U ordinaciju često dolaze žene koje u ruci drže nalaz ultrazvuka i jednu rečenicu koja ih je uznemirila više od svega ostalog na tom papiru — policistični jajnici.

Neke su je pročitale još kao devojke, na redovnom pregledu, i od tada godinama žive sa tihim uverenjem da je materinstvo za njih pod znakom pitanja. Druge su je dobile tek sada, kada trudnoća izostaje. Različite su im godine, različite priče, ali pitanje je gotovo uvek isto, samo drugačije formulisano: znači li ovo da neću moći?U ogromnoj većini slučajeva — ne znači. Ali da bih objasnio zašto, moram da počnem od nečega što se retko kaže dovoljno glasno.

Ono što se vidi na ekranu nije dijagnoza

Veći broj sitnih folikula u jajnicima naziva se policistična morfologija. To je opis izgleda, ne bolest. Žena može imati takav ultrazvučni nalaz, uredne cikluse, redovnu ovulaciju i nikakve tegobe — i nema sindrom. Isto tako, žena može imati sindrom, a da joj jajnici na ekranu ne izgledaju naročito upečatljivo.

Za dijagnozu nije dovoljan jedan pregled. Potrebno je sagledati kako izgledaju ciklusi, da li se ovulacija zaista dešava, postoje li znaci povišenih androgena poput dugotrajnih akni ili pojačane maljavosti, i moraju se isključiti druga stanja koja daju sličnu sliku — pre svega poremećaj rada štitaste žlezde i povišen prolaktin. Tek kada se sve to složi, govorimo o sindromu.

Uzgred, i sam naziv se menja.

Ono što generacije žena znaju kao PCOS sve češće se u stručnoj literaturi označava kao PMOS, jer novi naziv jasnije govori da se ne radi samo o jajnicima, već i o hormonskoj i metaboličkoj slici. Za pacijentkinju je važnija suština od skraćenice.

I još nešto što stalno ponavljam: ti sitni folikuli nisu ciste. To su normalne strukture u kojima se nalaze nezrele jajne ćelije. Reč „policističan“ je istorijski nesrećno izabrana i decenijama plaši žene bez razloga.

Problem najčešće nije u zalihama, nego u ritmu

Ovo je deo koji pacijentkinje najviše iznenadi. Kada trudnoća izostaje, prva pomisao je da nešto nedostaje — da jajnih ćelija nema dovoljno ili da su potrošene. Kod ovog sindroma je obično obrnuto. Ovarijalna rezerva je često dobra, ponekad i izrazito visoka, a vrednost AMH hormona viša nego kod vršnjakinja.

Teškoća je u regulaciji. U urednom ciklusu iz grupe sitnih folikula jedan se postepeno izdvoji, preuzme vođstvo i sazri do ovulacije. Kod ovog sindroma taj izbor često izostane — folikula ima mnogo, ali nijedan ne dođe do kraja. Zato menstruacija koja se pojavi ne mora značiti da je bilo ovulacije, i zato trudnoća može izostati i kada su jajovodi prohodni, a spermogram uredan.

To je zapravo ohrabrujuća vest. Kada je glavna prepreka neredovna ovulacija, radi se o problemu koji se kod velikog broja žena može uspešno rešiti.

Šta ima smisla proveriti pre nego što se krene

Kada pacijentkinja želi trudnoću, potvrda dijagnoze je tek početak. Uvek gledamo celu sliku: spermogram partnera, stanje materice, prohodnost jajovoda kada je to relevantno, i procenu ovulacije.

Poseban deo je metabolizam. Ovaj sindrom može biti povezan sa insulinskom rezistencijom, poremećajem tolerancije glukoze, povišenim pritiskom i promenama u masnoćama u krvi. Insulinska rezistencija je česta, ali nije pravilo — i ne može se pretpostaviti po izgledu ili telesnoj masi. Test opterećenja glukozom pre planiranja trudnoće zato ume da bude jedan od korisnijih nalaza koje ćete uraditi.

Vantelesna oplodnja nije prvi korak

Ovo govorim često, jer mnoge žene dođu ubeđene da im je VTO jedini put. Kod mlađe pacijentkinje kod koje je anovulacija glavni problem, a nalazi partnera i jajovoda uredni, razumno je najpre pokušati sa indukcijom ovulacije. Cilj tada nije mnogo folikula, nego jedan — koji će ovulirati. Kod nekih parova sledeći korak je inseminacija.

VTO postaje logičan izbor ranije kada postoji izražen muški faktor, oštećeni jajovodi, pridružena endometrioza, kada je neplodnost dugog trajanja, kada prethodni pokušaji nisu dali rezultat, ili kada godine jednostavno ne ostavljaju prostora za dugo čekanje.

Ako se ide na postupak, bezbednost je deo plana

Jajnici kod ovog sindroma obično odlično reaguju na stimulaciju. To je prednost, ali istovremeno i razlog za oprez, jer nosi veći rizik od preteranog odgovora i hiperstimulacije.

Zato se plan pravi unapred: pažljivo određena početna doza, česte kontrole, odgovarajući izbor završne injekcije, a kod pacijentkinja sa većim rizikom i odluka da se embrioni zamrznu, a transfer odloži za mirniji ciklus. Taj postupak se zove freeze-all i želim da bude jasno — to nije neuspeh, niti znak da je nešto pošlo po zlu. To je promišljena odluka da se sačuvaju i embrioni i zdravlje pacijentkinje.

Najveći broj jajnih ćelija nije cilj. Cilj je dovoljan broj, uz bezbedan postupak.

O telesnoj masi, bez osuđivanja

Malo koji savet je ovim ženama toliko puta ponovljen kao „samo smršajte“. Postupno smanjenje telesne mase kada je medicinski opravdano, redovnija fizička aktivnost i stabilniji ritam obroka zaista mogu popraviti metabolizam i kod dela žena vratiti ovulaciju.

Ali nije svaka pacijentkinja sa ovim sindromom gojazna, nije svaka vitka žena metabolički bez rizika, i trudnoća se ne sme odlagati dok se ne dostigne neka zamišljena idealna cifra. Vreme je takođe medicinski faktor.

Ono što bih voleo da ponesete

Nalaz nije presuda. Broj folikula na ekranu nije dijagnoza, a dijagnoza nije prognoza. Ono što se leči nije slika sa ultrazvuka, nego žena — sa svojim ciklusima, svojim godinama, svojim nalazima i svojom željom.

Ako ste godinama nosili tu rečenicu sa nalaza kao teret, možda je vreme da je konačno neko sa vama razloži do kraja.

Prim. dr sci. med. Aleksandar Dobrosavljević, specijalista ginekologije i akušerstva,
Embrave IVF