Tehnika poznata kao intracitoplazmatska injekcija sperme ili ICSI razvijena je kao pomoć parovima kod kojih muškarac ima mali broj spermatozoida. Ovo je jedna od skupih tehnika IVF-a koja se rutinski nudi u klinikama za lečenje neplodnosti širom sveta. Ipak, nova istraživanja pokazuju da ona ne pruža dodatne prednosti nad standardnom IVF procedurom u velikoj većini slučajeva, naročito kada nalazi muškarca ukazuju na normalan broj spermatozoida. Pa, zašto onda klinike gotovo redovno nude ovu tehniku?
Šta je ICSI?
U IVF-u se nekoliko hiljada spermatozoida takmiči za oplodnju jajne ćelije. Međutim, za mali procenat parova kod kojih je prisutna teška neplodnost muškog faktora (gde je jako mali broj spermatozoida ili spermatozoidi ne izgledaju i ne kreću se normalno) – klasičan IVF nije opcija. Godine 1992. uveden je ICSI, gde je jedan odabrani spermatozoid iglom ubrizgan direktno u jajnu ćeliju. To je omogućilo proširenje IVF-a na parove čiji je problem bio nizak broj spermatozoida ili njihov loš kvalitet. Njegovo uvođenje širom sveta pomoglo je hiljadama parova da imaju biološku decu, čije bi opcije bez ICSI-a bile donatoska sperma ili odustajanje od potomstva.
Rezultati studije
U studiji koja je obuhvatila 1000 parova s problemom neplodnosti sa normalnim brojem spermatozoida, nasumično su bili raspoređeni na ICSI ili IVF. Parovi iz obe grupe su u gotovo podjednakom procentu dobili dete. To je dodatni dokaz, pored drugih opservacijskih studija na čak 15.000 žena, da široko rasprostranjena upotreba skupljeg i tehnički zahtevnijeg ICSI-a ne donosi nikakvu korist parovima u kojima muškarac ima normalan broj spermatozoida.
Kako je ICSI postao toliko popularan?
Sve je veći broj tretmana za lečenje neplodnosti koji nisu potkrepljeni razumnim dokazima. Neki su relativno jeftini, poput vitamina i antioksidansa. Drugi su invazivni ili skupi. To uključuje skrečing endometrijuma (gde se sluznica materice malo sastruže, kako bi se poboljšala mogućnost implantacije embriona), video monitoring embriona i preimplantaciona genetska dijagnostika (gde se embrion testira na genetsku bolest pre implantacije). Zapravo, ICSI metoda je skuplja od standardnog IVF-a, iako se troškovi, naravno, razlikuju među klinikama.
Pa zašto su takozvani “dodaci” ili “pomoćna sredstva” toliko česti?
Lekari i klinike pacijentima često nude terapije i dodatke čija efikasnost nije dokazana. Parovi, takođe, neretko biraju klinike spremne da ponudi dodatne tretmane, jer veruju da će im to poboljšati šanse za uspeh. U slučaju ICSI-a, lekari ga mogu preporučiti zbog straha od reakcija pacijenata ako se jajne ćelije ne oplode, čak i ako ICSI ne povećava krajnju šansu za dobijanje deteta za parove sa normalnim brojem spermatozoida.
Šta možemo učiniti po tom pitanju?
Neplodnost se tretira dobrim medicinskim savetima, lekovima i, ako je potrebno – kvalitetnim reproduktivnim postupcima uz pomoć IVF-a. Međutim, neobuzdana i često nepotrebna upotreba ICSI-a primer je zašto moramo raditi samo sa opšteprihvaćenim dokazima. Sve je veća zabrinutost da industrija (ne)plodnosti ne čini dovoljno u borbi protiv nedokazanih i skupih tretmana. Parovi s neplodnošću pripadaju vrlo ranjivoj grupi koja će učiniti gotovo sve kako bi postigla trudnoću. Zaslužuju našu posvećenu brigu i lečenje koje se temelji na dokazima.
Ukoliko imate bilo koje pitanje u svakom trenutku možete pozvati Centar za vantelesnu oplodnju na besplatan broj 0800 333 030.
Izvor: www.theconversation.com
