Želja žene da se ostvari kao majka је jedna od najjačih. Mnoge žene koje moraju da se podvrgnu IVF-u ili drugim intervencijama u lečenju neplodnosti kako bi postale majke, svesne su mogućih zdravstvenih rizika povezanih s reproduktivnim tehnologijama. Ipak, nije prijatno saznanje da većina ovih žena odlučuje da te rizike zanemari, i eventualni zdravstveni problem smatra neželjenim, ali nužnim rizikom.
Ali, koji je kratkoročni i dugoročni uticaj IVF-a na zdravlje žena? Jesu li rizici zanemarljivi ili stvarni?
IVF više nije nauka u razvoju. Lujza Braun, prva IVF beba na svetu, rođena je 1978. godine. Za više od 40 godina prikupljeno je dosta podataka, mada treba reći da je IVF u širokoj upotrebi tek od 90-ih.
Povećani rizik od raka osnovna je briga, ali stižu reči ohrabrenja.
Veliko istraživanje objavljeno 2018. godine predstavilo je analize prikupljane u periodu od 1991. do 2010. godine. Rezultati nisu pokazali povećan rizik od raka dojke i materice (endometrijuma), iako žene s poremećajima ovulacije, poput sindroma policističnih jajnika (PCOS), imaju veći rizik za dobijanje raka endometrijuma. Ista studija pokazala je malo povećani rizik od nastanka raka jajnika, ali to nije povezano s brojem IVF ciklusa koje žena prolazi, i smanjuje se sa živorođenim detetom.
Druga studija iz 2019. godine, na uzorku od približno 60.000 žena, nije utvrdila povećani rizik od nastanka raka jajnika, osim kod žena s endometriozom.
Sama trudnoća povezana je sa zdravstvenim rizicima i, iako su stope niske, u Velikoj Britaniji, na primer, je u periodu 2016-2018. godine bilo 9,7 smrtnih slučajeva na 100.000 porodilja. Žene koje zatrudne pomoću IVF-a, koje su često starije, imaju povećani rizik od nekih uzroka majčinske smrti – srčanih bolesti (koje se pogoršavaju trudnoćom), venske tromboembolije i krvarenja.
Ono što je nemoguće razrešiti jeste da li je IVF ono što povećava rizik ili je to veza između IVF-a i starije osobe ili, pak, drugih postojećih zdravstvenih stanja, poput hipertenzije ili gojaznosti.
Mnoge žene koje leče neplodnost mogu imati osnovne faktore rizika od srčanih bolesti kojih nisu svesne.
Zbog toga je vrlo važno da klinike za lečenje neplodnosti pitaju žene o bilo kakvim prethodnim zdravstvenim problemima kod njih samih ili u njihovoj porodici, i sprovedu barem jednostavan pregled proverom krvnog pritiska i traženjem proteina ili glukoze u urinu, koji može ukazivati na osnovnu bolest bubrega ili dijabetes. Ovi faktori rizika za srčane bolesti, takođe, predisponiraju žene na preeklampsiju u trudnoći što, samo po sebi, povećava rizik od visokog krvnog pritiska i srčanih bolesti kasnije u životu.
Iako trenutni podaci navode na zaključak da su rizici za majke koje su putem IVF-a zatrudnele povećani, manje je jasno da li je to posledica samog IVF-a ili ne. Istraživanja sugerišu da su problemi s plodnošću možda presudni. Studije koje upoređuju komplikacije trudnoća kod žena s problemima neplodnosti koje su začele putem IVF-a, s komplikacijama trudnoća kod žena koje imaju problema s plodnošću, ali su uspele prirodno da zatrudne, pokazuju vrlo slične rezultate – bez obzira da li je trudnoća proizašla iz lečenja neplodnosti ili ne.
Ovo je pitanje koje treba dodatno istražiti. Iako je, srećom, rizik od majčine smrti nakon lečenja neplodnosti vrlo nizak, brzi i jeftini testovi poput merenja ženskog krvnog pritiska mogu ga još uvek smanjiti. Nadamo se da će klinike za neplodnost sprovoditi ove testove rutinski, posebno kod starijih žena.
Ukoliko imate bilo koje pitanje možete kontaktirati Centar za vantelesnu oplodnju na 0800 333 030 ili direktno Udruženje Šansa za roditeljstvo na 061 624 5224
Izvor: www.ivfbabble.com
