Chlamydia trachomatis je primarno ljudski patogen koji izaziva infekcije očiju, urogenitalnog trakta i zglobova kod odraslih osoba kao i infekcije novorođenčadi.

Chlamydia trachomatis pripada grupi humanih patogena roda Chlamydia zajedno sa Chlamydia pneumoniae i Chlamydia psittaci . To je jedna od najmanjih intracelularnih Gram-negativnih bakterija. Inficirano je približno 700 miliona ljudi širom sveta, sa približno 50 miliona novoinficiranih pacijenata godišnje. Prema izveštaju SZO prevalencija pretežno asimptomatskih infekcija C. trachomatis kod žena starosti od 16 do 25 godina u SAD iznosi 22%, u zapadnoj Evropi 2.7% (u Italiji) i 8% (na Islandu). Oboljenje se prenosi kontaktom sa inficiranim osobama.

Chlamydia trachomatis je intracelularna bakterija, što znači da u ljudskom organizmu opstaje isključivo unutar ćelije. Elementarno telo (infektivni stadijum hlamidije) koje dospe do epitelne ćelije sluzokože biva uvučeno u ćeliju domaćina i zatvoreno u ćelijskoj organeli fagozomu gde se, umesto da bude razgrađeno pod dejstvom ćelijskih enzima, transformiše u veće, metabolički aktivno retikularno telo koje raste i razmnožava se. U toku sledećih 20 – 30 sati formira se preko 1000 elementarnih tela koja sazrevaju do infektivnog stadijuma. Epitelna ćelija se raspada i zarazna elementarna tela se oslobađaju u okolinu.

Infekcija hlamidijom trahomatis je jedna od najčešće dijagnostikovanih  seksualno prenosivih bolesti širom sveta.

Ova bakterija  je uzročnik uretritisa, veneričnog limfogranuloma, trahoma, inkluzionog konjunktivitisa, neonatalne pneumonije i Reiter-ovog sindroma.  Najčešća venerična bolest je seksualno prenosiv negonokoni uretritis . Ove infekcije su uzrokovane C. trachomatis serotipovima D do K. Bakterija kod muškaraca pretežno živi u ćelijama uretre ( mokraćnog kanala), u prostati i semenim kesicama, uzrokujući uretritis, epididimitis i prostatitis,a kod žena u grliću materice ili jajovodima, uzrokujući upalu ovih organa.

 Kod muškaraca, infekcije izazvane C. trachomatis često protiču asimptomatski; kod žena, međutim, uzrokuju svrab, bolove i pojačan vaginalni sekret i ako dođe do infekcije unutrašnjih genitalnih organa, kod mnogih dolazi do steriliteta.  I kod muškaraca je dokazana sekundarna neplodnost . Postoji jasna veza između akutne infekcije C. trachomatis tokom prvog trimestra trudnoće i ranih abortusa, prevremenog porođaja ili mrtvorođenosti (32. do 34. nedelja trudnoće).

Chlamydia trachomatis je uzročnik  30–50% slučajeva  negonokoknog uretritisa kod muškaraca. Ostali uzročnici mogu biti Ureaplasma urealyticum, Mycoplasma hominis/genitalium, Trichomonas vaginalis ili Herpes simplex virus. Period inkubacije kod negonokoknog uretritisa je od 7 do 14 dana, u poređenju sa 2 – 5 dana kod gonokoknog uretritisa. Sluzavo –gnojni sekret je praćen dizurijom ( često mokrenje i pečenje pri mokrenju) i uretralnom iritacijom. Simptomi mogu biti minimalni i nekih  30% do 50% negonokoknih uretritisa su asimptomatski. Negonokokni i gonokokni uretritisi se mogu javiti istovremeno.

Infekcija kod žena počinje uretritisom i cervicitisom i može napredovati do endometritisa i salpingitisa. Oko 70% do 90%  žena sa hlamidijalnom genitalnom infekcijom nemaju simptome ali će veliki broj njih, ukoliko se ne leče,  razviti teške dugoročne posledice kao što su upala organa karlice, sterilnost ili vanmaterična trudnoća.

Stopa infekcije je najveća kod osoba mlađih od 25 godina. Ova infekcija je često subklinička, što znači da nema jasnih  znakova bolesti pa je i laboratorijska dijagnostika otežana. Zbog toga kod pacijenta ova bakterija može da bude nedetektovana i duže od deset godina i da dovede do nemogućnosti začeća ili pojave upale organa male karlice kod žena.

Zbog dugoročnih posledica dugotrajne nelečene infekcije,određeni broj zemalja je uveo sistematske skrining programe za detekciju infekcije C. trachomatis, koji su usmereni prema seksualno aktivnoj mladoj populaciji.

Kod novorođenčadi, pretežno prevremeno rođene dece, prenatalno ( pre porođaja) ili perinatalno (u toku porođaja)prenošenje C. trachomatis uzrokuje, pored inkluzionog konjuktivitisa (ophthalmia neonatorum) i pneumoniju (serotipovi D do K) koja je često udružena sa pneumotoraksom i doživotnim zdravstvenim problemima.

[easingslider id=“6235″]

Lymphogranuloma venereum (lymphogranuloma inguinale, lymphopathia venera, (Durand Nicolas Favre oboljenje) je uzrokovano C. trachomatis serotipovima L1, L2 i L3. To je retka polna bolest koja se javlja širom sveta, ali pretežno u tropskim oblastima. Približno 40% muškaraca i čak 70% žena se inficira nakon seksualnog kontakta sa inficiranom osobom. U tropskim oblastima, C. trachomatis dovodi do trahoma (serotipovi A, B, Ba i C), infekcije oka čija težina varira, a takođe je poznata i kao trahomatozni konjunktivitis, granularni konjunktivitis ili egipatska oftalmija. Uzrokovana je direktnim kontaktom između sluzokoža oka, nosa i usta, a može preneti i upotrebom zajedničkih peškira ili ubrusa. Prvi simptomi teškog konjuktivitisa javljaju se nakon inkubacionog perioda od 5 do 12 dana. Približno 400 miliona osoba pati od trahoma koji je najčešći uzročnik slepila širom sveta (trahom slepilo).

 Potrebno je razlikovati oboljenje čiji su uzročnici C. trachomatis serotipovi D to K, koji uzrokuju paratrahom kod odraslih, koji je takođe poznat kao akutni supurativni inkluzioni konjunktivitis ili bazenski konjunktivitis. Ovo je oboljenje koje se javlja u razvijenim zemljama. Generalno se prenosi putem vode za kupanje a inkubacija je dve do tri nedelje.

Kod 1 do 3% obolelih, urogenitalna infekcija sa C. trachomatis nastavlja se reaktivnim artritisom (Reiter-ovo oboljenje sa trijadom uretritisa, konjunktivitisa i artritisa). To je oligoartritis ( zahvata mali broj zglobova) koji pre svega pogađa donje ekstremitete, pretežno kolena i skočni zglob, uzrokujući lokalni otok. Često su pogođeni distalni interfalangealni zglobovi (zglobovi prstiju stopala) i kičma (upalni bol u leđima).

Kod reaktivnog artritisa C. trachomatis se javlja kao metabolički aktivan agens u zglobovima. Zbog dugotrajne infekcije, Chlamydia antigeni kao što su „major outer membrane protein“ (MOMP) i lipopolisaharid (LPS) se kontinuirano produkuju, stimulišući i podržavajući zapaljenski proces i stvaranje antitela. Imuni odgovor je produkcija anti-C.-trachomatis IgG antitela unutar zgloba.

Uz direktnu detekciju PCR metodom i direktnom imunofluorescencijom ( DIF), serološki testovi igraju ozbiljnu ulogu u dijagnozi Chlamydia trachomatis. ELISA test koristi rekombinantna Chlamydia trachomatis antitela MOMP, TARP i CPAF. Primena TARP i CPAF uz MOMP poboljšava specifičnost izdvajanja Chlamydia trachomatis od drugih vrsta hlamidije koje su patogene za ljude, jer TARP i CPAF su značajnij vrsta-specifični antigeni od uobičajenog MOMP antigena.

Kao uzorci se preporučuju endocervikalni bris kod žena i uretralni bris kod muškaraca. Kod muškaraca se kao uzorak može koristiti i urin, međutim kod žena je ovaj uzorak neodgovarajući jer daje nizak stepen detekcije.

Uprkos jasnim kliničkim simptomima, kod lokalizovanih procesa antitela na C. trachomatis se ne stvaraju uvek u serumu. IgM antitela se ne stvaraju u svim slučajevima infekcije velikim brojem C. trachomatis. Povećanje titra IgG nije uvek prisutno. Zbog toga je kod problematičnih slučajeva korisno odrediti prisustvo hlamidije u sekretu inficiranih primenom testa direktne imunofluorescencije ili odrediti njihovu specifičnu genetsku sekvencu primenom PCR-a koji je često neuspešan kod slučajeva kod kojih je prošlo dosta vremena od momenta infekcije. Ispitivanja širom Evrope pokazuju da su ove metode pogodne za potvrdu neplodnosti uzrokovane C. trachomatis kod žena i muškaraca, određivanjem specifičnih antitela na C. trachomatis u serumu. Ova antitela se često nalaze kod žena kod kojih postoji istorija prevremenog porođaja ili mrtvorođenosti, pretežno u vezi sa visokim titrovima IgM antitela. Medicinski centri zbog toga preporučuju sprovođenje screening testova na C. trachomatis kod oba roditelja pre trudnoće.

Infekcije uzrokovane hlamidijom se generalno mogu lečiti antibioticima tokom 7 dana, čak i tokom trudnoće. Kod reaktivnog artritisa potrebno je doživotno, različito lečenje, koje deluje lokalno i sistematski.

Izvor: MAGAZIN ŠANSA ZA RODITELJSTVO 3