Udruženju Šansa za roditeljstvo obratio se par kome se desila nesvakidašnja situacija koju smatramo vrlo bitnom i želimo da je objavimo. Koristićemo samo inicijale para kome se ova neprijatnost dogodila, a neće biti navođena imena klinika koje su učestvovale u ovom događaju. Molimo vas pročitajte pažljivo.

Ovim putem želimo da apelujemo na sve ljude koji se suočavaju s problemom neplodnosti i koji imaju neka neprijatna iskustva – da se jave Udruženju Šansa za roditeljstvo i bar ispričaju problem, a mi ćemo, koliko možemo i koliko je u našoj nadležnosti, pokušati da problem ispravimo. Možete se javiti na 061/624-5224 svakog dana. Na kraju krajeva možda vašom pričom pomognete da se nekom drugom ne dogodi slično.

Naime, par S.P. i D.P. ispunjava kriterijume za finansiranje postupka VTO od strane RFZO-a. Uredno su predali neophodne analize i prošli potrebnu komisiju. Zatim su se upustili u svoj prvi stimulisan VTO postupak u jednoj VTO klinici. Nakon stimulacije aspirirano je 11 jajnih ćelija i sve su oplođene, a do stadijuma blastocisti razvilo se 5 embriona. Napominjemo da je paru (S.P. i D.P.) ovo prvi proces vantelesne oplodnje i da imaju oko 35 godina.

Zbog iznenadnog krvarenja pred embriotransfer lekar iz klinike za VTO odlučio je da transfer odloži za kasnije, te su svi embrioni (5 embriona u stadijumu blastociste) zamrznuti i ostavljeni za kasniji transfer i to na sledeći način: na jednoj slamčici 3 embriona i na drugoj 2 embriona.

Transfer je urađen kasnije i ženi su transferirana 3 embriona. Nažalost nakon 12 dana test iz krvi (BetaHcg) je bio negativan, što znači da je postupak bio neuspešan. Nije došlo do trudnoće.

Zbog nezadovoljstva klinikom u kojoj je rađen stimulisan postupak i prvi kriotransfer, par je odlučio da 2 preostala embriona prebaci u drugu kliniku na teritoriji Srbije i tamo uradi krioembriotransfer, ponovo prolazeći neophodnu komisiju preko RFZO-a. Po Zakonu RS o lečenju neplodnosti (član 52. stav 5.) par ima pravo na premeštaj embriona iz klinike u kliniku na teritoriji Srbije uz obaveštenje Uprave za biomedicinu.

Organizivana je procedura prebacivanja embriona koja podrazumeva da par potpiše Zahtev za premešaj embriona iz klinike u kliniku, da se uradi Zahtev o prekidu saradnje sa klinikom u kojoj su embrionu zamrznuti, Zapisnik o primopredaji embriona (obe klinike ovo rade u prisustvu svojih embriologa) i da par prisustvuje primopredaji embriona. Par nije bio upoznat sa transportom embriona od klinike do klinike. U zemljama Evrope postoje registrovane firme sa licencama koje vrše transport biološkog materijala. Do kraja pisanja ovog teksta Udruženje nije došlo do saznanja kako su embrioni preneti, na koji način, niti ko je transportovao embrione.

Svakako, embrioni su transportovani uz određenu finansijsku nadoknadu klinici koja je to organizovala.

Novi kriotransfer dva zamrznuta embriona koja su i transportovana organizovan je kasnije. Par S.P. i D.P. ima pravo preko RFZO-a na finansiran krioembriotransfer i lekar u klinici, u kojoj su transportovani embrioni, pripremio je S.P. za kriotransfer (u smislu pripreme endometrijuma i ostale neophodne pripreme).

Na dan transfera, kada su se S.P. i D.P. uputili na kliniku i već stigli pripremljeni za kriotransfer 2 embriona – saopšteno im je da embriona nema i da se transfer ne može izvršiti. Objašnjenje je da je slamčica prazna i da embrioni nisu viđeni.

Šta se dogodilo sa embrionima? Da li je u pitanju greška embriologa u klinici koja je radila zamrzavanje embriona ili u klinici koja je odmrzavale embrione, ili možda u transportu? Čija je tačno greška sve ovo? Ko preuzima odgovornost za ovu situaciju? Da li iko uopšte preuzuima odgovornost za ovo? Kako se oseća par S.P. i D.P.? Kako izgleda trenutak kada vam neko saopšti da su vaši embrioni „nestali“? Da se desila greška? Kako se nositi s tim? Ko je kriv? Kako nastaviti dalje?

Želimo da naglasimo da je sigurno da postoji tehnička, ili ljudska, greška i da se ovde ne radi o teoriji zavere i krađi embriona, već o verovatnoj tehničkoj grešci prilikom zamrzavanja ili odmrzavanja embriona. Greške su nešto što se dešava i u svetu IVF-a. To je neophodno da znamo!

U želji da zaštitimo par od mogućih osuda od strane klinika koje su učestvovale u ovom događaju ne objavljujemo njihova imena niti imena klinika. Poruka za sve vas je – ne plašite se da prijavite nepravilnosti na koje nailazite, koje vam se dešavaju. Nadamo se da će ovaj slučaj imati svoj epilog i da će se utvrditi odgovornost.

Želja S.P. koja nam se javila bila je – želim ovo da ispričam da se nikom više ne dogodi tako nešto, ali se bojim da kažem javno ko sam.

Strah od toga da nam se lekari ne svete ili da se ne zamerimo klinici ponekad može da bude parališući. To nije dobro. Nije dobro ni za koga. Znamo da se greške dešavaju, da u 1% slučajeva ima situacija koje ne možemo predvideti i kad potpisujemo silnu papirologiju za ulazak u VTO proces mislimo da nikada MI nećemo biti baš taj 1%. Ipak, dešavaju se razne situacije oko nas, ovde u Srbiji, dešava se i svuda u svetu. Dešava se život. Dešava se greška. I mi, parovi u borbi za bebu, svesni smo toga da je greška nešto što je moguće, da je čovek biće, a ne mašina, da proces VTO zavisi od milion različitih faktora, a najviše od sreće, ali ipak želimo da znamo šta se dogodilo kako se nikom više ne bi dogodilo, ili kako bi se dogodilo, ali što manjem broju parova….

Tekst napisala: Sandra Jovanović, predsednica Udruženja Šansa za roditeljstvo