Prvi onlajn događaj koji je održao PET (Progress Educational Trust) početkom 2021. godine bio je pod nazivom „Sveobuhvatni problem? Kako zaštititi pacijente na „tržištu“ infertiliteta?“
Organizacija Vlade Velike Britanije za zaštitu konkurencije i tržišta (CMA) izradila je smernice zakona o potrošačima za klinike koje se bave lečenjem neplodnosti . Trebalo bi da stupe na snagu ovog proleća. Svrha ovih smernica je da pomognu pružaocima usluga lečenja neplodnosti u Velikoj Britaniji da razumeju i poštuju obaveze koje imaju prema pacijentima u skladu sa potrošačkim zakonom.
Traži se da zainteresovane strane izlože svoja gledišta u vezi sa nacrtom smernica. Ovo je veoma važno pitanje s obzirom na to da pacijenti u Velikoj Britaniji uglavnom sami plaćaju lečenje neplodnosti.
Na ovom skupu, koji je okupio kliničare i pacijente kako bi izneli svoje mišljenje, odnosno da ocene nacrt, kao i da razgovaraju i diskutuju o njegovoj ulozi i potencijalnim efektima, direktorka PET-a istakla je suštinu i postavila pitanje: Da li su ljudi koji sami finansiraju VTO postupak pacijenti ili potrošači?
Prva se skupu obratila doktorka, direktorka sektora za zaštitu potrošača CMA, tvrdeći da su klijenti koji se leče nesumnjivo pacijenti, ali ih činjenica da to plaćaju čini i potrošačima, te ih tako štiti potrošački zakon. Istakla je da planirane smernice neće uvoditi nove propise za klinike koje se bave lečenjem neplodnosti i druge koji posluju u tom sektoru, već imaju za cilj poboljšanje svesti pacijenata o svojim pravima kao potrošačima.
Doktorka je izrazila nadu da bi smernice mogle mnogo da pomognu u rešavanju nekih od ključnih pitanja povezanih sa „industrijom“ plodnosti, kao što su: problem pacijenata koji nisu u mogućnosti da uoče značajne razlike između cena i uspeha različitih klinika, zbog načina na koji se informacije prikazuju; zatim, pitanja neočekivanih troškova tokom lečenja i nedostatka pouzdanih informacija, kao i pitanja o potencijalnim rizicima različitih tretmana.
Cilj nacrta smernica nije da bude iscrpan ili prepun nerazumljivih propisa, dodaje ona, već da obezbedi da potrošači budu svesniji svojih mogućnosti i prava, te da mogu donositi prave i realne odluke, kao i da se klinike pošteno odnose prema svojim pacijentima.
Direktorka Uprave za humanu oplodnju i embriologiju (HFEA) pozitivno je ocenila smernice CMA. Objasnila je da su ovlašćenja HFEA ograničena kada je reč o regulisanju cena i zaštiti interesa potrošača. Njihov Kodeks prakse navodi kakve se informacije pacijentima moraju dati pre lečenja, ali trenutno postoji vrlo mala usklađenost sa ovim pravilima. Za HFEA nove smernice, stoga, predstavljaju važan korak u jačanju položaja pacijenata na „tržištu“ plodnosti, koje se veoma razlikuje u odnosu na ono od pre trideset godina, kada je HFEA i osnovana.
Perspektivu kliničara koji se bave problemom neplodnosti na skupu je predstavio doktor, stručnjak na polju reproduktivne medicine. On je izrazio svoju podršku nacrtu smernica, ali je tvrdio da neki od njegovih recepata u vezi sa pružanjem informacija nisu uzimali u obzir razliku između ugovornog i kliničkog konteksta. U ovom drugom, tvrdio je, više informacija ne podrazumeva i kvalitet. On, generalno, smatra da dok CMA radi ovako važan posao na zaštiti interesa pacijenata, mora biti oprezan da ne podstiče razvoj odnosa pacijent – lekar u odnos potrošač – pružalac usluga, jer to nikako ne bi služilo interesu pacijenta.
I naredni učesnik skupa izrazio je sličnu zabrinutost. Tvrdio je da je nacrt smernica nejasan u vezi sa nekim važnim pitanjima, kao što su rizik i pravo na povraćaj novca, što potencijalno može uticati na pružanje usluga klinika na pakete sa više ciklusa. Rekao je da bi zbog nedorečenosti i nedovoljne preciznosti smernica moglo doći do različitih tumačenja istih, te i do neželjenih posledica, umesto da se stvori prilika za poboljšanje odnosa između sektora plodnosti i njihovih pacijenata.
Zagovornica pitanja plodnosti i bivša pacijentkinja koja je lečila neplodnost, dala je svoj sud sa stanovišta pacijenta – potrošača. Iznela je ubedljiv argument za neophodnost transparentnosti i jasnoće cena, demonstrirajući drastične razlike u tome šta klinike predstavljaju kao svoje cene, u poređenju sa onim što pacijenti na kraju plaćaju.
U njenom ličnom iskustvu, u lečenju kroz koje je sama prošla, između predstavljene cene od 4000 eura i obračunskih troškova od 9000 eura, razlika je zapanjujuća. Takođe je naglasila da nedostatak jasnih i korisnih informacija od strane klinika tera pacijenta da traže informacije negde drugde, sa drugih izvora, blogova, knjiga i slično, gde tačnost i pouzdanost ne mogu biti zagarantovani.
Na skupu se razvila živa diskusija koja je pokrivala širok spektar tema. Pitanje o primenjivosti smernica CMA na lečenje koje finansira Nacionalna zdravstvena služba (NHS) istaklo je složene izazove koji predstavljaju preplitanje privatnih zdravstvenih radnika sa velikim NHS-om.
Nekoliko prisutnih je želelo da sazna više o specifičnim ovlašćenjima CMA i HFEA, posebno kada je reč o cenama. Direktorka HFEA je pojasnila da HFEA nije imao nikakva ovlašćenja da se bavi efikasnošću ili sigurnošću lečenja, ali da bi mogao da prijavi klinike nadležnim vlastima. CMA bi mogao da izvede klinike pred sud zbog kršenja zakona potrošača. Nijedna vlast nema moć da realno određuje cene lečenja neplodnosti. Na kraju, panel-skup se složio da su informacije dovoljno jasne i da je sad na potrošačima– pacijentima da samostalno donose odluke na osnovu dostupnih informacija.
Uvodno pitanje, koje je direktorka PET-a postavila skupu – da li su oni koji leče neplodnost potrošači ili pacijenti – dalo je „svetlost“ ključnom momentu samih smernica CMA-a, kao i pružanju samofinansirajućih tretmana plodnosti uopšte. PET- ov događaj pokazao je da je korisno za obe zainteresovane strane, čiji je interes različit, da otvoreno razgovaraju o takvim pitanjima, čak iako nema konačnog odgovora.
Sve u svemu, na kraju su svi prisutni na skupu-panelu pozdravili smernice CMA, čak iako su mislili da pojedini elementi smernica zahtevaju dalje i detaljnije razmatranje. Direktorka za zaštitu potrošača CMA je ponovila da je rok za podnošenje povratnih informacija o nacrtu smernica produžen i da je CMA otvorena za slušanje i učenje iz različitih perspektiva.
Ukoliko imate bilo koje pitanje možete kontaktirati Centar za vantelesnu oplodnju na 0800 333 030 ili direktno Udruženje Šansa za roditeljstvo na 061 624 5224
Izvor: www.bionews.org.uk
