Među najlepše, najličnije i najdublje životne planove jednog para svakako spada onaj o proširenju porodice. To je plan koji često nastaje tiho, bez velikih reči, ali sa mnogo snova. Neko zamišlja dečaka, radoznalog i nemirnog, koji će juriti loptu po dvorištu. Drugi sanjaju devojčicu, nežnu i nasmejanu, sa pletenicama i haljinama. Ima parova koji sebe vide sa dvoje dece, savršeno uravnoteženom porodicom, dok su neki sigurni da im ni „čopor“ dece ne bi bio previše. Ideali su različiti, želje su lične, ali ono što je svima zajedničko jeste – želja da dobiju bebu.

U početku sve deluje jednostavno. Postoji odluka, postoji ljubav, postoji želja. I često postoji uverenje da će se trudnoća dogoditi onda kada se „opuste“, kada prestanu da broje dane i gledaju u kalendar. Međutim, ponekad se desi da, uprkos trudu, strpljenju i nadi, rezultata nema. Meseci prolaze, vreme neumitno ide dalje, a pitanja se tiho gomilaju: zašto baš nama, da li nešto radimo pogrešno, da li je prerano za brigu ili je već kasno?

U tom trenutku javlja se dilema koja muči veliki broj parova – kada je vreme da se napravi korak više i potraži stručna pomoć?

Prema najrasprostranjenijem i trenutno važećem stručnom stanovištu, dijagnoza bračnog steriliteta postavlja se kada nakon godinu dana redovnih seksualnih odnosa ne dođe do trudnoće. Pod redovnim odnosima podrazumeva se minimum dva puta nedeljno, bez korišćenja kontracepcije. Kod žena starijih od 35 godina, ovaj period je kraći i iznosi šest meseci, jer sa godinama prirodni reproduktivni potencijal opada.

Brojne naučne studije bavile su se upravo pitanjem verovatnoće začeća tokom vremena. Jedna od njih pokazuje da su šanse za trudnoću najveće na samom početku aktivnog pokušavanja. U prvom mesecu one iznose oko 20 odsto. Tokom prvih šest meseci rastu i dostižu oko 60 odsto, u periodu od devet meseci približavaju se 75 odsto, dok ukupno, tokom jedne godine, prosečna šansa za začeće iznosi oko 80 odsto.

Podaci dodatno pokazuju koliko godine igraju značajnu ulogu. U prvoj godini zajedničkog života u drugom stanju ostane oko 86% žena starosti od 20 do 24 godine. Taj procenat opada na 78% kod žena između 25 i 29 godina, zatim na 63% kod starosne grupe od 30 do 34 godine, dok kod žena od 35 do 39 godina trudnoću ostvari oko 52%. U narednoj godini pokušavanja samo još oko 10% parova uspe da dođe do željene trudnoće, zbog čega se smatra da nakon godinu dana bezuspešnih pokušaja treba potražiti pomoć stručnjaka.

A kada dođe taj trenutak, važno je znati – kome se obratiti i odakle početi?

Prvi korak za ženu najčešće je razgovor sa izabranim ginekologom u domu zdravlja. Taj razgovor je važan jer ginekolog informiše pacijentkinju o daljoj proceduri, upućuje je na osnovna ispitivanja i predlaže prve analize koje su neophodne u procesu ispitivanja plodnosti. Muškarac, sa druge strane, potrebne upute i analize dobija od lekara opšte prakse. Iako se često ne govori dovoljno o muškom faktoru, važno je naglasiti da je on ravnopravan deo dijagnostike i lečenja.

Rasprostranjenost bračnog steriliteta u svetu kreće se između 10 i 15 odsto, što znači da se sa ovim problemom suočava svaki šesti do deseti par. Ipak, ohrabrujuća je činjenica da statistika pokazuje kako čak 95% parova koji se podvrgnu adekvatnoj terapiji uspe da dobije dete. Samo oko 5% parova, uprkos doslednom i upornom lečenju, ne uspe da ostvari roditeljstvo biološkim putem.

Zbog toga je važno znati da potraga za pomoći nije znak slabosti, već odgovornosti prema sebi, partneru i budućoj porodici. Rana dijagnostika, pravovremeni koraci i dobra informisanost mogu značajno uticati na ishod.

Ukoliko vam je potrebna dodatna podrška, informacije ili usmeravanje, možete se obratiti Centru za vantelesnu oplodnju putem besplatnog nacionalnog broja za vantelesnu oplodnju 0800 333 030.

Jer put do roditeljstva ne mora da se prelazi sam – pomoć postoji, a prvi korak je često najvažniji.