Verovatno se čudite naslovu. Kome, bre, ljubav može biti VTO? Može, na čudan način, ali može. Zaljubite se u VTO, postanete zavisni od VTO postupka, od NJE. Navučete se kao na najveću ljubav u životu – na VTO.
Najpre to krene bezazleno. Onako kao kada se ljubavnici prvi put sretnu u nekom kafeu – leptirići u stomaku, a prva pomisao uspeh, pa hemija pri prvoj pomisli i zbližavanju i mnogo ljubavnih pogleda. Radite analize sa posebnim poletom. Sve vas vodi ka cilju, ka uspehu, ka bebi, ka tom vašem zajedničkom prvom susretu. Kao prvi poljubac.
Onda vas ta strasna, ali platonska ljubav, zaposeda. Lagano. Korak po korak. Ulazi vam u krv, u vene, u dah u sve. Obuzama vas želja za kontrolom, jer vi vodite ovu igru. I vi, zaista, i vodite. Tako se čini. Vi ste glavni, vi gospodarite. Ona samo očarava, ali je kod vas kormilo. I dalje ste glavni. Prvi koraci su, naravno, vaši. Vi činite svaki pokret, i to taman toliko da vam ONA izazove čežnju, taman toliko da čeznete jako, da žudite za početkom VTO procesa, da vidite sreću, zadovoljenje, nadu, smeh, uspeh… E to je taj trenutak. Baš taj. Treba tada shvatiti da ste navučeni, ali potpuno! Da ste zavisni! Da, vi ste zavisnik! Ipak, većina nas ne shvati. Omađijani koračamo dublje i dublje. Kao u magli. Gazimo sve kako bismo stigli do nje!
Onda dolazi trenutak zbližavanja. Toliko se srodite sa svim analizama, metodama, ultrazvukom, spermogramom i brisevima, da sve to postaje deo vas, deo vašeg života. Ulazi u svaku poru. Razmišljate o hrani – šta smete, a šta ne, nekad vam se i ne jede, jer vas muči VTO, kao ljubavni nemir, a kad pojedete nešto razmišljate da li se to njoj baš dopada ili ne, kako li vas sada posmatra? Kakve su joj oči? To je prava ljubav, zaljubljenost, opčinjenost, opsesija. Razmišljate o lekovima, o alkoholu, o odricanjima i o sexu – kad ga sme biti kada ne. Vođenje ljubavi je nešto što joj može prijati, a možda i ne. Zavisi koji je dan. Morate dobro razmisliti da li da krenete u “akciju” ili ipak ne. Možda je previše brzo? Da niste preterali?
Tu je ONA i u snu. Sanjate postupak konstantno. Saaanjate VTO. Nekad ju je tako divno sanjati, a ponekad vas baš namuče košmari. Razmišljate o svim tim ljudima koji su isto to prošli, ili sada prolaze, ali vaša povezanost je najjača, vaša želja najmoćnija. Vaša ljubav nadahnjuje. ONA nema zamenu! ONA! Jedna i jednina! Najmoćnija i najbolja! VTO!
I nema tu, ti i ja više, ne postoji! Postoji samo TI, JA i VTO. Na nju ne zaboravljaj nikada, jer ako zaboraviš, ako samo zaboraviš…..ajooj. Mučiće te savest! Poješće te! Ako se ne setiš nekog suplementa ili leka, ili ne daj bože pojedeš nešto što ne smeš, ne uradiš neki nalaz….Proganjaće te! Zato postajemo trojac – VTO, ON I JA.
Sada već polako prelazite iz sveta administrativne ljubavi, u platonsku, a onda i u onu čulnu. Najjasniju. Na kraju postajete zavisni od te ljubavi. Svuda je. Miriše tako očaravajuće!
Na poslu, na ulici, u parku, u razgovoru, u mislima, u snovima, u razgovoru s prijateljicom, s majkom, sa ujnom koja je dosadna, sa strinom koja previše priča, sa kumom koja ništa ne zna o njoj (što je teeek straaašno), svi pričaju o njoj – o toj nadrealnoj vantelesnoj oplodnji. Svi je pominju i imaju taj čudni odnos prema toj reči VTO, čak je i svečano izgovaraju. Onako u nekom čudnom stavu, sa čudnim pogledom i naglaskom na svako slovo! Stvaraju se mitovi i legende, ispredaju se priče, svi šuškaju baš o tome sa čudnim stavov i sjajem u očima. Govore o tome kako je bilo nekom, kako će biti nama i kako će naša VTO biti posebna, drugačija, jedinstvena. Gubimo razum, dodir s realnošću i živimo VTO. Pa, zašto da ona ne postane onda naša najveća ljubav i naša čežnja? Hajde da je volimo SVI! Bez ustezanja i bez pretvaranja! Ona nema zamenu, ona se ne može zameniti nekom tamo ljubavnicom koja podseća malo na nju, ona je nezamenljiva! Jedina. Najbolja!
Ima tri slova – VTO. Možda to u stvari znači Volim Tu Oplodnju!? Sigurno ne znači vantelesna oplodnja, ili ne daj Bože – veštačka oplodnja!? Pu, pu, pu…daleko bilo! Ne dam nikom da je dira. Da je uvredi, da je povredi, osakati, blati…
Živim VTO. Da, živim! Svaki dan sam s njom, više nego s drugaricama, više nego s bilo kim. Moja VTO i ja. Moja VTO i mi! Naša ljubav! I ne posustajem. Idem dalje, gazim ka njoj i radim sve što treba kako bih je dostigla, jer sve što imamo, ja i moja VTO, jeste nešto posebno, drugačije, nesvakidašnje! Zato sam navučena, Ne mogu da izađem iz njenog kruga. Iz njegog vidokruga. Stalno me gleda i nadgleda. Ona je svuda. Ona me okružuje. I kad završim sa njom jednom, odmah je poželim OPET. Ne mogu da je se otresem. Ona je moj usud i moje prokletstvo, ali i moja sreća i moja najveća nada. Osećam je, tu je oko mene. Ne mogu bez nje. Možete li zamisliti kolika je moja ljubav prema njoj? Znaam da možete! Možda možete i da osetite! A možete li zamisliti koliko je teško odreći se te ljubavi – e to ne možete! I kad dobijem bebu i kad završim s mojom VTO, ona će uvek biti deo mene. Samo ona i ja. Nastaviće da živi bar u mojim mislima i snovima. Znam da neću moći bez nje. U nerakidivoj smo vezi. Opsesivno povezanoj. Posesivnoj! Ona mene poseduje i ja nju! Zauvek!
Ne zamerite mojoj iskrenosti. Ja sam samo zaljubljena žena. Zaljubljena u VTO. Navučena na nju kao najgori zavisnik koji se ne može odvojiti. Znam da će mi ONA uzvratiti verom, nadom i ljubavlju. Kad-tad. Ja sam pesnik koji je o njoj spevao toliko pesama, mora je to u jednom trenutku ganuti i dotaći, mora me primetiti i mora mi uzvratiti u punoj snazi, jer ljubav je najlepše osećanje koje pokreće svet i pokreće ŽIVOT.
Zato, eto sada mislim da vam je jasno koliko ja volim moju VTO i zašto je ona moja ljubav. Da li vam je sada čudan naslov? 🙂
Autorka: Sandra Jovanović
Šansa za roditeljstvo
