Lujza Braun je bila prva osoba na svetu koja se rodila uz pomoć in vitro fertilizacije. Njeno kontroverzno rođenje 1978. godine izazvalo je senzaciju širom sveta i ona je odrastala u žiži etičke rasprave o ovoj proceduri, dok je, s druge strane, bila svetionik nade milionima bez dece širom sveta. Ovo je njena priča…
,,Ove nedelje je moj 40. rođendan. Kao većina ljudi, verovatno bih zadržala tu činjenicu za sebe. Ali, širom sveta moj rođendan slave kroz obeležavanje 40.godišnjice IVF-a – postupka koji je doveo do mog rođenja.
Novo istraživanje, objavljeno prošlog meseca, tvrdi da je od početka sprovođenja IVF procedure rođeno preko osam miliona ljudi. Izložba u Muzeju nauke u Londonu govori o šest miliona ljudi, a niko nije siguran u tačne brojke jer se svakodnevno rađaju bebe uz pomoć ove reproduktivne tehnike.
Kada sam se rodila, Patrick Steptoe i Robert Edvards, dvojica ljudi koji su zaduženi za moj nastanak, sugerisali su da moje srednje ime bude Joi. Rekli su da će moje rođenje doneti radost mnogim ljudima. Četrdeset godina kasnije i milioni beba – mnogi će se složiti da su bili apsolutno u pravu. IVF donosi nadu ljudima koji su očajni i misle da nikada neće imati dete. Toliko stvari se promenilo u decenijama koje su prolazile, ali želja parova da imaju bebe nije.
Moja mama, Lesli Braun, otišla je kod psihijatra jer je patila od depresije. U srcu joj je bila velika želja da dobije dete sa mojim ocem – Džonom. Kada su čuli za ovaj, tada još, eksperiment, rodila se nada. Iako to niko nikad pre njih nije radio -na sreću dovelo je do mog rođenja. Kasnije su ponovo uradili još jednu IVF proceduru – tako je rođena moja sestra Natali 1982. godine. Tada je ona bila 40. beba na svetu. Sada je ova procedura mnogo bliža i izvodljivija nego što je bila tada.
Međutim, moralna rasprava o tome koliko dalje nauka treba da ide u genetiku ne jenjava. IVF jeste sada industrija u svetu od milijardu funti i zavisi od toga gde živite i kako živite, pa na osnovu toga možete da se nadate nekoj pomoći ili ne možete, jer IVF kao industrija ima svoju cenu.
Svakog dana žene i muškarci počinju svoja IVF putovanja. Najpre moraju da budu dovoljno hrabri i da priznaju da stvari nisu u najboljem redu, da nešto ne ide – a to je jako delikatno i intimno pitanje koje nosi i duševnu bol, neizostavno. Oni moraju podeliti svoje probleme lekarima i specijalistima, a neki ovaj problem skrivaju i od najbližih prijatelja i porodice i dan danas.
Možda će ovim parovima biti dovoljno neko jednostavno rešenje ili će im možda biti potrebne operacije – kao što je i mojoj mami bilo neophodno pre nego što je započela prvu IVF proceduru, To ne znate dok ne priznate da imate problem. Ovih dana se koriste razne dijete, lekovi, kompjuterski algoritmi, pa čak i robotika, a nekome je u centru pažnje, bar se nadam, da se fokusira na stvarnu želju – držati svoju bebu u svojim rukama.
Nažalost, svi hrabri pioniri – moji mama i tata, Patrick Steptoe, Robert Edvards i, ne zaboravimo njihovog neverovatnog asistenta dr Purdija, koji je ostao cele noći da gleda ćelije koje su me stvorile u petrijevoj šolji – svi su preminuli. Svakako, moja mama nikada nije ni zamišljala da će moje rođenje dovesti do svega ovoga danas.
Četrdeset godina kasnije, drugi naučnici guraju granice, embriolozi izmišljaju nove tehnike i još uviek se postavljaju moralna pitanja. IVF igra ogromnu ulogu u porodici, a ima veze i sa istopolnim parovima koji sada mogu biti roditelji. I dalje postoje pitanja i pitanja…
Priznajem, videla sam da IVF raste – od mene iz male sobe u Oldhamu sa mojom mamom i tatom, do procedura koje menjaju svet. To se dešavalo pred mojim očima.
Za muškarce i žene koji prolaze kroz IVF kažem: ,,Nikad ne odustajte”. Doktoru i embriologu kažem: ,,Nastavite sa dobrim radom.” A svima onima koji su uključeni u razvoj IVF-a kažem: ,,Hvala vam za sve što ste uradili u ime miliona beba. Jednom sam bila jedina na svetu. Sada nas ima više miliona. To se ne može zanemariti.”
IZVOR: www.independent.co.uk
