Uspeh implantacije embriona u postupku vantelesne oplodnje zavisi od: kvaliteta jajne ćelije, kvaliteta spermatozoida, receptivnosti endometrijuma i nekih bioloških faktora. Takođe, postoje i neki tehnički razlozi koji privlače pažnju, a mogu imati veze sa implantacijom embriona.
Jedan online sastanak na Eshre kampusu u novembru razmatrao je implantaciju iz kliničke, embriološke i endometrijske perspektive, ali se takođe fokusirao na svakodnevni rad laboratorije. Takođe, na sastanku se razgovaralo o efektima koje bi laboratorijska praksa mogla imati na sudbinu embriona nakon tranfera.
Embriolog iz Barselone primetio je da su hromozomsko testiranje i uslovi kulture bitni faktori. Ipak, dodaju na ovu listu kao bitne i sistem za upravljanje kvalitetom, dizajn i lokaciju laboratorija, ambijentalne uslove (osvetljenje, kvalitet vazduha…), biološku sigurnost i opremu za kulturu kao važne u optimizaciji održivosti embriona.
Recimo, klima uređaj bi, kako kažu, trebalo da reciklira vazduh najmanje 15 puta na sat, uz kontrolu cirkulišućih čestica i vazdušnog pritiska. Slično tome, zaključak je da koncentracija kiseonika tokom inkubacije utiče na krajnji ishod. Ovde se predavač pozvao na Cochraneov pregled koji podržava kulture embriona sa niskim koncentracijama kiseonika za poboljšanje stope uspeha u vantelesnoj oplodnji i ICSI.
Međutim, nedavna studija u kojoj su nivoi kiseonika smanjeni sa 5% na 2% (ultra nizak) nije pokazala dodatnu korist. Slično tome, fluktuacije u koncentracijama pH bile su evidentne u smanjenju brzine blastulacije i promenama u ekspresiji gena (povišen pH) i u fetalnoj težini (niži pH).
Iako je uvođenje sistema sa vremenskim ograničenjem (Time lapse) omogućilo laboratorijama da održavaju dosledno i kontrolisano okruženje kulture, još uvek nije vidljiva takva doslednost u medijima za kulturu – u jednom koraku ili uzastopno – iza ogromnog globalnog pomeranja ka prenosu blastocista.
Stabilnost bez dodira, koju pružaju sistemi za usporeno snimanje embriona (Time lapse), i dalje ostaju eksperimentalna strategija. Do sada nije dosledno pokazan ni jedan parametar koji predviđa implantaciju, a u vezi sa snimanjem embriona. U zaključcima nedavnih preporuka ESHRE-a o proteku vremena stoji da „očigledna klinička korist“ od upotrebe, povećanje stope uspešnosti vantelesne oplodnje „ostaje da se dokaže“.
Da li smo bolji od prirode? Pitali su embriolozi i stručnjaci.
Pa, priroda sigurno nije savršena. Pozivajući se na nedavnu meta-analizu, stručnjaci su izjavili da je reproduktivni neuspeh češći od uspeha i da je kvalitet embriona povezan sa mnogim od ovih faktora neuspeha. Tako je postavljena i kultura embriona i posebno proširena kultura odgovorna za ugrožavanje kvaliteta embriona.
Raspravljano je o prednostima i nedostacima transfera embriona od 1. do 7. dana i zaključak je da je prenos blastocista povezan sa većim uspehom i živorođenjem – izraženija je korist kod pacijenata sa dobrom prognozom, dok pacijenti sa lošom prognozom „mogu imati koristi od transfera embriona u fazi deljenja“.
Jedan od istraživača Centra za IVF u Škotskoj pronašao je razliku između uspeha ukoliko se radi stimulacija jajnika tada (svež ciklus) ili transfer zamrznutih embriona. Ukazano je na to da suprafiziološke doze estrogena mogu uticati na implantaciju kroz matericu. Stimulacija jajnika se opisuje kao „najvažnija stvar u IVF-u“. Jedan od stručnjaka pozvao je na jasnu potrebu “ravnoteže“ između odgovarajućeg broja jajnih ćelija i prijemčivosti materice. Uticaj stimulacije jajnika jasan je na efekat prijemčivosti materice.
Ukoliko imate bilo koje pitanje možete kontaktirati Centar za vantelesnu oplodnju na 0800 333 030 ili direktno Udruženje Šansa za roditeljstvo na 061/624-5224.
