“Kako zamišljate da će vaša porodica izgledati?”
Lice mi se smrknulo i suze krenule da liju čim mi je mladi doktor postavio ovo pitanje. Refleksno sam posegnula za maramicom kako bih prekrila lice i izbrisala znakove slabosti. ,,Ne znam“, rekoh. ,,Samo želim da jednog dana imam porodicu.“
Bila sam u klinici za plodnost na početnoj konsultaciji o zamrzavanju jajnih ćelija. Među ljudima u čekaonici bila sam uljez: jedina singl žena među parovima koji se bore za decu.
Kao hirurg, mogu iskreno reći da nisam provela puno vremena u potrazi za partnerom. Bila sam previše zauzeta provodeći vreme sa ljudima – pacijentima, kolegama, medicinskim sestrama, bolničkim osobljem – u bolnicama. Dala sam prednost karijeri u odnosu na privatni život, a kad sam bila mlađa, taj je kompromis izgledao kao vredan. Ali sada kada imam 38 godina, osećam da je vreme da dobro razmislim o svom životu.
Za žene koje studiraju medicinu, postoji jako malo zgodnih trenutaka za izgradnju veze, a kamoli za dete. Jednom kada sam dobila prvi pravi posao hirurga, nakon što sam svoje dvadesete i rane tridesete godine provela na obuci, tražila sam nekoliko mišljenja i date su mi u različitim verzijama slične poruke: Predugo sam čekala i šanse da jednog dana dobijem dete sa svojom ćelijom bile su prilično niske.
U početku sam to doživela kao šok. Kasnije, međutim, osećala sam da je prošlo previše vremena i da sam izložila telo lošim navikama, noćnim smenama, neredovnom vežbanju i prevelikom stresu. Dok sam se terala da napišem još jedan rad, odradim još jedno istraživanje, kažem „da“ još jednom projektu ili novoj odgovornosti, nikad nisam razmišljala o tome kako to utiče na moje telo.
Lekar mi je opisao sve korake u procesu zamrzavanja jajnih ćelija. Morala bih da primim četiri injekcije dnevno u stomak i svakih nekoliko dana da idem na ultrazvuk i u laboratoriju na vađenje krvi sve dok moje jajne ćelije ne budu dovoljno zrele za preuzimanje.
Kako dodatni razlog za brigu, postupak koštao puno – nekoliko hiljada evra. Osiguranje ga ne pokriva. Lekovi dodatno mogu da iskoštaju. Rečeno mi je da mogu da očekujem četiri ili pet jajnih ćelija, u najboljem slučaju, iz jednog ciklusa, a možda će mi trebati više.
Ukupna stopa uspeha za VTO je niska. U istraživanju iz 2016. godine, istraživači iz jedne klinike iz USA otkrili su da je na njihovoj klinici samo oko 7% izvađenih jajnih ćelija dovelo do rođenja živog deteta. Studija je pokazala da žena mojih godina mora da zamrzne barem 15 jajnih ćelija da bi imala 50% šanse da dobije jedno dete. Da bih imala 75% šanse, morala bih da zamrznem 30 jajnih ćelija. Brzo sam shvatila da nikad neću doći do 30 jajnih ćelija, a možda ni 15.
Svejedno sam nastavila ciklus zamrzavanja jajnih ćelija, uključujući laboratorijske testove za praćenje i ultrazvuk koji je išao uz to. Svaki put kad bih imala ultrazvuk gledala bih veliki ekran na kom se videla moja unutrašnjost. Doktor bi pretraživao i merio folikule, prvo s desne, zatim s leve strane.
“To bi mogao biti taj!” Zatekla sam se kako razmišljam tokom ranog ultrazvuka. ,,Možda je ova jajna ćelija ona prava koja će se razviti u moju ćerku (ili sina?).”
Nije mi trebalo puno da zamislim rođenje malene (biće haotično – uvek je tako), detinjstvo (ona će biti super slatka, baš kao što sam i ja) i adolescencija (malo nespretno, i ona će verovatno biti previše ozbiljna da bi bila „kul“). Sve mi je to ličilo kao gledanje filma unapred.
Ovaj ritual ultrazvuka i laboratorijskih testova ponovila sam šest puta tokom tri nedelje primanja injekcija. Bilo je teško reći da li je postignut napredak. Na kraju svake posete govorili su samo kada da dođem sledeći put.
Nakon šestog ultrazvuka, lekar me nazvao i neočekivano rekao da misli da bismo trebali otkazati ciklus. Ali baš tog jutra sam pogledala tu jajnu ćeliju i zamislila budućnost tog deteta. Otkazati ciklus? Izdržala sam bezbroj injekcija, jake glavobolje, nadutost i grčeve. Nije mi bilo dozvoljeno vežbanje. Potrošila sam novac na lekove. I ipak ništa od toga nije pomoglo da jajne ćelije budu dovoljno zrele da bi bilo vredno ići na njihovo vađenje.
Morala sam da donesem odluku: nastaviti skupoceni postupak koji bi imao male šanse ili da smanjim gubitke i možda da pokušam ponovo? Ovo poslednje je možda bio racionalan izbor, ali izgledao je kao neuspeh – možda najveći neuspeh u mom životu. Kroz ovaj proces sam se pitala: ,,Koji je smisao mog postojanja ako ne mogu obavljati ovu osnovnu ljudsku funkciju: reprodukciju?“
Tako smo se dogovorili za još jedan ultrazvuk. Kad bi se razvili manji folikuli, mogli bismo nastaviti do punkcije. Ako ne bi, tu bismo se zaustavili. Prošla sam istu, poznatu rutinu, ali ovaj put nije bilo monitora za mene da gledam. Čula sam klikove na ultrazvučnoj mašini i osetila nelagodnost sonde dok je doktor pretraživao i merio. Na osnovu merenja koja mi je dao na kraju, činilo mi se da možda dva folikula rastu. Nadala sam se.
Ali doktor je rekao da zapravo nisu porasli. Možda malo, ali ne dovoljno. I to je bilo to. Ćerka koju sam zamislila kako odrasta nestala je poput mrlja na starom crno-belom televizoru dok se gasi, ostavljajući taman ekran.
Još uvek postoji mnogo mogućnosti i puteva ka stvaranju porodice. Kad budem spremna za trudnoću mogu da probam VTO bilo sa mojim jajnim ćelijama ili donatorskim. Uvek postoji i usvajanje.
Za sada sve što stvarno želim je sačuvati mogućnost da imam dete ako ikad nađem partnera do kog mi je dovoljno stalo da s njim stvaram porodicu. Iako je prvi ciklus bio poražavajući, nastavljam s drugim ciklusom – s drugačijim protokolom lekova.
Znam da nisam jedina koja se suočava s tim problemima. Previše žena u mojoj generaciji sada se suočava s davanjem prioriteta karijeri tokom najplodnijeg dela našeg života. Moja misija je sada da podignem svest kod mlađih žena da iskoriste svoju plodnost kada je imaju – što bi moglo značiti da zatrudne ranije ili da zamrznu jajne ćelije ili embrione ranije u životu.
Pišem o svom iskustvu i otvaram se mlađim kolegama, ohrabrujući ih da naprave plan za svoju porodicu i krećem u istraživanje kako bi razumela teret neplodnosti kod žena lekara. Čak i oni koji vole da imaju kontrolu nad svim u svom životu moraju se pomiriti sa činjenicom da ne možemo kontrolisati plodnost.
Nadamo se da mlađe žene, naoružane znanjem i podacima, mogu doneti pravu odluku dok još uvek imaju mogućnosti.
Ukoliko imate bilo koje pitanje u svakom trenutku možete pozvati Centar za vantelesnu oplodnju na besplatan broj 0800 333 030 ili na info broj Udruženja 061/624-5224.
Izvor www.time.com
