MALI ILI VELIKI PROBLEM?

Ako ste zaboravili, nefunkcionalni jajovodi su u stvari stvorili vantelesnu oplodnju. Tačnije, zbog problema žena sa jajovodima posegnulo se za traženjem rešenja kako zaobići ovo mehaničko oštećenje i doći do trudnoće. Tako je majka Lujze Braun, prve bebe rođene uz pomoć VTO, bila podvrgnuta vantelesnoj oplodnji baš zbog neprohodnih jajovoda. I dan danas se često dešava da zbog nefunkcionalnih ili neprohodnih jajovoda parovi moraju u postupak vantelesne oplodnje jer drugačije ne može da dođe do začeća.

Jajovodi su mali organi koji imaju veliku ulogu u reprodukciji. U njima se dešava oplodnja jajne ćelije kod seksualnog odnosa i jako je bitno njihovo stanje. U jajovodu se najpre susreću jajna ćelija i spermatozid, a onda se oplođena jajna ćelija (sada embrion) polako priprema da uđe u matericu i potraži mesto za implantaciju – usađivanje u sluzokožu materice. Ukratko, bez funkcionalnih jajovoda nema načina da do prirodnog začeća dođe.

Ukoliko jajovod nije savršeno funkcionalan, i ukoliko ima deformitete, ovaj vrlo važan proces o kome smo gore više pisali, biva pod znakom pitanja. Možda, u nekim slučajevima, može i doći do oplodnje, ali postoji opasnost da se embrion zadrži u jajovodu, a to onda dovodi do vanmaterične trudnoće, a to svakako nije dobro.

Ukoliko se pitate zašto dolazi do nefunkcionalnosti jajovoda i deformiteta, može se reći da ima više odgovora na ovo pitanje. Najčešće zbog bakterioloških infekcija, jakih upala, nekih operativnih zahvata, ali i nekih drugih faktora. Ukoliko se jajovod zbog deformiteta ispuni tečnošću, jasno je da je zbog toga u potpunosti nefunkcionalan i ta pojava se naziva Hydrosalpinx. Ovakvi jajovodi vidljivi su ponekad i na ultrazvučnom pregledu, ali svakako je najbolja potvrda ovakvog stanja jajovoda HSG pregled ili laparoskopija. Hydrosalpinx se može javiti na jednom ili na oba jajovoda.

Tečnost koja se akumulira u ovakvim jajovodima vraća se u matericu i tako smanjuje šanse da se embrion implantira. Sama tečnost može biti toksična po embrion ili može samo mehanički umanjiti šanse za implantaciju. Bar jedna studija je pokazala da je tečnost jako toksična po embrion i da to uzrokuje smanjenu plodnost žena koje pate od ovog stanja. Rizik od pobačaja je u ovim slučajevima dvostruk. Žene sa ovakvim problemom upućuju se, naravno na vantelesnu oplodnju, ali pitanje koje ostaje jeste da li je dobro takve jajovode odstraniti u potpunosti, klipsovati (zatvoriti) ili ne raditi ništa s njima.

Odstranjivanje jajovoda neki stručnjaci posmatraju sa skepsom jer kad se jajovod odstrani, povratka nazad nema. Izvestan broj naučnika je ispitivao promene u funkciji samog jajnika (jer jajovod i jajnik dele dobar deo dovoda krvi) i odstranjivanje jednog značajno utiče na drugi.

Opravdanost hirurškog tretmana treba razmotriti zajedno s lekarom, jer postoji mogućnost komplikacija u vidu infekcija i krvarenja, ali i komplikacija prilikom samog zahvata. Takođe, za sada ne postoji dovoljan broj studija koje istražuju stopu uspešnosti nakon operacije. Sve opcije su na stolu, a svaka pacijentkinja u dogovoru sa svojim lekarom mora doneti odluku samostalno. Svakako, kao što smo rekli postoje studije koje pokazuju da tečnost koja je u ovakvim jajovodima može uticati na ishod trudnoće.

Svakako ono što je važno znati je da i sa ovakvim stanjem jajovoda žene mogu, uz pomoć vantelesne oplodnje ostvariti trudnoću i da se ta trudnoća neće razlikovati od bilo koje druge trudnoće.

Autorka: Miroslava Subotić
Šansa za Roditeljstvo

IZVOR: MAGAZIN ŠANSA ZA RODITELJSTVO 12

Zabranjeno kopiranje i preuzimanje dela ili celog teksta, kao i slika iz Magazina bez navođenja izvora!