DONACIJA – SNAGA ZAJEDNIŠTVA I NADA ZA NOVI ŽIVOT
Ako vas je vaše putovanje ka plodnosti dovelo do vantelesne oplodnje sa doniranim jajnim ćelijama, onda ste najverovatnije već prošli kroz mnogo toga. Niz testova, tretmana, neuspešnih pokušaja i emotivnih uspona i padova i možda ste došli do tačke kada vantelesna oplodnja sa sopstvenim ćelijama više nije održiva opcija. To je trenutak u kojem se pred vama otvara nova mogućnost: donacija jajnih ćelija.
Donacija je čin solidarnosti i humanosti, način da se jednom paru ili osobi omogući da san o roditeljstvu postane stvarnost. Donorke i donori su heroji iz senke, nepoznati ljudi čiji gest dobrote prelazi granice i pretvara se u mali plamičak nade u srcima onih koji čekaju.
Najveća pitanja koja budući roditelji imaju u ovom procesu nisu samo medicinska, već duboko lična i emotivna.
Šta je tuga zbog neplodnosti?
Tuga zbog neplodnosti vrlo je slična svakoj drugoj i obično prolazi kroz pet faza: poricanje, bes, pregovaranje, depresija i prihvatanje. Kada se odlučite za donaciju, to često znači da ste prošli i kroz poslednju fazu. To je trenutak kada shvatite da, iako neće postojati genetska veza sa detetom, roditeljstvo je i dalje tu, dostupno i moguće.
Prihvatanje donacije nije znak slabosti, već dokaz vaše snage i vaše želje da pronađete put do deteta, bez obzira na prepreke.
Majčinstvo bez obzira na gene
Jedno od čestih pitanja je: Kako će korišćenje donorskih ćelija uticati na moja osećanja kao majke?
Ovo je prirodna i važna dilema. Gubitak genetske povezanosti može u početku izgledati kao odricanje, ali iskustva pacijentkinja pokazuju da se osećaj majčinstva ne zasniva na DNK.
Kako trudnoća odmiče, beba raste u vašem telu, u vama kuca njen mali život. Vi osećate njene prve pokrete, brinete o njoj kroz svaki obrok i svaku noć bez sna. Kada je beba rođena, sve je jasno. To dete je vaše dete. Njegovi prvi koraci, osmesi, igre i priče pred spavanje biće deo vašeg zajedničkog života.
Naše iskustvo pokazuje da od trenutka pozitivnog beta-hCG testa pa nadalje, žena se oseća kao majka, potpuno i bez zadrške.
Epigenetika – kako vi oblikujete svoju bebu
Mnoge buduće mame brine to što dete neće imati njihove gene. Ali tu na scenu stupa nauka o epigenetici.
Epigenetika proučava način na koji se geni „uključuju“ i „isključuju“ u zavisnosti od signala koje dobijaju iz okruženja. Kada nosite bebu začetu doniranim ćelijama, vaše telo šalje signale koji utiču na ekspresiju gena. Način života, ishrana, emocije, hormoni, sve to oblikuje vašu bebu dok raste u vašoj materici.
Drugim rečima, iako osnovni genetski materijal dolazi od donorke, vaše telo je režiser koji određuje kako će se taj scenario odvijati. To znači da vi aktivno učestvujete u oblikovanju svoje bebe na biološkom nivou.
Donorke – žene sa velikim srcem
Donorke jajnih ćelija prolaze kroz ozbiljne medicinske procedure, kontrole i terapije da bi pomogle drugima. Njihova odluka da podele deo sebe je čin hrabrosti i velikodušnosti. One su most između sna i stvarnosti.
Za pacijentkinje koje primaju donirane ćelije, važno je znati da iza toga stoji osoba koja je svesno izabrala da pomogne. To nije hladan, anoniman proces – to je delo solidarnosti.
Uvoz zamrznutih ćelija i spermatozoida – most ka mogućnosti
U Srbiji broj donorki i donora još uvek nije dovoljan, pa se često pribegava uvozu zamrznutih ćelija i spermatozoida iz inostranih banaka. Možda zvuči tehnički i daleko, ali u suštini – to je samo dodatni put da se dođe do roditeljstva.
Ćelije se bezbedno zamrzavaju, transportuju i čuvaju dok ne budu potrebne. Tako gest dobrote donora iz druge zemlje može doneti život ovde, u vašem domu.
Uvoz se obavlja iz OVO Banke iz Španije a ta zemlja je poznata po dugoj tradiciji doniranja, a njene donorke i donori često se opisuju kao velikodušni i posvećeni. Njihova spremnost da pomognu prelazi granice i postaje most između njihovih života i života porodica u Srbiji.
Toplina koja pobeđuje strah
Strahovi su prirodni:
👉 „Hoće li dete ličiti na mene?“
👉 „Hoću li ga osećati kao svoje?“
Odgovor je uvek isti – dete koje dođe putem donacije jednako pripada majci i ocu. Ono će nositi vaše osmehe, vaše navike, način na koji ga mazite kada zaspi ili tješite kad padne.
Roditeljstvo je mnogo više od genetike. To je svakodnevna ljubav, nežnost i posvećenost.
Donacija, epigenetika, uvoz ćelija, sve to može izgledati komplikovano i zastrašujuće kada prvi put kročite na taj put. Ali iznad svih pojmova i procedura stoji jedna jednostavna istina: to je put ka životu.
Na tom putu niste sami. Tu su lekari, psiholozi, savetnici, ali i zajednica parova koji su već prošli kroz isto. Tu su i donorke i donori – ljudi velikog srca, koji svojim darom daju nadu drugima.
Na kraju, dete ne pita kojim putem je došlo na svet. Ono traži samo jedno – da bude voljeno. A ljubav je ta koja piše najlepšu priču, jaču od gena, širu od granica i dublju od bilo kog straha.
