Negde večeras je žena koja sedi pored svetlucavih lampica svog božićnog drvca i gleda u kamin. Iz godine u godinu srce joj govori glavom: ,,Evo još jednog Božića bez dečjih čarapa koje treba okačiti i kolačića za Deda Mraza…” Vidim kako joj suze padaju na slatko lice dok se zavetuje da će ovog puta sledeće godine stvari biti drugačije – biće im bolje. Ipak, čak i dok izgovara te reči, duboko u srcu zna da to nije sigurno. Kako bi moglo biti kad je te iste reči izgovorila prošle godine? I godinu pre… i godinu pre toga… Nada joj bledi, a vera se smanjuje dok se pita čuje li Bog njene molitve i vidi li njene suze. Pa ipak, ona i dalje moli Boga. Ona i dalje vapi i traži znak da će njena situacija ovog puta sledeće godine biti drugačija; biti bolja.
Negde večeras postoji još jedna žena koja stoji u senci i gleda kako druge mame i tate uživaju u ovoj čarobnoj sezoni praznika sa svojom decom. U jednom trenutku ih vidi kako šetaju gore-dole kroz štandove sa igračkama tražeći savršeni poklon, a u drugom posmatra uzbuđenje na njihovim malim licima dok se drže za ruke, dok stoje u dugom redu da vide Deda Mraza. Ne može a da se ne oseća nedostojno da se naziva majkom i nevoljenom da zaslužuje takav blagoslov. Jer je i ona bezuspešno tražila od Boga svoje dete. Bila je kod lekara i specijalista; uzimala lekove i vitamine i izgovorila sve moguće molitve, ali rezultati su bili isti. Svi testovi su bili negativni. Tako večeras, stojeći u senci, sa suzama koje se polako slivaju niz njeno lice, daje isti zavet da će ovog puta sledeće godine stvari biti drugačije – biće im bolje. Ali čak i dok briše suze, takođe, duboko u svom srcu zna da su to prazne reči. Nada joj, takođe, bledi a vera joj se smanjuje, jer se pita čuje li Bog njene molitve i vidi li njene suze? Ipak, ona i dalje moli Boga. Ona i dalje vapi i traži znak da će ove godine stvari biti drugačije – biće im bolje.
Negde večeras postoji žena i ona je povređena žena koja ne može da prošeta pored butika za bebe ili da pogleda neke sitnice u prodavnici za bebe a da se ne slomi u suzama i da je duša ne zaboli. Jer za nju je ova godina trebala biti drugačiji. Biće bolje. Ipak, večeras sedi bolne utrobe i praznih ruku. Njena je duša ranjena i u glavi joj se opet motaju reči ,,Nema otkucaja srca”. Oseća se prazno. Oseća se zaboravljeno. Oseća se napušteno. I tako, dok se suze same slivaju, ona se zavetuje da će ovog puta, sledeće godine stvari biti drugačije. Ipak, ona duboko u sebi zna da možda i neće biti tako. Zapravo, kao što je vreme pokazalo, moglo bi biti i gore. Nada joj je izbledela, a vera je nestala, pitajući se čuje li Bog njene molitve i vidi li njene suze. Ipak, uprkos tišini koju oseća, nastavlja moliti Boga. Ona i dalje vapi i traži znak da će ove godine stvari biti drugačije – biće im bolje.
A negde večeras si i ti. Duša te boli iz nekog razloga koji ja ne znam. Sa suzama koje teku niz tvoje lice, i ti se zavetuješ da će ovog puta, sledeće godine, stvari biti drugačije, ali duboko u sebi i ti se pitaš. Želiš da imaš nadu i veru, ali srce te boli jer se čini da je tvoja situacija previše teška i nemoguće je promeniti je. Ipak, uprkos svemu, još uvek se moliš Bogu. Još uvek vičeš usred tišine dok tražiš znakove da se tvoje molitve usliše i da će vam sledeće godine biti drugačije – biće bolje.
Prijateljice moja, volela bih da ti mogu reći da će sve biti drugačije i da će biti bolje, ali ne mogu. Umesto toga, ono što ti večeras mogu šapnuti jeste da svaku suzu koju si prolila ON uhvati. Svaku molitvu koju moliš, ON čuje. I premda se pitaš hoće li odgovoriti, želi da znaš da nisi zaboravljena. Nisi sama. Nisi napuštena. Zna najdublje želje tvog srca i ON želi da ovo vreme sledeće godine izgleda drugačije – da bude bolje nego godinu pre. Jer ti nisi samo žena. Ti si Njegovo dragoceno dete. Kćerka najvišeg Oca. Ona koju voli. Zato, imaj nade večeras, jer u trenutku ON ti se može obratiti. U deliću sekunde može otvoriti vrata koja nijedan čovek ne može zatvoriti. Jednom molitvom može umiriti tvoje srce i smiriti tvoj um kad je sve oko tebe nesigurno. Drži se, draga prijateljice. Ne odustaj. Imaj nade. Nadam se da su naša srca prepoznata. Nadam se boljem sutra. Nadam se da će sledeće godine stvari biti drugačije. Nada koja dolazi samo od našeg Nebeskog Oca gore.
Oče, večeras se molim za ženu s ranjenom dušom. Molim se za one koji ovo čitaju, koje boli duša i pitaju se hoće li ovaj put sledeće godine stvari biti drugačije – da li će biti bolje? Molim Oca da ne dozvoli da provedu jedan jedini dan, minut ili sekundu tokom ovog prazničnog vremena sa ranama, u boli i u borbi, već s čudesnom dozom radosti, sreće, mira i ljubavi koju samo Ti možeš dati.
Molim se, Oče, da uveriš njeno srce u svoju prisutnost i razgovaraš glasnije nego ikad pre! Ona sada mora čuti tvoj glas više nego ikad. I trebaš joj da je držiš. Zato te molim, večeras je obgrli rukama. Oče, molim te da joj daš uvid u vreme koji je tek pred nama kako bi imala snage da nastavi da se nada i veruje da će ovog puta, sledeće godine, stvari, zaista, biti drugačije. Biće bolje.
Izvor: www.waitingforbabybird.com
