Moje ime je Snežana Mitrović i ja sam majka blizanaca. Kada danas pogledam svoju decu, vidim smeh, igru i život. Ali put do toga nije bio ni lak ni jednostavan.

Moji sinovi su rođeni prevremeno, sa svega 1360 i 1520 grama. Od samog početka suočili smo se sa teškim zdravstvenim izazovima. Nikola je imao 13 dijagnoza, a Novak 7. Dani su prolazili između bolničkih hodnika, inkubatora, lekara i neizvesnosti. Kao majka, tada naučite da dišete tiše, da se nadate jače i da verujete i onda kada vam je najteže.

Bilo je mnogo straha. Bilo je suza koje niko nije video. Ali bilo je i nečega jačeg od svega toga – moje dece i moje odgovornosti prema njima. Naučila sam da ne gledam daleko unapred, već samo sledeći mali korak. Dan po dan. Pregled po pregled. Osmeh po osmeh.

Svakodnevica sa dvoje male dece donosi umor, brige, ali i neizmernu ljubav. Najvažnije što sam naučila jeste da rutina i smirenost pomažu i meni i njima. Kada dođe do svađa, trudim se da reagujem mirno, da objasnim i da ih učim deljenju i strpljenju, znajući da je to proces koji traje.

Najveći izazov roditeljstva je strah, onaj tihi, koji nosite u sebi. Ali najveća nagrada je snaga koju vam deca daju. Moji sinovi su me naučili koliko žena može biti jaka, čak i onda kada misli da nema više snage.

Kada se osvrnem unazad, ponosna sam. Ne zato što je bilo lako, već zato što nisam odustala. Ponosna sam što su moja deca danas tu, živa, nasmejana i borbena.

Ako bih mogla nešto da poručim drugim roditeljima, posebno onima koji prolaze kroz prevremeno rođenje, dijagnoze ili teške početke, to bi bilo ovo: ne morate biti savršeni roditelji, dovoljno je da budete prisutni. Ljubav, strpljenje i mali koraci čine čuda.

Na kraju, mogu da kažem samo jedno – oni su moji borci. Zajedno smo pobedili sve što nam se našlo na putu. Naučili su me da za nas ne postoji prepreka, samo izazovi koje savladavamo korak po korak. Verujem da su povukli na majku – jaku, borbenu i hrabru ali istina je da su oni mene takvom napravili.