Uprkos različitim pristupima, promenljivim dozama hormona i terapija, uspešno lečenje pacijentkinja sa slabim odgovorom jajnika na stimulaciju u IVF-u ostaje uporan klinički izazov. Sada se čini da nova studija tzv. dualne stimulacije nudi „ obećavajuću strategiju“.

Bio je to poduhvat ESHRE-a (Evropskog udruženje za humanu reprodukciju i embriologiju) da se dođe do dogovora kako bi se definisala dijagnoza slabog odgovora jajnika.

Poslednji sastanak radne grupe održao se u Bolonji (Italija) i dijagnostički zaključci su u najvećoj meri i dan danas meri prihvaćeni.

Kriterijumi za standardnu definiciju POR-a (poor ovarian response) zahtevali su prisustvo najmanje dve od tri karakteristike:

• starost žene ili bilo koji drugi faktor rizika za POR;
• prethodna epizoda POR-a;
• abnormalni testovi rezerve jajnika.

POR je bio očigledan u slučaju kada se prekine ciklus stimulacije ili kada se pronalađe manje od četiri jajne ćelije pomoću tradicionalnog protokola stimulacije jajnika.

Poslednja ESHRE-ova smernica o kontrolisanoj stimulaciji jajnika objavljena prošle godine, naglašavala je da je cilj stimulacije kod predviđenog lošeg odgovora da se sakupi što više jajnih ćelija. Ali u tom cilju FSH u dozi većoj od 300 IU se ne preporučuje.

Međutim, jedan protokol stimulisanja opisan u smernicama kao potencijalno povoljan za dobijanje više jajnih ćelija u kraćem vremenskom periodu bio je dvostruki protokol stimulacije u istom ciklusu.

Prva stimulacija je izvedena u folikularnoj fazi i onda je, nakon aspiracije, praćena drugom stimulacijom u lutealnoj fazi u istom ciklusu – pri čemu su aspiracije izvedene sa približno dve nedelje razmaka.

Međutim, osim u hitnim slučajevima očuvanja plodnosti i u nedostatku bilo kakvih čvrstih dokaza o RCT-u (randomizovano kontrolisano ispitivanje), ovaj „duostim“ pristup kod ispitanika sa slabim odgovorom jajnika bio je korišćen samo za istraživanje i ne preporučuje se rutinski.

Sada je taj nedostatak dokaza, donekle, popunjen novom opservacionom studijom sa gotovo 300 pacijentkinja koje su ispunile bolonjske kriterijume POR-a. Naime, njih 100 je pristalo na duostim protokol, a ostatak je sledio uobičajenu pojedinačnu stimulaciju u folikularnoj fazi.

Sve pacijentkinje su lečene u antagonističkom ciklusu sa agonističkim okidačem i imali su PGT-A (preimplantacijsko genetsko testiranje) za euploidni pojedinačni prenos blastociste.

Kada su upoređeni rezultati iz dve grupe pacijenata, kumulativni broj živorođene dece u grupi sa dualnom stimulacijom bio je veći nego posle jedne konvencionalne stimulacije (15% prema 7%).

Upoređivanjem broja živorođene dece posle protokola pojedinačne stimulacije i posle prve faze stimulacije (folikularne) u duostim protokolu, svaka dodatna vrednost, kažu autori, bila je očigledan „doprinos druge stimulacije“. Zapravo, broj živorođene dece (čak i nakon dve odvojene konvencionalne stimulacije u toku trogodišnjeg perioda ispitivanja) nije porastao preko 8%.

Ovi nalazi su prikazivali stopu pacijenata sa jednom ili više euploidnih blastocista za prenos, povećavajući sa 14% (nakon konvencionalne stimulacije) na 31% sa duostimom.

Takođe je bilo očigledno da je strategija duostima smanjila stopu pacijentkinja kod kojih se prekidao postupak.

,,Naši obećavajući rezultati sugerišu da bi ova DuoStim strategija mogla da spreči prekidanje lečenja kod pacijenata sa lošim odgovorom, naravno ukoliko oni ispunjavaju bolonjske kriterijume.“

Ova DuoStim metoda je idealna strategija za sprečavanje prekida lečenja.

Iako je grupa, koja je, izveštavala o ovoj studiji opisala ovu studiju kao „dragoceni protokol“ za pacijente koji ispunjavaju bolonjske kriterijume, ipak zaključuju da njihovi rezultati zbog malog uzorka još ne mogu podržati duostim kao poželjniji od dva odvojena ciklusa stimulacije.

Dok dalja istraživanja ne potvrde ove preliminarne nalaze, zaključuju da uspešno lečenje žena,koje ispunjavaju bolonjske kriterijume i dalje predstavlja „zagonetku u modernom IVF-u“. Ali, koncept duostima, izveštavaju, u najmanju ruku je „obećavajući“, napominjući da „svaka strategija kontrolisane stimulacije jajnika kakva je danas usvojena, a koja uključuje različite protokole, gonadotropine ​​i adjuvantne terapije“, nije uspela da poveća kumulativni broj živorođene dece, stopa je uporno fiksirana između 6% i 10%.

Izvor: www.focusonreproduction.eu