JAVNO (DRŽAVNO) FINANSIRANJE:

Značaj državnih i privatnih klinika za vantelesnu oplodnju različit je u zemljama Evrope.

U Albaniji, Jermeniji, Gruziji, Irskoj, Bosni i Hercegovini, Kipru i Letoniji postoje samo centri u privatnom vlasništvu, mada pacijenti iz poslednje tri zemlje mogu dobiti državno finansiranje za lečenje u tim centrima.

U Belgiji, Bugarskoj, Češkoj, Finskoj, Francuskoj, Islandu, Moldaviji, Sloveniji, Velikoj Britaniji i Ukrajini ne postoji razdvajanje između privatnog i državnog sektora i svi pacijenti imaju pravo na finansiranje IVF-a kako u privatnim centrima, tako i u državnim centrima. Takođe, državni centri primaju i pacijente koji sami plaćaju IVF.

Sve ostale zemlje imaju različite javno finansirane i potpuno privatne IVF centre, a u nekim zemljama je ograničen i broj IVF centara (u Francuskoj, Norveškoj i Holandiji).

Albanija, Jermenija, Gruzija i Švajcarska ne izdvajaju državna sredstva za lečenje neplodnosti.

• 

OGRANIČENJA ZA DRŽAVNO FINANSIRANJE:

Pristup javnom finansiranju ima neke ograničavajuće kriterijume u 29 od 39 zemalja koje imaju javnu finansijsku podršku, a Austrija, Belorusija, Kipar, Grčka, Kazahstan, Makedonija, Norveška, Rusija, Slovačka i Švajcarska nemaju dodatna ograničenja.

Maksimalna ženska starost je ograničavajući kriterijum za državno finansiranje u 28 od 29 zemalja (izuzetak je Island). Raspon se kreće od 38 godina u Latviji do 49 godina u Češkoj.

Finska nema ograničenje u staosnoj dobi žene, a Italija i Velika Britanija imaju raznolikost koja je u vezi sa regionima u samoj državi.

Maksimalna dob muškarca navedena je samo u nekoliko zemalja: 49 godina u Nemačkoj i Austriji, 55 godina u Švedskoj i Španiji i 60 godina u Portugalu i u Finskoj.

PRIMARNI ILI SEKUNDARNI STERILITET?

Dodatna relevantna ograničenja za državno finansiranje odnose se na to da li je u pitanju primarni ili sekundarni sterilitet.

U Danskoj, Malti, Rumuniji i Turskoj ukoliko par već ima dete, ne može da dobije finansijsku pomoć za IVF i IUI.

U Španiji i Islandu granica je jedno dete, a u Crnoj Gori dvoje.

U Portugalu i Švedskoj nadoknadu za IVF možete dobiti samo za jedno dete. Portugalski pacijenti u toj situaciji mogu dobiti nadoknadu za zamrznut transfer (FET) preostalih embriona.

Maksimalni indeks telesne mase (BMI) za žene je granica za dobijanje javnih sredstava u Rumuniji, Srbiji, Španiji, Švedskoj i Velikoj Britaniji.

U Belgiji, Češkoj, Sloveniji, Švedskoj i Holandiji, državno finansiranje je povezano sa brojem embriona koji se transferiraju i sa starošću žene. Sa malim razlikama uglavnom je u pitanju pojedinačni transfer embriona (transfer jednog embriona) u prva dva IVF ciklusa kod žena do 35 ili 38 godina (38 godina je u Holandiji). U Holandiji, takođe, postoje nametnuta ograničenja za upotrebu gonadotropina.

Zanimljivo, u nekim zemljama, da bi klinike potpisale ugovore sa državnim sistemom finansiranja, centri moraju imati makar najmanju predviđenu stopu uspeha – u Austriji, Bugarskoj, Finskoj, Rumuniji i Velikoj Britaniji.

Posebno je zanimljiv slučaj u Mađarskoj u kojoj ni jedna minimalna stopa uspeha nije obavezna, ali javni centri ipak dobijaju poseban iznos novca za svako živo rođeno dete iz postupka IVF-a.

BROJ FINANSIRANIH CIKLUSA:

Broj državno finansiranih ciklusa prilično je različit. najčešće se javlja broj 3 – tri finansirana ciklusa i to u 16. zemalja.

U Češkoj, ako se prvi pokušaj završi transferom samo jednog embriona, ukupan broj nadoknadivih ciklusa povećava se sa tri na četiri.

U Finskoj se granica postavlja za svaki slučaj posebno – uglavnom tri do pet. Parovi u Moldaviji i Rumuniji dobijaju državnu finansijsku podršku za 1 ciklus, a u Kazahstanu za 1 ciklus godišnje.

U Bosni i Hercegovini, Letoniji i Litvaniji ograničenje je na 2 ciklusa.

U Austriji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Francuskoj i Islandu državno se finansiraju 4 ciklusa.

Mađarska nudi podršku do 5 ciklusa, a Belgija i Slovenija do šest.

Opet, situacija u Velikoj Britaniji, sa njenim regionalnim posebnostima, sprečava značajne detaljne informacije.

U Norveškoj postoji ograničen broj ciklusa pod državnom finansijskom podrškom, ali stvarni broj nije poznat.

Dodatni detalji i napomene za neke zemlje:

• U Austriji, subvencionisani broj ciklusa je po kliničkoj trudnoći bez definisanog ograničenja za broj trudnoća.
• U Bugarskoj se gornja granica odnosi na stimulisane cikluse (ciklusi FET-a nisu ograničeni) i mogu biti zamenjeni sa čak 16 nesimulisanih ciklusa ako trošak ne prelazi troškove četiri stimulisana ciklusa.
• Ograničenje u Danskoj su tri prenosa svežih embriona ili pet započetih ciklusa (ciklusi FET nisu uključeni).
• U Irskoj i Poljskoj raspoloživo državno finansiranje odnosi se samo na lekove: u Irskoj država podržava troškove lekova uz izuzeće od 144 evra po mesečnom receptu.
• U Holandiji, maksimalni broj ciklusa (3) uključuje cikluse odmrzavanja.
• Nekoliko zemalja ima posebne odredbe za situacije rođenog deteta iz IVF-a: Makedonija nudi državnu podršku za 3 ciklusa za prvo dete, 3 ciklusa za drugo i 3 ciklusa za treće; u Francuskoj, Mađarskoj i Sloveniji, nakon uspešnog lečenja države finansiraju četiri dodatna ciklusa za drugo dete.
• PGT se ne finansira u Bugarskoj, Grčkoj, Italiji, Srbiji, Rusiji i Španiji (u Španija pokriva troškove samo u slučajevima ponovljenih neuspeha u implantaciji).
• Donorski ciklusi se ne finansiraju u Estoniji, Crnoj Gori i Rusiji. Krioprezervacija ćelija i embriona se javno ne finansira u Češkoj, Litvaniji, Crnoj Gori i Rusiji.
• U slučajevima prevreme insuficijencije jajnika, u Španiji fond ne podržava donaciju jajnih ćelija za žene starije od 36 godina.
• Island i Ukrajina su naveli da se samo standardni IVF / ICSI državno finansira, a Češka i Slovačka da ICSI metodu ne finansijsiraju.
• Bosna i Hercegovina-Federacija, Makedonija i Velika Britanija navele su da se ne finansiraju sve tehnike, ali nje navedeno kojei.

Smatralo se da IVF nije podjednako državno finansiran širom zemlje u Belorusiji, Bosni i Hercegovini-Federaciji, Estoniji, Danskoj, Nemačkoj, Italiji, Kazahstanu, Norveškoj, Rusiji, Španiji i Velikoj Britaniji.

ZA ŠTA SE KORISTE DRŽAVNA SREDSTVA?

Uzimajući u obzir tri glavne oblasti troškova u IVF-u: troškovi lekova, lekari / troškovi lekara i laboratorijski troškovi -širom Evrope se može identifikovati šest različitih obrazaca:

• državno finansiranje za sve tri oblasti koje se obavljaju u državnim ili privatnim centrima – 23 zemlje;
• državno finansiranje lekova u državnim i privatnim centrima, ali za lekare/medicinske i laboratorijske troškove samo u državnim centrima – 6 zemalja;
• državno finansiranje troškova lekova, lekara i laboratorija u državnim centrima – 3 zemlje;
• nema nadoknade za lekove, već državna finansijska podrška za lekare/medicinske i laboratorijske troškove samo u državnim centrima – 2 zemlje;
• nema nadoknade za lekove, već državna finansijska podrška za troškove lekara/lekara i laboratorija u državnim i privatnim centrima – 2 zemlje;
• državno finansiranje samo za lekove – 3 zemlje (a u Poljskoj i Ukrajini samo za lečenje koji se vrše u državnim centrima).

Kao što je već rečeno, u Albaniji, Jermeniji, Gruziji i Švajcarskoj uopšte nisu dostupna državna sredstva.

DA LI MORA DA SE DOPLATI IAKO DRŽAVA PLAĆA IVF?

Parovi u Bosni i Hercegovini-Federaciji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Kazahstanu, Srbiji, Rusiji, Sloveniji i Španiji ne plaćaju udeo troškova javnih ciklusa IVF-a.

U Francuskoj, Grčkoj i Letoniji nema troškova u vezi sa lekovima i laboratorijama, ali pacijenti će možda morati da plate troškove povezane sa medicinskim uslugama.

Ukoliko država finansira samo lekove, postoje različiti sistemi koji se tiču troškova koje plaćaju parovi: maksimalni iznos je plaćen u sedam zemalja; fiksni deo ukupnih troškova – osam zemalja; troškovi iznad definisanog limita – četiri zemlje; zavisno od ugovora o osiguranju – dve zemlje; i zavisno od lokalne / regionalne zdravstvene uprave – dve zemlje. U Rumuniji nacionalno državno finansiranje ne pokriva ni jedan lek (osim u regionu Bukurešta). Litvanija, Moldavija i Poljska nisu pružile nikakve detalje.

Što se tiče dve druge oblasti troškova IVF / ICSI ciklusa – lekarski / medicinski troškovi i laboratorijski troškovi, situacija može biti još složenija.

Poreski odbici se javljaju kako olakšica u nekim zemljama takođe.