Kao akušeru i ginekologu uvek mi je bila čast da budem deo srećnih priča drugih parova. Najbolji osećaj na svetu je da predate zdravu bebu majci koja je upravo završila čekanje na svoj zamotuljak sreće.
Oduvek mi je bio najveći san da budem na strani koja prima, ali se gospodin pravi nije pojavio nikada. Obećala sam sebi da ako ga ne sretnem do 38-e godine, da ću to sama odraditi!
Nameravala sam da odem u IVF kliniku i da iz kataloga izaberem tatu za svoju bebu i da ostvarim svoj najveći san. Onda, potpuno iznenada, na natprirodan način, srela sam svog supruga u 37-oj. Venčali smo se u roku od 9 meseci posle upoznavanja, a posle 6 meseci braka, odlučili smo se da pokušamo da dobijemo bebu.
Iz razloga što znam kako ciklus plodnosti funkcioniše, bila sam šokirana svakog meseca zašto opet nije uspelo. Problem definitivno nije bio sa njegove strane, jer je dobio decu u prethodnom braku…tako da sam ja iz meseca u mesec radila testove za ovulaciju, bila pozitivna, radila domaći zadatak i opet ništa.
Tada sam odlučila da testiram nivo AMH i on je bio nizak, stoga sam znala da mi ponestaje vremena. Problem su bile moje godine i kvalitet mojih jajnih ćelija. Nakon dve godine pokušavanja, odlučila sam da odem na kliniku za plodnost. Rekla sam svom lekaru da ne želim da gubim vreme sa inseminacijom, (IUI) i da želim odmah IVF. On je bio srećan zbog te odluke, jer sam već imala 39 godina.
I tako je put počeo…
Posle prvog ciklusa, neverovatno je da smo dobili 4 blasotciste. Vratili smo embrione nazad, ali je jedan od njih nažalost bio biohemijska trudnoća, a drugi je uspeo! Mesec dana posle mog 40-og rođendana, rodila se moja kćerkica u 34-oj nedelji zbog preeklampsije. Moj san se ostvario, konačno sam postala mama!
Kada je kćerka imala 18 meseci, moje je srce počelo da žudi za bratom ili sestrom za nju, budući da smo bili stariji roditelji, moj najveći strah je bio ako bi se nama nešto desilo, da ne bi imala nikoga. Muž nije bio za to, ali je rekao da bismo mogli da pokušamo još jednom.
Krenuli smo u novi ciklus, i dobili samo dve jajne ćelije i obe su oplođene. Petog dana doktor mi je rekao da jedna blastocista ne izgleda dobro i ako je nećemo vraćati, da je neće zamrznuti, pa smo mi odlučili da obe vratimo.
Na dan kada je trebalo da radim test iz krvi, uradila sam kućni test na trudnoću, koji je bio negativan. Bila sam skrhana. Međutim …tog jutra, dok sam radila carski rez, dobila sam poziv iz klinike sa čestitkama na trudnoći!
Dve nedelje kasnije, odradila sam ultrazvuk i tu su!! BLIZANCI !! Brat i sestra su rođeni u 34 nedelji, isto zbog preklampsije.
I evo me, u 45-oj, još uvek pomažem bebama da dođu na ovaj svet, ali sa mirom u svom srcu jer mi je Bog odobrio najveću želju…u stvari 3 želje.
Izvor: www.ivfbabble.com
