Nakon što je na svojoj Facebook stranici uočila poziv za donatore jajnih ćelija za lečenje IVF-om, 21-godišnjoj studentkinji jedna misao se neprestano vraćala. “Možda je to nešto što bi mogla da uradim” – pomislila je mlada studentkinja medicine.
“Zanimalo me s medicinskog gledišta zbog mojih studija, ali me je to privuklo i s ličnog aspekta, jer sam nedavno kroz jedan segment neplodnosti prolazila kao podrška prijateljici koja je doživela pobačaj. Prolaziti kroz poteškoće s plodnošću nije nešto o čemu se toliko govori, a utiče na mnoge žene i parove. Nateralo me da pomislim da bih se osećala sretnom ako bih mogla da pomognem nekom drugom. Međutim, javljali su se i razlozi zbog kojih sam pomišljala da to nije dobra odluka za mene”
Ona se odazvala na oglas koji je objavio Bristol centar za reproduktivnu medicinu (BCRM) i pozvana je na pregled. Proces je uključivao proveru medicinske anamneze nje i njene porodice, uzimanje krvnih analiza i razgovor o postupku doniranja jajnih ćelija.
“Moram reći da su ljudi u BCRM-u bili fantastični”, dodala je. “Očigledno je da im je jako stalo da mladi to učine jer je uopšteno veća stopa uspeha, ali nisam osećala da sam pod pritiskom. Na svakom koraku su mi govorili da, ako mi u bilo kojem trenutku nije ugodno ili bilo šta želim promeniti ili ne želim to učiniti, bi i to bilo u redu. Pre nego što sam odlučila nastaviti, morala sam imati da prođem kroz obavezno savetovanje i razgovaram sa posebno obučenim psihoterapeutom, čiji je posao da se uverim da sam u potpunosti razumela proceduru. Pobrinula se da o tome razmišljam iz svih uglova, uključujući i svoju perspektivu o deci koja će se roditi kao rezultat doniranja mojih jajnih ćelija.”
Spojena je s odgovarajućim primaocem i prošla je šestonedeljni ciklus hormonske terapije, koji je u jednom trenutku uključio svakodnevno ubrizgavanje injekcija.
“Stvarno sam imala sreće! Nisam imala nikakvih nuspojava, što je iznenađujuće, jer su mi na zadnjih par pregleda rekli da su mi jajnici ogromni. Procedura je bila u redu. Bio je to prvi put da sam bila pod anestezijom pa nisam bila sigurna kako ću se osećati. U početku sam malo osećala mučninu, ali sam bila dobro. Sestre su bile sjajne i davale su mi keks i čaj i stalno me proveravale. Osećala sam neku blago-neprijatnu nadutost nekoliko dana, ali nije bilo neizdrživo. Laknulo mi je kad je sve bilo gotovo i što je prošlo dobro, a shvatila sam da je to proces koji je psihički nagrađivao. Stvarno sam srećna što sam to učinila i podstakla bih druge žene mojih godina da ozbiljno razmisle o doniranju svojih jajnih ćelija dok su još mlade. Za mnoge žene donirane jajne ćelije jedina su nada da će dobiti dete. Bez donacije, bez nas, donora, one nemaju šansu da zasnuju porodicu.“
Ukoliko imate bilo koje pitanje možete kontaktirati Centar za vantelesnu oplodnju na 0800 333 030 ili direktno Udruženje Šansa za roditeljstvo na 061 624 5224
Izvor: www.ivfbabble.com
