Stručnjaci naglašavaju uticaj ishrane na ishod vantelesne oplodnje. Kao dobra osnova, ukoliko želite da promenite način ishrane u pripremi za VTO, može poslužiti mediteranska ishrana koja obiluje folatima, omega-3 masnim kiselinama i B vitaminima.
Mediteranska ishrana se zasniva na tradicionalnim prehrambenim navikama ljudi iz zemalja koje se graniče sa Sredozemnim morem. Tipična mediteranska ishrana podrazumeva puno povrća, voća, pasulja, orašastih plodova i semena, biljaka, žitarica i proizvoda od žitarica. Takođe, sadrži umerene količine mlečnih proizvoda, jaja, ribe i nešto mesa. Uključuje i konzumiranje značajne količine zdravih masti. Maslinovo ulje, koje je u stvari mononezasićena masnoća, zdrava je masnoća koja se najčešće povezuje sa mediteranskom ishranom, dok su polinezasićene masti, takođe, prisutne u orasima, semenima i masnoj ribi.
Ne samo za vantelesnu oplodnju, već za zdravlje jeste dobro kombinovati ove sastojke i okrenuti se mediteranskoj ishrani, bar u nekom određenom periodu života.
ZAŠTO SE MEDITERANSKA ISHRANA PREPORUČUJE KAO ZDRAVA?
Značaj zdrave ishrane i zdravog načina života postaje sve prepoznatljiviji i istraživaniji. Ipak, može li mediteranska ishrana da poboljša plodnost? Sve je više dokaza da može, mada su u određenim oblastima potrebna dalja istraživanja. Iako ne postoji ni jedna „čudotvorna“ hrana za plodnost, postoje hranljive materije koje dokazano poboljšavaju reproduktivno zdravlje, a to su folati, B6, B12, omega-3 masne kiseline, cink i neki antioksidanti, poput vitamina C, D i E . Većina tih hranljivih materija nalazi se u namirnicama koje čine tzv. mediteransku ishranu.
KOJI SU NEKI OD KLJUČNIH HRANLJIVIH SASTOJAKA MEDITERANSKE ISHRANE I ZAŠTO SU VAŽNI KADA JE U PITANJU PLODNOST?
Optimalni nivoi vitamina B (uključujući folate) nisu važni samo za prevenciju oštećenja nervnog sistema, već ti vitamini pomažu i ćelijama našeg tela da budu jake i da imaju zdravu DNK, što može da utiče na začeće. U mediteranskoj ishrani je visok sadržaj vitamina B. Vitamin B6 i B12, kao i folati, neophodni su za razgradnju homocisteina, aminokiseline koja se prirodno javlja u krvnoj plazmi. Povišeni nivoi homocisteina povezani su sa lošim reproduktivnim ishodima i loše utiču na trudnoću.
Vitamin D se, takođe, može uneti konzumiranjem masne ribe i jaja. Čini se da utiče na ishode vantelesne oplodnje podržavajući nivoe estrogena i progesterona, koji su važni u regulaciji menstrualnog ciklusa, povećavajući šansu za začeće. Ovaj ključni vitamin povezan je sa povećanim nivoom testosterona kod muškaraca i igra važnu ulogu u kvalitetu i broju spermatozoida.
Omega-3 masne kiseline su važne kada je u pitanju smanjenje upale. One se mogu dobiti iz riba, kao što su losos, skuša i sardine. Takođe, sadrže ih i orasi. Povezani su sa proizvodnjom hormona koji utiču na menstrualni ciklus, na rast i razvoj jajnih ćelija, kao i na ovulaciju.
Kad su u pitanju nedavna istraživanja, sva pokazuju blagodeti za zdravlje pri unošenju ove hrane. Holandsko istraživanje iz 2010. godine pokazalo je da je konzumiranje mediteranske hrane pre ulaska u VTO proces povećalo šanse za trudnoću.
U nedavnoj grčkoj studiji jednog profesora koja je objavljena u stručnom časopisu 2018. godine, utvrđeno je da su žene koje su konzumirale mediteransku hranu tokom šest meseci pre VTO procesa, imale znatno veće šanse da zatrudne i rode živu bebu od žena koje se nisu na taj način hranile. Istraživači su pitali žene o njihovoj ishrani pre VTO i otkrili da one koje jedu više svežeg povrća, voća, integralnih žitarica, mahunarki, ribe i maslinovog ulja, a manje crvenog mesa, imaju 65-68% veću verovatnoću da postignu uspeh u začeću, u poređenju sa ženama koje se ne pridržavaju mediteranske ishrane.
U drugoj studiji, u kojoj je učestvovalo preko 200 muškaraca koji su davali uzorak sperme (bili su muškarci različitih telesnih težina), otkriveno je da su bolje rezultate imali oni koji su se pridržavali mediteranske ishrane i da su oni imali bolji kvalitet sperme, uključujući oblik spermatozoida, koncentraciju i kretanje.
Iz svega navedenog, zaključujemo da treba u svakodnevnu ishranu uključiti:
- puno povrća
- integralni hleb, žitarice, testeninu, pirinač
- ekstra devičansko maslinovo ulje
- voće
- orahe i semenke
- mahunarke, pasulj i sočivo
Nekoliko puta nedeljno treba jesti:
- ribu i morske plodove
- jogurt, jaja i sir
- živinu, piletinu i ćuretinu
Jedite povremeno:
- crveno meso
- slatkiše
Koja pića podrazumeva ovaj tip ishrane?
- dosta vode
- kafa jedna dnevno (opciono)
Ukoliko je moguće, izaberite organsko vino i obavezno izbegavajte uzimanje lekova tokom konzumiranja alkohola.
Autorka: Miroslava Subotić
Šansa za Roditeljstvo
IZVOR: MAGAZIN ŠANSA ZA RODITELJSTVO 12
