,,Barem imaš jednu …“

To je najčešća fraza koju čujem kada govorim o neplodnosti i o našem putovanju da svom sinu podarimo brata ili sestru. Moj suprug i ja smo se borili dve godine da začnemo našeg sada petogodišnjaka, a na dan njegovog rođenja, već smo pitali doktora kada bi mu mogli podariti brata ili sestru. Kada smo se vratili nazad – u svet neplodnosti, očekivanja su bila visoka, sada kada smo „razbili kod“ i napravili bebu. Neugodno nas je iznenadio neuspeh nakon neuspeha – skoro kao da prvi put ponovo doživljavamo neplodnost. I još veće iznenađenje, osećala sam kao da ne mogu da pričam o tome.

Jer „ja imam bar jednu…“

Sekundarna neplodnost je iznenađujuće česta i iznenađujuće nesporna. Sekundarna neplodnost je nemogućnost začeća ili iznošenje trudnoće do porođaja, nakon što je ste prethodno dobili bebu. Neke osobe koje su imale sekundarnu neplodnost su možda doživele i primarnu neplodnost, a to može biti i potpuno neočekivano novo iskustvo.

Pošto ste iskusili i primarnu i sekundarnu neplodnost, moram reći da jedna nije lakša od druge. Svaka od njih je teška, poražavajuća i puna vrtoglavih uspona i padova. Sa sekundarnom neplodnošću, postoji određena udobnost jer znate da ste zaista srećni što ste nečiji roditelji. Ali sa druge strane, postoje drugi, novi izazovi koje ja lično nisam očekivala.

Nove vrste krivice: Kao i druge koje su dovoljno srećne da budu majke, ja doživljavam regularni nivo „mame krivca“. Ali postoje i potpuno nove stvari vezane za neplodnost u kojima se osećam krivom: jutro koje mi nedostaje sa sinom kada sam na klinici; fokus koji mi je nedostajao zato što je moj um često sa mojim borbama za dete; strpljenje koje ne mogu da prikupim zbog hormona koji su pregazili moje telo … Ali najgora je krivica zato što mu ne mogu dati ono što smatram najvećim darom – brata ili sestru. Osećam se kao da sam ga izneverila kad me pita zašto njegovi drugari imaju braću i sestre, a on nema! I osećam mučninu kada razmišljam o njemu kao odraslom, kako je sam kad mi (moj muž i ja) više ne budemo tu.

Osećaj odbačenosti: Lekari, prijatelji, porodica… svi me brzo podsećaju da bi trebala biti zahvalna što imam barem jedno dete. Verujte mi, zahvalna sam. Ali možete biti zahvalni za vaše dete i čeznuti za decom koju nemate. Oni se međusobno ne isključuju. Dok mi govorite da bi samo trebala biti zahvalna, vi mi govorite da ne mogu biti tužna, ili frustrirana, ili poražena. Ceo život provodimo zamišljajući porodicu koju ćemo stvoriti. Ceo život…

Pa kako se nositi sa tim?

Preživljavanje sekundarne neplodnosti je pravo žongliranje. Usklađujete potrebe vaše trenutne porodice sa vašom željom/potrebom za drugim detetom.

Budite iskreni prema sebi i svom partneru o tome šta ste voljni da trgujete – finansijski, vremenski i emocionalno. Lečenje neplodnosti je vrlo često kao kocka – nema sigurnosti. Svaka akcija koju preduzmete može rezultirati bebom koju toliko iščekujete…ili ne. Budite iskreni u tome šta smatrate za preveliku žrtvu. Zapišite. Ponovo proverite, procenite i promenite ako želite. Svako ograničenje je različito i može se vremenom razvijati.

Oslobodite krivicu koja ide ruku pod ruku sa odlukama koje morate doneti. Moj doktor mi je dao veliki savet: zamislite da vaš prijatelj ili prijateljica prolazi kroz ono kroz šta vi sada prolazite. Šta biste mu rekli? Zar ne biste rekli – Vi radite najbolje što možete ?“.

Odvojite vreme i zapamtite svoju zahvalnost. Uveče se ja uvučem u sobu svog sina, gledam njegovo nevino, spavajuće lice i podsećam se koliko sam srećna. Nikada ne planiram da stanem. To je tako divan način da se završi težak dan.

Izvor: www.fertilitymatters.ca