Postati majka sa 42 ili 45 godina nekada je delovalo gotovo nemoguće. Danas, zahvaljujući napretku medicine i promenama u društvu, sve je više žena koje se odlučuju da svoj san o detetu ostvare kasnije u životu.

Jedna od njih je i Marina, Beograđanka koja je u 43. godini rodila sina uz pomoć doniranih jajnih ćelija. „Čekala sam da sve bude savršeno, posao, stan, partner. I dok sam sve to slagala, vreme je prolazilo. Na kraju sam shvatila da ne moram da čekam idealne okolnosti. Majčinstvo ne traži savršen trenutak – ono traži hrabrost.“

Zašto žene sve češće odlažu majčinstvo?

Savremeni način života neminovno je promenio prioritete. Sve više žena odlučuje da rađa kasnije, a razlozi su brojni i razumljivi:

1. Karijera i profesionalni razvoj su u fokusu tokom najplodnijih godina

2. „Onaj pravi“ se pojavio tek kasnije

3. Čeka se ekonomska sigurnost i stabilan dom

Postoji duga lista ličnih ciljeva koje želimo da ostvarimo pre roditeljstva. Neke žene svesno biraju da postanu samohrane majke, hrabro, po sopstvenoj odluci

I sve to je u redu. Međutim, priroda ima svoja pravila, a jedno od njih je da posle 35. godine života kvalitet i broj jajnih ćelija naglo opadaju. Zato mnoge žene u četrdesetim, uprkos zdravlju i energiji, saznaju da više ne mogu da zatrudne sopstvenim ćelijama.

Zahvaljujući napretku potpomognute reprodukcije, danas postoje uspešni postupci koji omogućavaju ženama da ipak postanu majke, jedan od njih je postupak vantelesne oplodnje sa doniranim jajnim ćelijama.

U ovom postupku koriste se jajne ćelije mladih, zdravih donorki koje prolaze kroz sve neophodne medicinske i genetske provere.

Uz to, moderni sistemi krioprezervacije (zamrzavanja) jajnih ćelija i razvoj banaka jajnih ćelija, poput Ovobanke, omogućili su da se donorske ćelije čuvaju, transportuju i koriste u najpovoljnijem trenutku za svaku ženu. Ove mogućnosti ženama širom sveta otvaraju vrata ka roditeljstvu o kojem su godinama maštale

Ako razmišljate o trudnoći, najbolje je da na vreme posetite kliniku za vantelesnu oplodnju. Tamo ćete dobiti prave informacije o svom reproduktivnom zdravlju.

Dobra klinika će uraditi ginekološki pregled, analize hormona i detaljan uvid u vašu medicinsku istoriju. Na osnovu toga lekar može proceniti vaše šanse za trudnoću sopstvenim jajnim ćelijama ili preporučiti donorske ćelije kao efikasno rešenje ako je to potrebno.

Drugim rečima, i u četrdesetim godinama moguće je ostvariti zdravu trudnoću i postati majka – uz pravovremenu odluku i stručnu podršku.

Važno je imati na umu da trudnoća posle 40. godine nosi nešto veći rizik i da zahteva pažljivo vođenje od strane lekara. U ovoj fazi života organizam je manje fleksibilan, pa su redovne kontrole, zdrava ishrana i smiren tempo života od presudne važnosti.

Dobra vest je da, uz odgovarajuću brigu, mnoge žene posle 40. godine prolaze trudnoću bez većih komplikacija i donose na svet zdravu decu.

U svetu se beleži nagli porast broja beba rođenih od majki starijih od 40 godina – taj broj se u prethodne dve decenije gotovo utrostručio.

Iako društvo ponekad zna da ima predrasude, mame posle 40.godine često donose stabilnost, mudrost i ljubav koju godine samo produbljuju. Evo nekoliko razloga zbog kojih su one pravi uzor:

Mirniji tempo života – manje je žurbe, više vremena za uživanje u svakom trenutku.

Životno iskustvo. Godine donose strpljenje, mudrost i razumevanje, osobine koje su neprocenjive u roditeljstvu.

Samopouzdanje i emocionalna stabilnost – starije mame bolje poznaju sebe, ne traže potvrdu od drugih i veruju u svoje odluke, što deci daje osećaj sigurnosti i podrške.

Upravo zato, majčinstvo u kasnijem dobu ne treba posmatrati kao „poslednju šansu“, već kao zrelu, svesnu odluku žene koja zna šta želi i ima snage da to ostvari.

Ako razmišljate o toj odluci – znajte da niste same.

Ovobanka može vam pomoći da pristupite doniranim jajnim ćelijama bez čekanja, uz već završene medicinske i genetske provere donorki.

Majčinstvo nema rok trajanja – ono dolazi onda kada ste spremne da ga prigrlite. 💗

Zanimljivo je da najveći broj donora i donorki reproduktivnih ćelija potiče upravo iz Argentine i Ukrajine, dve zemlje koje Srbija povezuje ne samo kroz medicinsku saradnju, već i kroz istoriju i kulturu.

Argentinke imaju evropsko poreklo. Većina populacije u Argentini potiče od doseljenika iz Italije i Španije, pa često imaju fizičke karakteristike (ten kože, boju kose, očiju, građu) slične ženama iz Srbije i regiona.
To olakšava usaglašavanje fenotipa (izgled) između donorke i žene za koju se traže jajne ćelije, što je mnogim parovima psihološki važno.

Sa druge strane, Srbiju i Ukrajinu povezuju zajednički slovenski koreni, pravoslavna tradicija i Rusini – narod ukrajinskog porekla koji u Vojvodini već više od dva veka čuva most prijateljstva između dve zemlje.