Stimulacija jajnika ima za cilj da osigura da se razvije više folikula umesto samo jednog ili dva, što se obično dešava u prirodnom menstrualnom ciklusu. U VTO postupcima, stimulacija se koristi da bi se obezbedilo dovoljno jajnih ćelija za dobijanje najmanje jednog embriona pogodnog za transfer. Međutim, ne reaguju sve žene dobro na stimulaciju jajnika: procenjuje se da do 25% žena ima loš odgovor.

Nažalost, odgovor na stimulaciju je nešto što se ne može uvek predvideti. Svaka situacija može biti drugačija, a uzrok lošeg odgovora jajnika takođe može biti različit, tako da je individualna procena uvek neophodna.

Uopšteno govoreći, lošim odgovorom se smatra kada se posle dva ciklusa stimulacije jajnika dobije samo 3 ili manje od 3 folikula po ciklusu. Imati niske rezerve jajnika (anti-Mullerian hormon i broj antralnih folikula) može biti sugestivno, ali ne i definitivno.

U principu, slab odgovor jajnika smanjuje šanse za postizanje trudnoće, jer podrazumeva mali broj jajnih ćelija za oplodnju, a samim tim i manje šanse da ima bar jedan embrion pogodan za transfer, što može dovesti do otkazivanja transfera.

Može postojati mnogo razloga za loš odgovor, ali je dokazano da to nije direktno povezano sa niskom rezervom jajnika. Neke žene imaju malo jajnih ćelija, ali veoma dobro reaguju na hormonsku stimulaciju. Godine su, međutim, važan faktor lošeg odgovora, jer što je žena starija, to je manji broj jajnih ćelija i njihov kvalitet je lošiji. Stoga, odgovor na stimulaciju jajnika ima tendenciju da bude gori. Starenje jajnika je još jedan relevantan faktor. Izloženost toksinima, pušenje, prethodne operacije jajnika, bolesti kao što su endometrioza, genetski problemi ili autoimuni poremećaji su drugi mogući uzroci.

Ne možemo da predvidimo odgovor na stimulaciju dok je zaista ne obavimo. Međutim, postoje neki faktori koji mogu da ukažu na loš odgovor: godine preko 38-40 godina, ultrazvučni nalaz koji pokazuje manje od 5 antralnih folikula i nizak nivo anti-Mullerovog hormona. Zbog toga je važno proceniti svaki slučaj pojedinačno i izvršiti preliminarne testove kako bi se stimulativni tretman prilagodio svakoj ženi.

Da li je u ovim slučajevima korisno izvesti nekoliko ciklusa stimulacije koji se ponavljaju, takozvana kolekcija?

Prikupljanje jajnih ćelija kroz cikluse i njihovo zamrzavanje je opcija koja može pomoći u dobijanju optimalnog broja embriona. Međutim, ovo je odluka koju u svakom konkretnom slučaju mora proceniti specijalista.

Za ovu grupu pacijentkinja je važno ponuditi personalizovaniji tretman kako bi dobili što veći broj jajnih ćelija. Na sreću, trenutno postoji nekoliko dostupnih opcija, a još ih se istražuje. Ovo su neka od najčešćih rešenja:

Terapija androgenima. Treba analizirati podatke iz kliničkog ispitivanja da se proceni da li bi predtretman androgenima mogao pomoći da se dobije veći broj folikula tokom stimulacije.
Intrauterina inseminacija. Druga opcija je da se IVF ciklus sa lošim odgovorom pretvori u ciklus intrauterine inseminacije, ako se uzmu u obzir druge varijable i ako ne postoji probelm sa spermogramom.
Specifični protokoli. Postoje i specifični protokoli predviđeni za osobe sa lošim odgovorom na stimulaciju, koji se sastoje od modifikacije nekih parametara u dozama ili kombinaciji hormona koji se obično koriste u postupcima.
Donacija jajnih ćelija. Nakon nekoliko neuspešnih VTO ciklusa zbog lošeg odgovora jajnika, jedna opcija koja generalno nudi dobre rezultate je da se izvrši ciklus donacije jajnih ćelija.
Slab odgovor na stimulaciju jajnika trenutno je jedna od najizazovnijih situacija u asistiranoj reproduktivnoj medicini. Međutim, uz individualizovanu procenu, tretman se može personalizovati kako bi se pronašla najbolja rešenja.

Izvor: dexeus.com