Endometrijum je unutrašnja sluznica materice koja se svakog meseca zgušnjava i obnavlja pripremajući se za trudnoću. Ako do trudnoće ne dođe ova sluznica biva odbačena i to stanje je poznato kao menstrualno krvarenje.

Često se dešava da žene imaju problem sa endometrijumom, sa njegovom debljinom ili strukturom i to može otežavati začeće ili održavanje same trudnoće. Problemi sa endometrijumom posebno su prisutni kod žena iznad 38 godina života. Naravno, postoje načini i lečenja koja će dati rezultat, ali postoje i situacije kada lečenje endometrijuma i pripremanje endometrijuma za implantaciju ipak neće biti uspešni.

Sam endometrijum se sastoji od tri sloja:

Stratum basalis (bazalni sloj). Ovo je najdublji sloj endometrijuma koji se nalazi na miometrijumu materice. Ne menja se mnogo tokom ciklusa. Zamislite ga kao bazu iz koje rastu promenljivi slojevi endometrijuma.

Stratum spongiosum (spužvasti srednji sloj). Ovaj sloj se menja tokom menstrualnog ciklusa.

Stratum compactum (spoljašnji sloj endometrijuma). Ovaj sloj takođe prolazi kroz promene. Tanji je i kompaktniji u odnosu na druge slojeve endometrijuma.

Srednji i spoljašnji sloj endometrijuma drastično se menjaju tokom menstrualnog ciklusa i tako zajedno, ova dva sloja, poznata su kao funkcionalni sloj. Funkcionalni sloj endometrijuma prolazi kroz dve osnovne faze svakog ciklusa:

Proliferativna faza: kada se endometrijum zgusne, priprema matericu za embrion. Ova faza počinje prvog dana menstruacije i nastavlja se do ovulacije. Hormon estrogen je vitalan za formiranje zdravog endometrijuma. Ako su nivoi estrogena preniski ili previsoki, to može dovesti do suviše tankog ili debelog endometrijuma. Endometrijum takođe postaje vaskularizovan tokom tog vremena putem pravih i spiralnih arterija. Ove arterije obezbeđuju esencijalan protok krvi do endometrijuma.

Sekretorna faza: kada endometrijum počinje da luči esencijalne hranljive materije i tečnosti. Progesteron je esencijalni hormon za ovu fazu. Ova faza počinje nakon ovulacije i traje do menstruacije. Žlezde endometrijuma izlučuju proteine, lipide i glikogen. Sve ovo je neophodno kako bi se “nahranio“ embrion, a takođe ovim se sprečava da se endometrijum raspada. Ako se embrion implantira u zid endometrijuma, placenta u razvoju će početi da luči humani horionski gonadotropni hormon (hCG). Ovaj hormon trudnoće zatim signalizira žutom telu na jajnicima da nastavi sa proizvodnjom progesterona koji održava endometrijum. Ako se embrion ne implantira, tada žuto telo propada, što dovodi do smanjenja nivoa hormona progesterona. Kada progesteron padne, žlezde endometrijuma će prestati da luče tečnosti koje su ga održavale. Takođe, sa povlačenjem progesterona, spiralne arterije, koje su snabdevale endometrijum krvlju, počinju da se sužavaju. To onda dovodi do razgradnje funkcionalnog sloja endometrijuma i taj sloj se izbacuje iz materice putem menstruacije – ciklus počinje iznova.

Ako prolazite kroz IVF proces, može se desiti da vam lekar kaže da je vaš endometrijum suviše tanak ili čak previše debeo. Debljina endometrijuma određuje se vaginalnim ultrazvukom. Ne postoji jasan konsenzus o tome šta je “suviše tanko” ili “previše debelo”. Svaki doktor ima drugačije mišljenje o ovom pitanju. Ono što znamo je da suviše tanak ili suviše debeo endometrijum može smanjiti izglede za uspešnu trudnoću. Istraživanja su pokazala da to može negativno uticati na implantaciju embriona ili povećati izglede za pobačaj. Tanak endometrijum može takođe biti znak smanjene plodnosti uopšte. Takođe se dovodi u vezu loša reakcija jajnika na stimulaciju sa tankim endometrijumom, ali i to da višestruka upotreba lekova za stimulaciju može negativno da utiče na debljinu endometrijuma. Stručnjaci smatraju i da dugotrajna upotreba kontraceptivnih pilula privremeno može uzrokovati tanak endometrijum.

Autorka: Sandra Jovanović
Šansa za Roditeljstvo

IZVOR: MAGAZIN ŠANSA ZA RODITELJSTVO 12

Zabranjeno kopiranje i preuzimanje dela ili celog teksta, kao i slika iz Magazina bez navođenja izvora!