U periodu od decembra 2019. godine, kada je prvi put prijavljen novi korona virus teški akutni respiratorni sindrom (SARS-CoV-2) kod ljudi, postalo je očigledno da virus može da utiče na nekoliko tkiva i organa.
Ono što izaziva zabrinutost da li će IVF tretman tokom trenutne pandemije bolesti koronavirusa (COVID-19) biti bezbedan je mogućnost vertikalnog prenosa SARS-CoV-2 infekcije kroz polne ćelije i embrione pre implantacije.
Uprkos velikom broju dosad prikupljene literature, efekti SARS-CoV-2 na reproduktivnu funkciju i dalje su uglavnom nepoznati. Konkretno, nije jasno može li virus zaraziti ljudske polne ćelije i da li upotreba jajnih ćelija žena koje imaju taj virus može rezultirati infekcijom embriona u razvoju. Sposobnost SARS-CoV-2 da utiče na tkivo određuje se njegovom sposobnošću da zarazi ćelije i replikuje se, što zahteva ekspresiju receptora za angiotenzin-konvertujući enzim 2 (ACE2) i Basigin (BSG), proteaze transmembranska proteaza serin 2 (TMPRSS2) i katepsin L (CTSL). iRNK ovih gena su eksprimirane u većini reproduktivnog trakta žena, celom jajniku (uključujući ćelije kumulusa), endometrijumu i tokom ranih razvojnih faza embriona. Važno je da ekspresija proteina u ovim tkivima nije potvrđena.
Sledeći ograničavajući faktor svih ovih analiza je njihovo oslanjanje na uzorke zdravih žena, jer nisu dostupni objavljeni podaci o ženama sa potvrđenom infekcijom SARS-CoV-2.
Ovde izveštavamo o otkrivanju virusne RNK SARS-CoV-2 i ekspresiji gena za ACE2, TMPRSS2, CTSL1 i BSG u zrelim jajnim ćelijama dve žene koje su podvrgnute kontrolisanoj stimulaciji jajnika i aspiraciji jajnih ćelija, dok su bile PCR pozitivne na SARS-CoV -2 virus.
Žene u ovoj studiji (A i B) kontaktirale su kliniku krajem februara 2020. godine, želeći da doniraju svoje jajne ćelije. Iako A nije prijavila respiratorne simptome prethodnih nedelja, B je prijavila simptome koji su ličili na blagu prehladu početkom februara. U vreme skrininga za donaciju A i B, propisi u Španiji nalagali su da samo osobe sa aktivnim simptomima COVID-19 treba da budu pregledane na infekciju SARS-CoV-2, stoga PCR u to vreme nije bio urađen.
Nakon kliničkog, genetskog, psihološkog i porodičnog skrininga, obe žene su prihvaćene kao donori. Stimulacija jajnika sprovedena je rekombinantnim FSH (Gonal-f) od drugog dana menstrualnog ciklusa. Kada su folikuli jajnika u proseku dostigli veličinu prečnika 14 mm, dodat je antagonist GnRH. Ovulacija je pokrenuta sa 0,3 mg GnRH agonista, kada su ultrazvukom otkrivena tri ili više folikula prečnika> 18 mm. Aspiracija jajnih ćelija izvršena je 36h kasnije (obe 25. marta). Jajne ćelije su ogoljene izlaganjem hijaluronidazi u količini od 80 IU/ml u G-MOPS medijumu, praćeno laganim pipetiranjem. Jednom ogoljene, jajne ćelije su ocenjene na prisustvo polarnog tela, a zrele (MII) ćelije vitrifikovane otvorenom metodom prateći standardne postupke.
Kontrolisana stimulacija jajnika davalaca koji su pregledani u februaru sprovedena je u martu (počev od sledećeg menstrualnog ciklusa). U ovom trenutku, s obzirom na očekivanu visoku stopu neotkrivene SARS-CoV-2 infekcije među opštom populacijom i veliku neizvesnost u pogledu mogućnosti vertikalnog prenosa virusa, klinika je odlučila da sistematski izvrši PCR test kod svih davalaca jajnih ćelija na dan aspiracije i da izvrši vitrifikaciju svih prikupljenih MII jajnih ćelija dok se čekaju rezultati PCR-a i sačuva ih za kasnije kliničke postupke.
U drugoj polovini marta, 24 donorke su podvrgnute aspiraciji jajnih ćelija i PCR testu, a dve (8,3%) su bile pozitivne (A i B). Sve donorke su dobile usmene i pisane informacije o PCR testu na SARS-CoV-2, i sve su pristale na test. Briseve nazofarinksa uzimao je anesteziolog tokom anestezije radi aspiracije ćelija. Uzorci su poslati u ovlašćenu nezavisnu dijagnostičku laboratoriju, a PCR rezultati su dobijeni dva dana kasnije.
Šest jajnih ćelija od A i deset od žene B su bile testirane na prisustvo virusne RNK.
Prema našim saznanjima, ovo je prvi izveštaj o ispitivanju virusne RNK SARS-CoV-2 u jajnim ćelijama žena koje su bile PCR pozitivne. Otkrili smo da virusni RNK nije pronađen u svih 16 jajnih ćelija testiranih od dve asimptomatski pozitivne žene.
Bez obzira na ne otkrivanje virusne RNK u jajnim ćelijama, možemo se zapitati o mogućnosti da ih virus zarazi, možda kada je prisutan u većoj koncentraciji u reproduktivnim organima.
Stoga smo analizirali ekspresiju dva funkcionalno povezana para gena: ACE2 i TMPRSS2, s jedne strane, i CTSL i BSG, s druge strane. ACE2 deluje kao receptor za SARS viruse interakcijom sa S1 domenom njihovih S proteina, dok TMPRSS2 olakšava ulazak virusa cepanjem i aktiviranjem glikoproteina virusne ovojnice. Virusi kao što su humani koronavirus 229E (HCoV-229E), bliskoistočni respiratorni koronavirus (MERS-CoV), SARS-CoV i SARS-CoV-2 zaista koriste ove proteine za ulazak u ćelije. BSG je transmembranski glikoprotein koji je identifikovan kao pretpostavljeni receptor za virusnu infekciju, dok bi CTSL mogao da otcepi S1 podjedinicu proteina spike SARS-CoV-2 u odsustvu funkcionalnog TMPRSS2.
Ranije je sugerisano da je ekspresija ACE2 i TMRPSS2 verovatna u ljudskim polnim ćelijama, na osnovu njihove ekspresije iRNK u oocitima ne-humanih primata (do antralnih folikularnih stadijuma) i u ćelijama humanog kumulusa. Pronašli smo promenljivu ekspresiju (<30% jajnih ćelija) ACE2 i neotkrivenu ekspresiju TMPRSS2 u našoj grupi. Ovi rezultati produbljuju zapažanje da ni ACE2 iRNK ni protein nisu otkriveni u ovarijumima. Međutim, kako izveštavamo o ekspresiji BSG i CTSL, ne možemo isključiti mogućnost višestrukih puteva kojim SARS-CoV-2 može inficirati humane polne ćelije. Dalje, testirali smo prisustvo RNK, dok bi konačna procena trebalo da obuhvati prisustvo proteina u jajnim ćelijama.
Iako su sve jajne ćelije vizuelno pregledane pod mikroskopom pri zagrevanju zbog odstranjivanja ćelija kumulusa, ne možemo u potpunosti odbaciti mogućnost kontaminacije sa RNK iz ćelija kumulusa u našim uzorcima, s obzirom na fiziološki kontinuum između ćelija kumulusa i oocita tokom sazrevanja jajnih ćelija. Prospektivna analiza folikularne tečnosti i ćelija kumulusa kod zaraženih žena pomogla bi da se razjasni ova nedoumica.
Dve žene obuhvaćene ovom studijom bile su asimptomatske. Iako nije moguće utvrditi da li žene sa simptomima mogu sadržati virusne čestice u svojim jajnim ćelijama, najverovatnija klinička situacija pri IVF-u je da će pacijenti biti asimptomatski.
Naš izveštaj sugeriše da se vertikalni prenos kod ovih žena možda neće dogoditi kroz njihove jajne ćelije tokom lečenja i da rukovanje ovim materijalom u kliničkoj laboratoriji za embriologiju ne može predstavljati opasnost za zdravstvene radnike, ipak su potrebni opsežniji izveštaji da bi se potvrdili naši nalazi.
Izvor: www.academic.oup.com
