Bioetikom danas više ne dominiraju religija i medicinska tradicija kao što je bila nekada. Njime više dominiraju filozofski, socijalni i pravni koncepti (Serour, 2005)
Kada govorimo o religiji i začeću – mnogo je pitanja i nejednakih stavova u različitim religijama. Takođe, stavovi se razlikuju i kada je u pitanju potpomognuta oplodnja.
Protestantske crkve imaju širok spektar stavova o prihvatanju novih tehnologija, pa nije moguće identifikovati zajednički moralni stav o IVF-u (Cohen, 2002).
Rimokatolička crkva se odlučno protivi kontracepciji dok Pravoslavna hrišćanska crkva ima različite poglede. Po islamu – sve je dozvoljeno, osim ukoliko to izričito ne zabrani Sveti Kuran ili proročka tradicija.
Jevrejski zakon strogo zabranjuje masturbaciju i prekid snošaja u toku seksulnog odnosa. Kondom je dozvoljen ako je medicinski indiciran, a pilule za kontracepciju se prihvataju.
Engleski doktor, Robert Edvards, tvorac IVF-a, bio je dosta kritikovan, a posebno su zanimljivi komentari poput “napravio je Frankenštajn bebu”. Engleska crkva reagovala je tada negativno na IVF, mada su 1998. godine modifikovali svoj stav rekavši da IVF treba da bude ograničen na bračne parove i na neki način ga prihvatili.
Rimokatolička crkva osuđuje IVF i IUI, a Papa Benedikt KSVI (2008) naglasio je da je neophodno ,,Bezuslovno poštovanje ljudskog bića, kao osobe, od začeća do prirodne smrti u stvari znači poštovanje originalnosti prenosa života”
,,Neplodnost, osim što se karakteriše kao biološka nesavršenost, može da bude doživljena od strane crkve i kao izraz Božje volje ili čak blagoslova u vidu iskušenje“ (Nikolaos, 2008)
Islam svakako podstiče se lečenje neplodnosti za bračne parove sa ciljem dobijanja potomstva ali zabranjuje upotrebu zamrznutih embriona ili zamrznutih spermatozoida nakon razvoda ili smrti muža (Gad-El-Hak, 2000)
U judaizmu je „obaveza imati decu, a „Svaki čovek koji nema decu smatra se mrtvim“ (Babilonski Talmud). Poštujući ove principe IVF je dozvoljen kada embrioni potiču od para, što znači da donacija nije dozvoljena (Schenker, 2005)
DONACIJA
Rimokatoličke i pravoslavne crkve odbijaju ideju donacije jajnih ćelija i sprematozoida. Obe crkve podržavaju usvajanje (Benagiamo, 2010)
Muslimani takođe odbijaju donaciju ćelija jer islam ima osnovne principe ,,čistog nasledstva“. Ni jedno treće lice ne bi trebalo da bude uključeno u bračno rođenje (Serour, 2008)
Judaizam, pak, kaže da deoba, sama po sebi, služi uspostavljanju roditeljskog odnosa, pa je žena koja rađa – majka deteta (Bick, 1997)
Prva pacijentkinja koja je rodila nakon donacije jajnih ćelija bila je jevrejskog porekla, postupak je obavljen uz dozvolu glavnog rabina Izraela (Schenker, 2008). Po jevrejskom zakonu otac deteta je davalac sperme. Takođe, nalaže se da mora da postoji dokaz o dve godine neplodnosti i moraju biti medicinski dokazi za neophodnost takvog postupka. Masturbaciju treba izbegavati. Dete začeto nakon donacije neki rabini čak smatraju “najvećom greškom”, dok neki rabini dozvoljavaju donaciju ako donor nije Jevrejin. (Schenker, 2008)
PGD i kloniranje nikako nisu prihvatljivi za rimokatoličke i pravoslavne crkve, islam i judaizam (Benagiano, 2010)
