Krioprezervacija je postupak zamrzavanja i čuvanja ćelija, tkiva ili embriona na izuzetno niskim temperaturama (–196°C), u tečnom azotu, kako bi se zaustavili svi biološki procesi i sačuvala njihova vitalnost za kasniju upotrebu. U oblasti reproduktivne medicine, krioprezervacija se koristi za dugoročno čuvanje spermatozoida, jajnih ćelija i embriona, bez gubitka kvaliteta i sposobnosti oplodnje.

Zamrzavanje spermatozoida

Zamrzavanje spermatozoida (krioprezervacija) omogućava dugoročno, gotovo neograničeno čuvanje muških polnih ćelija. Proces ne utiče na kvalitet spermatozoida, pa se zamrznuti uzorci kasnije uspešno koriste u svim oblicima asistirane oplodnje – jednako efikasno kao i sveži.

Krioprezervacija spermatozoida se preporučuje u sledećim situacijama:

✅muškarcima koji žele preventivno da sačuvaju svoju spermu u banci sperme

✅muškarcima koji neće biti prisutni u vreme aspiracije jajnih ćelija partnerke

✅pacijentima sa promenljivim nalazima spermograma, smanjenim brojem spermatozoida ili psihološkom barijerom pri davanju uzorka

✅muškarcima koji započinju onkološko lečenje

✅u slučaju doniranja sperme

✅pri hirurškom uzimanju spermatozoida iz testisa – da bi se izbeglo ponavljanje invazivne procedure.

Sperma se zamrzava na temperaturi od –196°C i čuva u posebnim tenkovima sa tečnim azotom.

Najstariji uspešno upotrebljeni uzorak sperme bio je zamrznut čak 23 godine pre nego što je korišćen za oplodnju – što pokazuje da ova metoda zaista omogućava „putovanje kroz vreme“ za muške reproduktivne ćelije.

👉Zanimljivo je i da muškarci iz sve većeg broja zemalja koriste ovu mogućnost i iz preventivnih razloga, pre 35. godine, kada je kvalitet sperme najbolji. Prema dostupnim podacima, svake godine se u svetu zamrzne više od 700.000 uzoraka sperme.

Zamrzavanje jajnih ćelija

Krioprezervacija jajnih ćelija danas se sprovodi metodom vitrifikacije – brzim zamrzavanjem koje sprečava stvaranje kristala leda i čuva strukturu ćelije netaknutom. Ova metoda je revolucionisala očuvanje plodnosti kod žena, jer su šanse za uspešnu oplodnju jajnih ćelija nakon odmrzavanja danas preko 90%.

Vitrifikacija jajnih ćelija preporučuje se:

✅ženama koje žele da sačuvaju plodnost za kasnije godine života

✅pacijentkinjama koje započinju onkološko lečenje

✅ženama koje žele da povećaju šansu za uspeh u budućim ciklusima vantelesne oplodnje.

Zanimljivo je da je prva beba iz zamrznute jajne ćelije rođena 1986. godine, dok se danas ovaj postupak smatra potpuno rutinskim i bezbednim.

👉Svetske studije pokazuju da žene koje zamrznu svoje jajne ćelije pre 35. godine imaju i do šest puta veću šansu za trudnoću u kasnijim godinama nego one koje to učine kasnije.

Vitrifikacija se često naziva i „biološkim osiguranjem“, jer omogućava ženama da sačuvaju svoje reproduktivne ćelije u trenutku kada su najzdravije.

Zamrzavanje embriona

Zamrzavanje embriona predstavlja standard u svakom savremenom IVF postupku. Kada se dobije više kvalitetnih embriona nego što je potrebno za transfer, višak se zamrzava i čuva za buduću upotrebu. Zamrzavanje ne utiče na kvalitet embriona, a rezultati su impresivni – više od dve trećine embriona nakon odmrzavanja zadržava punu vitalnost i može se uspešno transferisati.

Embrioni se zamrzavaju u sledećim situacijama:

✅ako nakon embriotransfera preostanu kvalitetni embrioni

✅ako sluznica materice nije spremna za implantaciju

✅kada postoji rizik od hiperstimulacije

✅ako bi trudnoća u tom trenutku ugrozila zdravlje žene.

Embrioni se čuvaju na temperaturi od –196°C, u tečnom azotu, do trenutka krioembriotransfera – prenosa zamrznutih embriona u matericu bez potrebe za ponovnim hormonskim stimulisanjem.

👉Zanimljivo je da je prva beba iz zamrznutog embriona rođena 1984. godine, a najduže čuvani embrion koji je rezultirao uspešnom trudnoćom bio je zamrznut više od 27 godina pre implantacije!

Osim što povećava šansu za trudnoću, ova metoda smanjuje finansijski i fizički teret budućih IVF ciklusa, jer omogućava upotrebu već dobijenih embriona bez ponovnog stimulisanja jajnika.

Zanimljivosti o krioprezervaciji

Zamrzavanje reproduktivnih ćelija i embriona danas se primenjuje u više od 90 zemalja sveta.

U proseku, više od 2,5 miliona beba rođeno je do sada uz pomoć zamrznutih jajnih ćelija, spermatozoida ili embriona.

Reproduktivne ćelije se mogu čuvati desetinama godina, bez gubitka kvaliteta.

U nekim bankama reproduktivnog materijala čuvaju se i uzorci životinjskih vrsta u cilju očuvanja biodiverziteta, što pokazuje da krioprezervacija prevazilazi granice ljudske reprodukcije.