ANTIBIOGRAM je rezultat ispitivanja određene vrste bakterija na različite antibiotike, najčešće na one koji se uobičajeno daju pacijentima. Mnogi antibiotici pokazuju određenu rezistentnost (neosetljivost) na neke bakterije, pa je potrebno posebnim metodama izdvojiti koji lekovi su potrebni u terapiji da bi se suzbila određena bakterija. Na rezultatima ispitivanja na prisustvo određenih bakterija, laboratorije kroz tabelu obaveštavaju pacijente koji antibiotici mogu da se koriste za konkretnu bakteriju, jer se ispitivanjem dokazalo da je bakterija osetljiva i može se pristupiti lečenju. Važno je napomenuti da na osnovu antibiograma lekar prepisuje terapiju!

EMBRIOREDUKCIJA je intervencija koja se savetuje u slučaju višeplodne trudnoće ukoliko takva trudnoća predstavlja opasnost po majku. Ova intervencija se radi u prvim mesecima trudnoće po savetu ginekologa specijaliste i, naravno, uz saglasnost majke. Može se raditi i kod dokazane abnormalnosti ploda. Ova metoda se radi u cilju smanjenja rizika i za majku i za dete.

ESTROGENI spadaju u grupu steroidnih hormona, deluju preko intraćelijskih receptora i nastaju iz holesterola. Tri glavna estrogena su estradiol, estriol i estron. Nivo estradiola prati rast folikula i najviši je u vreme sazrevanja folikula tj. pred ovulaciju. Ukoliko ne dođe do oplodnje jajne ćelije posle ovulacije, njegov nivo se postepeno smanjuje. E2 (estradiol) je dominatni hormon tokom folikularne, tj. prve faze ciklusa kod žena. Njegove niske vrednosti uz povišen FSH dodatno potvrđuju dijagnozu ovarijalne insuficijencije, a nivo mu se drastično smanjuje u menopauzi.

FERTILIZACIJA je proces oplodnje jajne ćelije spermatozoidom. Nakon spajanja jajne ćelije i spermatozoida sledi spajanje njihovih jedara i složenim procesima se ide ka nastanku embriona. Dakle, nastaje nov organizam. Proces fertilizacije je vrlo složen i sadrži nekoliko faza koje prikazuju da spermatozoid, da bi došao do jajne ćelije, mora proći kroz nekoliko slojeva koji okružuju samu jajnu ćeliju i tek nakon toga dolazi do kontakta spermatozoida i jajne ćelije.

GEN prenosi naslednu poruku iz generacije u generaciju. To je zapravo funkcionalna i fizička jedinica nasleđivanja. Geni su linearno raspoređeni delovi hromozomske DNK. Građa DNK i gena je tačno raspoređena i svaka promena tog rasporeda se može okarakterisati kao genska mutacija. Svaka osoba nosi po dva alelna gena, jedan od oca, a drugi od majke (osim za polne osobine). Prema funkciji, geni se dele na strukturne i na regulatorne gene.

GONADOTROPINI (FSH, LH I HCG) su glikoproteini i oni se izlučuju u prednjem delu hipofize ili u placenti i u horionu. Dobijaju se iz urina trudnica (HCG) ili žena u menopauzi (LH i FSH). Postoji i rekombinantni FSH. Preparati gonadotropina se koriste za lečenje neplodnosti kod izostanka ovulacije i njima se podstiče ovulacija kako bi se omogućilo sakupljanje jajnih ćelija za vantelesnu oplodnju. Takođe, mogu se koristiti i kod muškog steriliteta koji je uzrokovan malim brojem spermatozoida. HCG se koristi za podsticanje testosterona kod muškaraca nakon kasnog puberteta, mada se češće koristi samo testosteron.

MTHFR (methylenetetrahydrofolate reductase gene) proizvodi enzime MTHFR. Naime, naučnici su istim imenom nazvali i gen i enzim, pa se može reći – gen MTHFR proizvodi enzime MTHFR. Ako je gen MTHFR mutirao, onda on proizvodi manje enzima. Taj gen pretvara folnu kiselinu u drugi aktivni oblik (methylfolate). Vrste mutacija na ovom genu mogu biti nasleđene od jednog ili od oba roditelja. Zbog ovog poremećaja često žene, koje planiraju trudnoću, koriste aktivan oblik folne kiseline da bi nadomestile redukovanu proizvodnju u svom organizmu.

OLIGOSPERMIJA je dijagnoza smanjenog broja spermatozoida u ejakulatu. Uzroci ove dijagnoze mogu biti proširena vena testisa (varikokela), oštećeni semenovodi ili nasledni faktor. Obično se pokušava lečenjem infekcija (ako ih ima), hormonskim lekovima i hirurškim putem u slučaju varikokele. Spoljni uticaji, takođe, mogu dovesti do oligospermije ili do teratozoospermije, pa treba uzeti u obzir štetne navike koje loše utiču na spermatogenezu.

TERATOZOOSPERMIJA je dijagnoza muškog steriliteta koja pokazuje da je procenat normalnih formi spermatozoida manji od referentne vrednosti (<4%). Loša morfologija može biti uzrokovana bakterijskim infekcijama ili drugim faktorima. Potrebno je eliminisati sve štetne faktore i ukoliko je infekcija prisutna pristupiti lečenju. Hormonske terapije i hirurške intervencije kod opstrukcije mogu biti, takođe, način lečenja.

Autorka: Dragana Krstić
Šansa za roditeljstvo

Izvor: MAGAZIN ŠANSA ZA RODITELJSTVO 9.

 

Zabranjeno kopiranje i preuzimanje dela ili celog teksta, kao i slika iz Magazina bez navođenja izvora!