Folikulostimulirajući hormon (FSH) je jedan od ključnih hormona u dijagnostifikovanju i lečenju neplodnosti. Mnogo muka zadaje ženama širom sveta! Često se pitamo da li je previše visok, šta on pokazuje, koliko utiče na plodnost, kako ga poboljšati, kako uticati da bude optimalna vrednost. Posebnu pažnju smo posvetili ovom hormonu u ovom broju kako bismo detaljno prikazali šta je u stvari FSH.
Folikulostimulirajući hormon (FSH) se sintetiše u prednjem režnju hipofize, male žlezde locirane u mozgu. Pored FSH, u hipofizi se stvaraju i brojni drugi hormoni, među kojima i luteinizirajući hormon (LH). Ova dva hormona (FSH i LH) se oslobađaju u cirkulaciju i dopremaju do ciljnih tkiva (jajnika kod žena, odn. testisa kod muškaraca) gde obavljaju svoju ulogu.
Kod žena, FSH ima ulogu u:
- stimulaciji rasta folikula jajnika
- sazrevanju jajne ćelije
- stimulaciji sinteze ženskih polnih hormona u jajnicima – estrogenih hormona (od kojih je najpotentniji estradiol) i progesterona.
Na osnovu uloga koje obavljaju, FSH i LH su odgovorni za brojne promene koje se dešavaju na nivou jajnika, a koje se mogu podeliti u dve faze, razdvojene ovulacijom.
Prva faza (folikularna) je faza u kojoj pod dejstvom FSH dolazi do rasta folikula i sazrevanja jajne ćelije koja je smeštena u unutrašnjost folikula. Rast folikula podrazumeva formiranje sve većeg broja ćelija koje sačinjavaju folikul. U ovim ćelijama folikula se (pod dejstvom LH i FSH iz hipofize) stvara hormon estradiol. To znači da, što je više ćelija u sastavu folikula, to je i više estradiola. Estradiol je važan jer omogućava sazrevanje jajne ćelije. Naime, kako folikularna faza odmiče, sa povećanjem broja ćelija folikula, sintetiše se sve više estradiola koji će omogućiti jajnoj ćeliji da sazri. Ukoliko je menstrualni ciklus uredan i traje 28 dana, folikularna faza traje od prvog dana menstrualnog ciklusa, pa do polovine ciklusa (tj. do 14. dana).
Ovulacija se dešava polovinom menstrualnog ciklusa i odnosi se na pucanje folikula i oslobađanje zrele jajne ćelije u jajovod. Da bi došlo do ovulacije neophodan je nagli porast koncentracije LH u krvi na samom kraju folikularne faze. Paralelno sa porastom nivoa LH, raste i nivo FSH. Nakon ovulacije, zrela, oslobođena jajna ćelija je spremna za oplodnju.
Završna faza (lutealna) se odlikuje formiranjem tzv. žutog tela (corpus luteum) na jajniku – strukture koja se formira od ćelija naprslog folikula. Žuto telo predstavlja osnovni izvor progesterona, estradiola i inhibina (još jednog hormona jajnika), te je tako njegovo formiranje značajno iz razloga što služi kao hormonska podrška oplođenoj jajnoj ćeliji kako bi se potpomogla rana trudnoća. Ova struktura se održava do otprilike četvrtog meseca trudnoće, nakon čega posteljica preuzima ulogu u produkciji progesterona. Ukoliko do oplodnje ne dođe, žuto telo propada (to se dešava oko 24. dana ciklusa), usled čega opadaju nivoi progesterona, estradiola i inhibina i ciklus kreće ispočetka.
FSH tokom menstrualnog ciklusa
Hipotalamus ima bitnu ulogu u regulaciji hormonskih promena u menstrualnom ciklusu. Gonadotropin (GnRH-oslobađajući hormon hipotalamusa) stimuliše sintezu FSH i LH u hipofizi, a oni dalje diktiraju ciklične promene hormonskog statusa na nivou jajnika. Hormoni jajnika imaju sposobnost regulacije sopstvene produkcije mehanizmom pozitivnih i negativnih povratnih sprega na hipotalamus i hipofizu. Ovo znači da progesteron, estrogeni i inhibin cirkulacijom stižu do hipotalamusa i hipofize gde stimulišu ili inhibišu sintezu i sekreciju GnRH, odn.FSH i LH.
Nivo LH u folikularnoj fazi u krvi je nizak. On naglo raste u jednom trenutku i tada inicira ovulaciju. Sa razvojem folikula, koncentracija estrogenih hormona sve više raste, pa visoke koncentracije estrogena „signaliziraju“ hipotalamusu da oslobodi GnRH, a onda će biti stimulisano naglo oslobađanje LH.
Otprilike na polovini folikularne faze dolazi do pada nivoa FSH, a to je rezultat povećane koncentracije estrogena zbog rasta folikula. Na samom kraju folikularne faze, neposredno pred ovulaciju, zajedno sa naglim porastom nivoa LH, javlja se i skok u nivou FSH i tada se oslobađa GnRH, koji inicira (stimuliše lučenje) LH i stimuliše FSH.
Tokom završne faze ciklusa (lutealne), nivo FSH u krvi je nizak. Paralelno, i koncentracija LH je tokom ove faze niska usled dejstva progesterona (poreklom takođe iz žutog tela). Niskom nivou FSH i LH doprinose i estrogeni hormoni žutog tela. Na ovaj način se onemogućava pokretanje novog ciklusa i organizam se priprema za oplodnju i eventualnu trudnoću. Ukoliko do oplodnje ne dođe, žuto telo degradira, usled čega se „ukida“ izvor progesterona, estrogena i inhibina, tj. ukidaju se negativne sprege hormona jajnika na sintezu i sekreciju LH i FSH, te ciklus može da krene ispočetka.
Poremećaji u nivou FSH i menopauza
Žena se rađa sa konačnim brojem jajnih ćelija, tj. folikula (do puberteta ih ima oko 300.000-400.000), koji će u narednim godinama obezbeđivati mesečni menstrualni ciklus. Tokom života se veći deo folikula potroši, te se kao posledica javlja smanjenje koncentracije estrogenih hormona u krvi. Kada je nizak nivo estrogena – konstantno se stimuliše oslobađanje FSH iz hipofize, pa zato koncentracija FSH u krvi značajno raste, a sve sa ciljem stimulacije jajnika na produkciju estrogena i sazrevanje jajne ćelije. Trenutak u kom ni drastično visok nivo FSH ne uzrokuje ciklične promene na jajniku, označava ulazak žene u menopauzu.
Određivanje nivoa FSH je značajno jer ukazuje na ovarijalnu rezervu, odn. što je nivo FSH viši – to je rezerva manja. U tu svrhu, koncentracija FSH u krvi se određuje između drugog i četvrtog dana menstrualnog ciklusa i izražava u internacionalnim jedinicama IU/L. Referentne vrednosti FSH u različitim fazama ciklusa, kao i u menopauzi su prikazane u tabeli.
| Referentne vrednosti FSH (IU/L) | |
| Folikularna faza | 3,5 – 12,5 |
| Ovulacija | 4,7 – 21,5 |
| Lutealna faza | 1,7 – 7,7 |
| Menopauza | 25,8 – 34,8 |
Osim u slučajevima menopauze koja prirodno nastupa sa starenjem (okvirno nakon 40. godine života), povišen nivo FSH usled smanjene rezerve jajnika se može javiti i dosta ranije kao posledica različitih intervencija i hirurških zahvata na reproduktivnim organima, genetske predispozicije, raznih bolesti i slično. Ovo stanje se naziva prevremena insuficijencija jajnika. Takođe, povišen nivo FSH može biti i posledica određenih tumora hipofize. Suprotno, nizak nivo FSH ukazuje na disfunkciju hipotalamusa ili hipofize (Orlowski M i Sarao MS, 2018).
Jasno je, međutim, da se fiziološke granice ne mogu strogo postaviti, iz razloga što postoje individualna variranja, kao i „izuzeci od pravila“, te vrlo često određivanje nivoa FSH u krvi predstavlja nepouzdan marker ovarijalne rezerve. Stoga se najčešće pribegava analizi i drugih parametara (poput estradiola, inhibina B i Anti-Milerovog hormona – AMH), te njihova kombinacija zajedno sa ultrazvučnim pregledom daje kompletniju sliku.
Izvor: Orlowski M, Sarao MS (2018) Physiology, Follicle Stimulating Hormone. In: StatPearls [Internet] Treasure Island (FL): StatPearls Publishing
Tekst napisala:
dr Maja Srbovan, naučni saradnik na Institutu za biološka istraživanja Siniša Stanković
Ukoliko imate bilo koje pitanje možete kontaktirati Centar za vantelesnu oplodnju na 0800 333 030 ili direktno Udruženje Šansa za roditeljstvo na 061/624-5224.
