MAR test je analiza koja se radi da bi se ustanovilo da li se u uzorku semene tečnosti nalaze antispermatozoidna antitela (ASA) koja onemogućavaju da dođe do trudnoće prirodnim putem, odnosno dovode do neplodnosti.
KOD MUŠKARCA
U organizmu muškarca sperma se posmatra kao strano telo i podložna je napadima imunog sistema. Imunološku reakciju organizma, u normalnim okolnostima, onemogućavaju ćelije koje se nalaze u testisima. Ova barijera moze biti narušena usled fizičke ili hemijske povrede testisa i može dovesti do imunološke reakcije. Antispermatozoidna antitela (ASA) utiču na spermatozoide tako što mogu da dovedu do stanja gde se spermatozoidi prilepe jedni uz druge- tzv. aglutinacija, pa mogu da dovedu i do slabije pokretljivosti spermatozoida ili da onesposobe spermatozoid da oplodi jajnu ćeliju žene.
MAR testom se utvrđuje intenzitet prisustva ASA pa poželjno je da se on uradi u slučajevima inseminacije, IVF-a i povrede testisa. U slučaju insemenacije potrebno je uraditi MAR test jer ako postoji aglutinacija spermatozoida, (tj. da su spermatozoidi slepljeni jedni uz druge) veoma često ne može doći do oplodnje jer će se spermatozoidi pretvoriti u grudvu pre nego stignu do jajne ćelije.
U slučaju IVF-a (vantelesne oplodnje) ukoliko su prisutna ASA potrebno je odrediti koji metod lečenja i tretmana će biti primenjen. Ukoliko dođe do povrede testisa ili su prisutna druga oboljenja koja uzrokuju pojavu ASA takođe je potrebno uraditi MAR test.
Svi ljudi imaju urođen i razvijen imunološki sistem koji štiti njihov organizam od štetnih uticaja spoljašnje sredine. U slučaju da dođe do prodora agenasa u organizam, aktiviraju se odbrambeni imunološki sistemi koji stvaraju antitela koja imaju zadatak da uklone njegov štetni uticaj.
KOD ŽENE
Spermatozoidi koji su belančevinaste strukture predstavljaju stranu belančevinu za organizam žene. Kada dođe do kontakta imunoloskog sistema žene i belančevinastih struktura spermatozoida, organizam on će te strukture posmatrati kao strano telo i odmah će početi da izlučuje antispermatotoidna antitela (ASA). ASA se mogu stvoriti kao posledica imunološkog odgovora na kontakt sa antigenima spermatozoida i ona će biti izlučena kroz produkte žlezdinog epitela kanala grlića materice, materične sluznice ili žlezda sluznice jajovoda. U tom slučaju ceo reproduktivni trakt žene će biti prekriven ASA, pa ukoliko spermatozoid dođe u takvu sredinu antitela će se vezati za njegovu površinu, postaće nepokretan i biće mu onemogucen prodor do jajne ćelije.
ASA mogu biti stvorena i kao posledica lokalnog imunološkog odgovora na antigene spermatozoida. U tom slućaju ASA će biti stvorena u žlezdanom tkivu kanala grlića materice. Ako se to desi već u prvom kontaktu spermatozoida sa cervikalnom sluzi, doći će do njegove imobilizacije i sprečavanja prodora prema jajovodu.
MAR test se radi iz krvi oba partnera, ali i iz cervikalne sluzi i semene tečnosti. Današnji testovi su pouzdani, pa se dijagnoza postavlja brzo i sigurno.
ASA sprečavaju da sperma dođe do materice i oplodi jajnu ćeliju. Posebnih simptoma nema a na njih se može posumnjati ako bračni partneri i posle godinu dana nezaštićenih seksualnih odnosa ne ostvare trudnoću.
Uzroci nastanka ASA mogu biti genitalne infekcije, abnormalnosti u muškom genitalnom traktu, vazektomija i varikokela (proširena vena u testisima).
Postoji nekoliko mogućnosti lečenja ASA: tretman steroidima, intrauterina insemenacija (IUI), IVF.
