Udala sam se u 30. godini. Iz današnje perspektive, udala bih se ranije i odmah radila na potomstvu, čim smo se upoznali. Nakon prve godine bez trudnoće, odlazim kod lekara koji je tada radio i u bolnici i u privatnoj ordinaciji. Gotovo godinu dana pratio je moju folikulometriju.

Odlučujem se za histeroskopiju, intervenciju pri kojoj su uklonjene određene prepreke na mom putu do potomstva. Takođe, i na laparoskopskoj operaciji uklonjene su dodatne smetnje. Godinu dana pre nego što postajem majka, kod istog lekara (koji je radio prethodne operacije) radim inseminaciju i odlučujem da krenem na VTO. Tada je to bilo moguće samo o sopstvenom trošku. Dakle, to je bila moja prva VTO u 33.
Naglašavam da godine igraju veliku ulogu u ostvarivanju trudnoće.
Pozajmila sam novac od majke jer sam bila finansijski iscrpljena od stalnih odlazaka kod lekara. Na poslu sam imala velike probleme i bila sam pod stalnim stresom. Počela sam mnogo više da pazim na ishranu, a zbog stresa sam dosta i smršala.

Doktorka koja je preuzela moj slučaj na privatnoj klinici rekla mi je da po svim pokazateljima mogu ostati trudna prirodnim putem i savetovala da se vratim kući. Međutim, ja sam insistirala da idemo u postupak VTO.

Bitna stvar u celom postupku je pozitivna energija i optimizam. I zaista, ostajem u drugom stanju. Trudnoća je protekla potpuno normalno.
Verujte, sve što sam prošla – vredelo je ♥️♥️

Imala sam veliku podršku partnera. O svom putu nisam govorila nikome, ni sestri, ni prijateljici. Samo je moja majka znala. Nisam želela da me iko ometa ili postavlja pitanja.

Bolovanje zbog VTO nisam smela da uzmem. Smatram da je neophodno zakonski omogućiti ženi najmanje mesec dana bolovanja ako se odluči za postupak VTO i da poslodavac, niti bilo ko sa posla, ne sme imati uvid u medicinsku dokumentaciju žene. Inspekcija rada bi morala strogo da kazni poslodavca ili zaposlenog koji zaviruje u medicinski karton žene. To je njena lična dokumentacija i niko nema pravo da postavlja suvišna pitanja protiv njene volje.

O tome se mora više govoriti u medijima. O pravu žene na privatnost, zdravlje i sopstvene odluke.

Takođe smatram da je verovatno neophodna (obavezna) laparoskopska operacija žene pre bilo kakve VTO ili inseminacije, naročito ako je žena prešla 35. godinu. Naši lekari rade laparoskopiju samo ako uoče prepreku koju treba otkloniti. To nije dovoljno, pogotovo ako je žena u kasnijim godinama.
Kod nas se VTO često započinje bez laparoskopije, čak i bez dijagnostičke, a ja verujem da je ona neophodna, pa makar da pokaže da nema nikakvog problema. Tek nakon toga žena treba da ide na VTO. Iako pojedini lekari kažu da nije presudna za samo začeće, za normalnu trudnoću posle 35. godine, ako žena duže vreme nije mogla da zatrudni prirodnim putem, laparoskopska operacija je od velike važnosti. To je lično moje mišljenje 😊😊

Veliki pozdrav za sve parove koji prolaze ovim putem. Ne odustajte, volite sebe, verujte u sebe. Fokusirajte se na ono što je najvažnije u životu. Pazite na ishranu. Verujte u Boga i upravljajte se po tome.

Katarina