Kada su Stefan i njegova supruga Sara, u svojim četrdesetima, pre osam godina saznali da imaju problema sa začećem, on je pomislio da najverovatnije potiču od nje, ne od njega. Nakon brojnih neuspešnih pokušaja, Sara je odlučila da se podvrgne specijalizovanim hormonalnim i ginekološkim pregledima, nakon čega joj je dijagnostikovana endometrioza. Ova dijagnoza, zajedno sa njenim godinama i trajanjem neplodnosti, primorala je lekara specijalistu za neplodnost da pregleda i nju i njega. Do ovog trenutka, Stefana uopšte nije procenjivao kliničar, a njegov lekar opšte prakse je jednostavno sugerisao: „to je samo stvar sreće, nastavite da pokušavate“.
Započeli su proces vantelesne oplodnje, a Sara je bila podvrgnuta hormonskim, genetskim i ultrazvučnim istraživanjima. Stefan je takođe bio podvrgnut genetskim istraživanjima i analizi sperme. Iako genetski testovi nisu pokazali nikakve abnormalnosti, analiza sperme je istakla smanjen broj spermatozoida, uz značajno smanjenje pokretljivosti. „Kada me je specijalista za neplodnost obavestila da imam nizak broj spermatozoida i smanjen kvalitet, to je bio pravi udarac za moje samopouzdanje”, rekao je Stefan.
Uprkos rezultatima, specijalista za neplodnost dala je novu nadu paru, objašnjavajući da danas IVF metode sa intracitoplazmatskom injekcijom sperme (ICSI) mogu omogućiti muškarcima da prevaziđu poteškoće vezane za smanjeni broj ili kvalitet spermatozoida. Sara je podvrgnuta svojoj prvoj kontrolisanoj stimulaciji jajnika, kroz koju je izvučeno dvanaest jajnih ćelija, od kojih je sedam oplođeno. Čekanje na rezultat njihovog prvog ciklusa vantelesne oplodnje bilo je uzbudljivo vreme za nju i njenog supruga, potencijalno donevši svetlo na kraju tunela. Ipak, uprkos uzbuđenju i nadama, Sara nije ostala trudna. Par je izdržao dodatnih osam ciklusa vantelesne oplodnje narednih 5 godina, ali nažalost – svaki pokušaj je bio neuspešan.
Svaki neuspeli pokušaj izazivao je značajnu psihičku i emocionalnu nevolju za par. Kada je Stefan posetio moju kliniku da traži savet androloga (lekara specijalizovanog za mušku reprodukciju i urologiju), prijavio je da se oseća depresivno, anksiozno, nelagodno i da ne može da se odupre osećaju da je kao partner i muškarac neadekvatan. Takođe je prijavio erektilnu disfunkciju i gubitak libida. Iako su ovi simptomi uobičajeni kod muških partnera neplodnih parova, kliničar ne bi trebalo da potcenjuje uticaj koji oni imaju na pojedinca.
Koristeći Stefanove izveštaje o genetskim istraživanjima i analizi sperme, uspela sam da sprovedem rutinske testove u dijagnostikovanju muške neplodnosti. Prvo sam pitala Stefana o njegovoj istoriji bolesti i on je prijavio prethodni hirurški tretman za jednostrani kriptorhizam, stanje u kojem se jedan od njegovih testisa nije pomerio u skrotalnu vreću tokom njegovog fetalnog razvoja. Nije pušio i nije uzimao drogu. Uradila sam i fizikalni i androloški pregled, koji je pokazao testise normalne veličine i konzistencije, bez opipljivih nodula i znakova varikokele.
Treći test bio je spermogram, koji je potvrdio ranije uočeno smanjenje broja, pokretljivosti i morfologije spermatozoida – kao stanje koje nazivamo oligoastenoteratozoospermijom. Takođe je istaknuto značajno smanjenje zapremine sperme.
Na kraju je izvršena hormonska analiza uz pomoć uzorka krvi. Otkriven je blagi slučaj hipogonadotropnog hipogonadizma (niži od normalnog nivoa hormona koje luči njegova hipofiza), sa blago smanjenim nivoom testosterona u serumu. Hormoni hipofize se normalno luče da stimulišu gonade i proizvode testosteron i spermatozoide. Niži od normalnog nivoa ovog hormona može biti uzrok Stefanovog smanjenog kvaliteta i broja spermatozoida. Stefan je započeo lečenje u vidu egzogene primene gonadotropina. Nakon šest meseci terapije, primećeno je značajno poboljšanje u analizi sperme i nivoa testosterona u serumu. Nakon ovog rezultata, par je prošao još jedan ICSI ciklus i dve nedelje nakon transfera embriona, a nakon godina pokušaja, Sara je konačno ostala trudna.
Društva za reproduktivnu medicinu širom sveta savetuju da svi parovi koji pokušavaju da zatrudne godinu dana potraže medicinsku pomoć. Medicinsku pomoć i savet treba dati i muškarcu i ženi. Kao što smo videli i iz ove priče, tretman i za muške i za ženske partnere može povećati šanse para da zatrudni. Putovanje neplodnosti može biti veoma stresno i važno je zapamtiti da kliničari treba da daju prioritet ne samo fizičkom zdravlju para, već i njihovom psihičkom zdravlju.
Ukoliko imate bilo koje pitanje možete kontaktirati Centar za vantelesnu oplodnju na 0800 333 030 ili direktno Udruženje Šansa za roditeljstvo na 061 624 5224
Izvor: wwwfertilityeurope.eu
