Jajovodi su tanke cevčice dužine oko 10–12 centimetara, ali njihova uloga u začeću je ogromna. Upravo u njima se odvija čudo života – susret jajne ćelije i spermatozoida. Kada do oplodnje dođe, jajovod postaje i „transportni put“ kojim oplođena jajna ćelija putuje ka materici, gde će se kasnije ugnjezditi.

Zvuči jednostavno, zar ne? Ipak, ako su jajovodi neprohodni, taj put je blokiran – i spermatozoid nikada ne stigne do jajne ćelije. Upravo zato su neprohodni jajovodi jedan od najčešćih uzroka neplodnosti kod žena, odgovorni za čak 25–30% slučajeva.

Kako dolazi do zapušenja jajovoda?

Uzroci mogu biti različiti. Od urođenih anomalija, preko infekcija, pa sve do posledica hirurških intervencija. Najčešće se oštećenje jajovoda javlja nakon upala male karlice, koje mogu biti izazvane bakterijama poput hlamidije ili ureaplasme. Ove infekcije ponekad prolaze gotovo neprimetno, ali ostavljaju ozbiljne posledice, ožiljke i priraslice koje zatvaraju jajovod.

Jedan od zanimljivih i manje poznatih uzroka jeste endometrioza – bolest kod koje tkivo slično sluzokoži materice raste van nje, uključujući i jajovode. To tkivo reaguje na hormonske promene tokom ciklusa, pa može izazvati upalu, bol i blokadu.

Tu su i tzv. podvezani jajovodi, hirurški zatvoreni u okviru trajne kontracepcije. Iako se ponekad pokušava njihova rekonstrukcija, uspešnost je ograničena, pa su vantelesne oplodnje (VTO) često realnija opcija.

Šta su hidrosalpings i piosalpings?

Postoje i posebne vrste oštećenja jajovoda. Hidrosalpings nastaje kada se jajovod zapuši na kraju koji je okrenut ka jajniku, pa se u njemu skuplja tečnost. Sama reč potiče iz grčkog: “hydro” (voda) i “salpinx” (cev). Na ultrazvuku izgleda kao izdužena „kesica“ ispunjena tečnošću, a ta tečnost može negativno uticati i na proces implantacije embriona u materici, čak i ako se trudnoća pokušava vantelesno.

Još ozbiljnija situacija je piosalpings, što znači da je jajovod ispunjen gnojem. U pitanju je akutna infekcija koja zahteva brzu reakciju – lečenje antibioticima, a u nekim slučajevima i hirurško uklanjanje jajovoda, jer postoji rizik od širenja infekcije na celu karlicu.

Zanimljivo je da su nekada, pre razvoja savremene dijagnostike, ovakva stanja često bila uzrok „misteriozne“ neplodnosti jer ih je bilo gotovo nemoguće otkriti bez operacije.

Da li je moguće zatrudneti sa jednim jajovodom?

Dobra vest je da čak i ako je samo jedan jajovod prohodan, žena može zatrudneti prirodnim putem. U tom slučaju lekari često predlažu blagu hormonsku stimulaciju jajnika, kako bi se povećala šansa da ovulacija „pogodi“ jajnik sa zdravim jajovodom. Telo, dakle, ima svoje načine da nadoknadi izgubljene funkcije – priroda je često pametnija nego što mislimo.

Kako se otkriva da su jajovodi neprohodni?

Dijagnostika danas omogućava vrlo precizno otkrivanje problema. Dve najčešće metode su HSG (histerosalpingografija) i laparoskopija.

HSG je prva stepenica u ispitivanju prohodnosti jajovoda. Radi se između 8. i 10. dana menstrualnog ciklusa, kada je endometrijum tanak, a ovulacija se još nije desila. Postupak traje oko 15 do 20 minuta i može se obaviti u kratkotrajnoj anesteziji ili čak bez nje.

Tokom HSG-a, lekar uz pomoć tankog katetera ubrizgava kontrastnu tečnost kroz grlić materice, dok se uz pomoć rendgena ili ultrazvuka posmatra kako se kontrast kreće kroz matericu i jajovode. Ako se tečnost slobodno preliva u trbušnu duplju – jajovodi su prohodni. Ako negde „zastane“ – znači da postoji prepreka.

Zanimljiv podatak je da ponekad sam HSG može „pročistiti“ blago zapušene jajovode, pa žene nakon ove dijagnostičke procedure spontano ostanu trudne.

Laparoskopija – dijagnostika i lečenje u jednom

Ako se sumnja na složenije priraslice, ciste ili endometriozu, koristi se laparoskopija – minimalno invazivna hirurška metoda. Kroz mali rez na stomaku lekar uvodi kameru i instrumente, čime ne samo da vidi stanje u karlici već može i odmah otkloniti prepreke.

Zahvaljujući napretku tehnologije, laparoskopija danas omogućava brži oporavak, minimalne ožiljke i kraći boravak u bolnici. U mnogim slučajevima upravo ona vraća šansu za prirodno začeće.

Neprohodni jajovodi više ne znače kraj puta ka roditeljstvu. Zahvaljujući savremenoj dijagnostici i vantelesnoj oplodnji, šanse za trudnoću i dalje su velike. U okviru VTO, jajovodi se potpuno zaobilaze – jajna ćelija i spermatozoid spajaju se u laboratoriji, a embrion se zatim vraća direktno u matericu.

Ipak, važno je znati uzrok, jer se pravilnim tretmanom (posebno kod blažih oštećenja) trudnoća može ostvariti i prirodnim putem. Zato se savetuje da se svaka sumnja na problem sa jajovodima što pre ispita – jer vreme, u ovom slučaju, zaista igra ključnu ulogu.