Već mnogo puta sam pokušala da napišem ovo. Tokom šest nedelja sve što sam imala bio je ovaj naslov: Kada staviš tačku. Nalazim se na prekretnici u svom životu.

Obavili smo naš konačni transfer embriona, nije uspelo i sad smo završili. Izdržali smo punih pet godina, tri VTO ciklusa, ukupno 11 transfera embriona, dve različite klinike, tri različita lekara (plus konsultaciju sa četvrtim), pobačaj i prilično neoptimističnu dijagnozu.

Tehnički, verovatno postoje bolje odluke koje smo mogli doneti; više stvari koje smo mogli da pokušamo da bismo uspeli. Sami smo ovako birali. To je ono što je teško i što slama srce.

Tako da, ako je nada ono što tražite, ovo nije tekst za vas. Ovaj tekst je o tome kako završiti? Kako pustiti? Kako odustati onda kada niste postigli ono što ste želeli? Ovaj tekst posvećen je pitanjima koja su me mučila uoči i nakon našeg poslednjeg negativnog testa za trudnoću.

Kako da se pripremiš da staviš tačku?

Već mesecima pripremam sebe na rezultat, koji sam u dubini duše znala, nekako sam osećala sam to, a i činjenice su bile tu. Prešla sam sa čitanja priča o uspešnim rezultatima na priče o parovima koji nisu dobili ono što su želeli. Kušala sam sebe.

Znala sam i da će u mom životu nastati praznina kada se tretmani za neplodnost završe. Toliko vremena sam potrošila fokusirana na pravljenje bebe – želela sam da budem sposobna da kanališem tu energiju u nešto pozitivnije. Tako sam počela da volontiram za jednu organizaciju i da se fokusiram na svoje zdravlje i blagostanje kroz vežbanje.

Naravno, kada smo saznali da naš konačni transfer nije uspeo, bila sam očajna. Ali sam već počela da radim na tome da ispunim svoj život tako da prestanak rada na bebi ne bi napravio toliku prazninu.

Kako da znaš kad je kraj?

Svi kažu “Jednostavno znaš’‘. I u pravu su. Tokom pet godina, moj muž i ja smo stalno razmišljali koji je sledeći korak, a pred finalni transfer embriona, više nismo. Dobili smo negativne rezlultate. Bili smo tada, a i sada smo tužni. Žalili smo i žalimo. Ali takođe, znamo.

Znamo da smo umorni od neuspeha; znamo da ne možemo više da radimo istu stvar nadajući se različitim rezultatima; znamo da nećemo biti oni ljudi koji urade sve kako treba i dobiju srećan kraj; znamo da nismo napravili nikakve pogrešne odluke koje bi mogle da vode ka tome da ne dobijemo bebu. Prosto znamo. I sada jednostavno znamo da je to to. Znamo da smo završili. Nema dalje. Tačka je stavljena.

Kako se osećaš kada staviš tačku?

Nakon negativnih rezlutata, osećala sam se ekstremno konfliktno. Sa jedne strane, osećam žalost, gubitak, prazninu i neuspeh. U dugim vožnjama, puštam tužnu muziku i puštam sebe da osećam sve ovo.

Sa druge strane, osećam da imam sreće – blagosloveni smo što imamo jedno drugo. Svakog dana osećam zahvalnost zbog toga. Ne želim to da pustim. taj osećaj.

Kako se vaš život menja?

Svi koji ovo čitaju znaju da neplodnost utiče na svaki aspekt života. Neplodnost je donela neželjenu napetost u moje odnose sa ljudima. Uticala je na moj posao. Neplodnost me tera da radim previše, omogućila mi je auto koji vozim jer radim bez prestanka kako ne bih mislila. Uređuje mi kuću u kojoj živim. Svuda je oko mene. Ograničila nam je putovanja u kojima smo mogli da uživamo da nije bilo finansijskih poteškoća u mom životu.

I sad kad je gotovo, sada kada smo stavili tačku, vrata se otvaraju i ja sam ponovo slobodna. Ipak, ova sloboda je previše za mene, nisam navikla, ne umem. Dovela me je u krizu srednjih godina. Deo mene hoće da luduje i poseti svaku zemlju na svetu, da konzumira pića za odrasle svakoga dana u nedelji. Da uživa. Gleda i diše.

Drugi deo mene preispituje sve. Da li je ovo karijera koju želim? Da li ovakva supruga želim da budem? Da li smo doneli pravu odluku?

I konačno, deo mene, tajni deo mene, nada se još uvek da ćemo slučajno (namerno) zatrudneti. Onda me to vodi u misli da ako i pijem taj alkohol svakoga dana, hoću li naškoditi bebi koju verovatno nećemo slučajno-namerno napraviti?

Ne znam kako da spojim ova tri oprečna pristupa životu i to me povremeno plaši. Ali nadam se da ću vremenom shvatiti kako život stvarno izgleda za moju malu porodicu. Verujem da ću naći ravnotežu i mir.

Kako ostavljate ovo za sobom?

Ne ostavljate. Nastavljate dalje. Našla sam na YouTubu fantastičan govor koji me leči baš o tome kako je žalost uticala na vas na toliko različitih načina i napravila vas osobom koja ste danas. Što samo po sebi znači da niste ostavili žalost za sobom, nego ste nastavili dalje zajedno sa njom. Ovo savršeno sumira neplodnost. Čak i ako dobijete svoj srećan kraj, ožiljak neplodnosti ostaje sa vama.

Razgovarala sam sa jednom ženom ranije koju jedva poznajem, koja je provela godine pokušavajući da zatrudni i onda su, ona i njen muž, odlučili da žive bez dece. Kada sam pomenula našu situaciju, obe smo se rasplakale. Prošlo je deset godina od njene odluke da živi bez dece, a to je još uvek, do dan danas, boli. Sada sam ja TA žena.

Tako da nastavljamo dalje…

Ne mogu da se pretvaram da i dalje ne sanjam o tome kako smo zatrudneli, a da nismo ni pokušavali, ili kako se svakog meseca, kada se moje telo resetuje, razočaram tajno. Ali mi nastavljamo dalje kako god umemo. Znam da će moj život biti pun prelepih stvari. I znam da sam sada drugačija osoba nego što sam bila kada sam započela ovo – u nečemu bolja, u nečemu gora.

Možda ćemo za šest meseci ili nekoliko godina, moj muž i ja promeniti mišljenje i doneti neku drugu odluku. Možda ću se ja samo drugačije osećati. Možda….