Kada se govori o neplodnosti i vantelesnoj oplodnji, najčešće se u centru pažnje nađu žene. One prolaze kroz brojne preglede, hormonske terapije, intervencije… i to je, naravno, potpuno razumljivo. Ali, gotovo neprimetno, u celoj toj borbi, muškarci ostanu u senci. Tiho nose svoju tugu, stid, strah i često ne znaju kako da ih iskažu.

Sterilitet nije „ženski“ problem – to je zajednički izazov para. I dok žene imaju veći prostor da otvoreno govore o osećanjima, muškarci se i dalje često osete kao da moraju da „budu jaki“, da „ćute i trpe“. Ali i muškarci pate. I oni osećaju pritisak, sumnju u sebe, bespomoćnost i krivicu. 👨‍🦱💔

„Možda je do mene“ – teret sumnje

Mnogi muškarci, kada prvi put čuju dijagnozu „muški sterilitet“ ili „smanjena plodnost“, reaguju šokom. Muška plodnost je često povezana s osećajem muževnosti i samopouzdanja. I kad se pojavi sumnja da je „nešto s njima u problemu“, često to dožive kao udarac na svoj identitet.

Iako medicina kaže da se u oko 40% slučajeva neplodnosti uzrok nalazi kod muškarca, i dalje je društvena stigma jaka. Pojedini muškarci se povlače, zatvaraju u sebe, odbijaju razgovor i čak izbegavaju dalje lečenje, jer im je teško da se suoče s realnošću.

„Moraš biti jak“ – pogrešna poruka

U mnogim društvima i porodicama i dalje vlada mišljenje da muškarac ne treba da pokazuje slabost. „Budi muškarac“, „Nemoj da kukaš“, „Ti moraš da podržiš svoju ženu“ – samo su neke od poruka koje muškarci slušaju.

I tako oni pokušavaju da budu jaki za oboje. I da uteše svoju partnerku. I da organizuju sve analize. I da ne pokažu koliko ih boli. U tim trenucima zaboravi se da i muškarci imaju emocije, da i njima treba podrška, rame za plakanje, neko ko će reći: „U redu je da ti je teško.“

Postupak vantelesne oplodnje – stres za oboje

Kad par uđe u proces vantelesne oplodnje (VTO), pritisak raste. Skupljaju se papiri, čekaju se rezultati, dogovaraju se termini, planiraju injekcije i terapije… Sve to donosi ogroman stres. I dok žena prolazi kroz fizičke promene i hormonske terapije, muškarac često pokušava da sve „drži pod kontrolom“.

On je taj koji često vozi, donosi uput, čeka ispred ordinacije, ostaje miran kad se partnerka raspadne u suzama. I pored svega toga, i njega muče pitanja: „A šta ako ni ovaj put ne uspe?“, „Da li sam ja kriv?“, „Da li ćemo ikada uspeti?“ 😞

Seksualnost pod pritiskom

Mnogi parovi tokom lečenja steriliteta izgube spontanost i bliskost. Seks postane obaveza – „da bi se pogodio plodni dan“, „da bismo imali sveže spermatozoide“, „da ispoštujemo terapijski plan“…

Za muškarca to često postane dodatni izvor frustracije. Seks više nije izraz ljubavi i želje, već zadatak. Ako u nekom trenutku dođe do problema – poput smanjene erekcije zbog stresa – muškarac se često oseća dodatno slomljeno, posramljeno i nedovoljno „muškim“.

Gde su muškarci u celoj priči?

Nažalost, o muškim emocijama tokom lečenja steriliteta i VTO procesa retko se govori. Nema mnogo grupa podrške namenjenih muškarcima. Retki su tekstovi koji se bave njihovim iskustvom. A kada se u medijima govori o borbi za potomstvo, većinom se prikazuju ženske priče.

Zato mnogi muškarci ostaju sami sa sobom. Ne pitaju, ne govore, ne traže pomoć. I zato je važno da im pošaljemo jasnu poruku: nisu sami.

Šta muškarcima može pomoći?

✅ Otvoren razgovor sa partnerkom. Podeljena tuga je upola manja. Razgovor o osećanjima, strahovima, čak i besu, može osnažiti odnos i stvoriti osećaj zajedništva.

✅ Psihološka podrška. Konsultacija sa psihologom specijalizovanim za plodnost može pomoći da se razjasne osećanja i pronađe put ka unutrašnjem miru.

✅ Razmena iskustava sa drugim muškarcima. Kada čuju da neko drugi prolazi kroz isto, mnogi muškarci se prvi put osete razumeno. Zato su forumi, grupe podrške ili čak neformalni razgovori dragoceni ali ipak jasno je da ih nema.

✅ Briga o sebi. Bavljenje fizičkom aktivnošću, hobijima, relaksacijom, može pomoći da se stres smanji i da muškarac očuva osećaj vrednosti i kontrole.

Poruka za kraj

Dragi muškarci, znamo da vam nije lako. Iza vašeg ćutanja često se krije duboka bol. Možda ne umete da je stavite u reči, ali ona je stvarna. I zaslužujete da budete viđeni, da budete podržani, da neko i vas pita: „Kako si danas?“

Jer vi niste samo „pratnja“ u ovoj borbi. Vi ste njen ravnopravan deo. I vaša osećanja su važna. 🤍