U pregledu iz 2022. godine objavljenom u časopisu “Fertility and Sterility” urađena je meta-analiza dodatnih terapija koje se uobičajeno koriste tokom VTO, a ciljaju na imuni sistem (kao što su aspirin, heparin i kortikosteoidi) i pronađeno je da ne postoji jasan dokaz koji ide u prilog njihovom korišćenju.
U težnji da poboljšaju stopu uspeha, mnoge klinike tokom VTO koriste dodatne terapije koje na neki način menjaju imuni sistem. One uključuju kortikosteroide (kao što je prednizon), heparin, intralipide, faktor stimulacije granulocitne kolonije (G-CSF), intravenske imunolobuline (IVIG) i drugo. Ove terapije se često opisuju kao da potiskuju funkciju prirodnih ćelija ubica (ćelije NK), mada su ove ćelije i dalje kontroverzna tema u vantelesnoj oplodnji.
U pomenutom istraživanju upoređene su desetine studija koje su obuhvatile izvestan broj dodatnih terapija za promenu imunskog sistema u VTO. Autori su u svojim meta-analizama koristili samo eksperimente s nasumičnom kontrolom i uglavnom studije na ženama koje su već imale neuspešnu implantaciju. Studija koje uključuju žene sa stvarnim autoimnunim poremećajima bilo je malo, tako da se ova studija uglavnom bavi upotrebom imunoterapije kod žena s neuspelom implantacijom, ili onih koje za to imaju dobru prognozu.
ASPIRIN
Kod žena koje su koristile aspirin nije se pokazalo statistički značajno poboljšanje u stopi živorođene dece u poređenju sa ženama koje ga nisu koristile (23,6% vs 23,0%, 6 studija, 1.626 učesnica, odnos rizika [95% CI]: 1,04 [0,81-1,33]). Kvalitet dokaza je opisan kao umeren i studije nisu proučavale neželjene efekte. Podaci su razloženi i obavljena je analiza podgupe, koristeći podelu na žene s dobrom prognozom, žene s prethodnom neuspelom implantacijom ili žene s tankim endometrijumom, ali i dalje nije utvrđena nikakva korist.
HEPARIN
Kod žena koje su koristile supkutani heparin nije se pokazalo statistički značajno poboljšanje u stopi živorođene dece u poređenju sa ženama koje ga nisu koristile (26,8% vs 17,3%, 3 studije, 386 učesnice, odnos rizika [95% CI]: 1,55 [0,80-3,00]). Kvalitet podataka bio je veoma loš. Bezbednost heparina u trudnoći je dobro ustanovljena.
KORTIKOSTEROIDI
Kod žena koje su koristile kortikosteroide (npr. prednizon) nije se pokazalo statistički značajno poboljšanje u stopi živorođene dece u poređenju sa ženama koje ga nisu koristile (23,7% vs 20,8%, 5 studija, 549 učesnica, odnos rizika [95% CI]: 1,25 [0,74-2,10]). Kvalitet podataka je bio loš. Korišćenje kortikosteroida može da dovede do insomnije i blage euforije, i stalno korišćenje posle prvog tomesečja može da dovede do povećanog rizika od infekcija ili mentalnih poremećaja kod dece.
FAKTOR STIMULACIJE GRANULOCITNE KOLONIJE (G-CSF)
Kod žena koje su koristile intrauterini faktor stimulacije granulocitne kolonije pokazalo se poboljšanje u stopi živorođene dece u poređenju s onima koje ga nisu koristile (21,1% vs 13,8%, 5 studija, 744 učesnica, odnos rizika [95% CI]: 1,52 [1,11-2,10]). Kvalitet podataka je bio loš. Umor, bol u kostima i mišićima navedeni su kao neželjeni efekti. U analizi podgrupe se pokazalo da žene s tankim endometrijumom imaju najviše koristi, međutim kvalitet dokaza je bio loš.
INTRALIPIDI
Kod žena koje su koristile intralipide nije se pokazalo statistički značajno poboljšanje u stopi živorođene dece u poređenju sa ženama koje ga nisu koristile (25,2 % vs 14,0 %, 2 studije, 244 učesnice, stopa rizika [95% CI]: 1,78 [0,95-3,34]). Obe studije su uključile žene sa prethodnim neuspelim implantacijama. Kvalitet podataka bio je veoma loš. Nije bilo neželjenih efekata dok se nisu koristile veće doze, što je dovelo do povećanog rizika od infekcije, akutnih povreda bubrega, venske tromboembolije, alergijskih reakcija i masne embolije.
INTRAVENSKI IMUNOGLOBULINI (IVIG)
Kod žena koje su koristile intravenske imunoglobuline nije se pokazalo statistički značajno poboljšanje u stopi živorođene dece u poređenju sa ženama koje ga nisu koristile, međutim, rezultat se zasniva na samo jednom malom eksperimentu s nasumičnom kontrolom (15,4% vs 12,0%, 1 studija, 51 učesnica, odnos rizika [95% CI]: 1,28 [0,32-5,16]). Kvalitet podataka je bio loš. U studijama koje izveštavaju o neželjenim efektima nisu primećeni nikakvi problemi.
INHIBITORNI FAKTOR LEUKEMIJE (hLIF)
Kod žena koje su koristile inhibitorni faktor leukemije pokazalo se značajno statističko smanjenje u stopi živorođene dece u poređenju sa ženama koje ga nisu koristile, međutim, rezultat se zasniva na samo jednom eksperimentu s nasumičnom kontrolom (13,7% vs 29,2%, 1 studija, 150 učesnica, odnos rizika [95% CI]: 0,47 [0,24-0,91]). Kvalitet podataka je bio loš. Studija je utvrdila ozbiljne neželjene efekte, ali oni nisu navedeni.
MONONUKLEARNE ĆELIJE PERIFERNE KRVI
Mononuklearne ćelije periferne krvi se prikupljaju iz krvi i uključuju razne vrste ćelija imunskog sistema, kao što su limfociti, monociti i makrofage. Ovo nije isto što i krvna plazma obogaćena trombocitima (PRP) jer su u PRP ove ćelije uklonjene. Kod žena koje su koristile mononuklearne ćelije periferne krvi pokazalo se statistički značajno poboljšanje u stopi živorođene dece u poređenju sa ženama koje ga nisu koristile (32,7% vs 16,0%, 2 studije, 312 učesnica, odnos rizika [95% CI]: 2,03 [1,33-3,10]). Ove studije su uključile žene sa prethodnim neuspelim implantacijama. Kvalitet podataka bio je veoma loš.
ZAKLJUČCI
Ova studija je ispitivala korišćenje brojnih dodataka u VTO, uključujući aspirin, heparin, kortikosteroide, intrauterini faktor stimulacije granulocitne kolonije, intralipide, intravenske imunoglobuline (IVIG), inhibitorni faktor leukemije (hLIF) i mononuklearne ćelije periferne krvi PBMCs. Značajna korist je uočena samo kod primene intrauterninog faktora stimulacije granulocitne kolonije i mononuklearne ćelije periferne krvi (PBMCs), dok je inhibitorni faktor leukemije (hLIF) imao negativan efekat. Ukupno posmatrano, kvalitet podataka je bio loš do veoma loš (izuzev za aspirin, gde je bio umeren).
Uzmite u obzir da se postojeće studije uglavnom zasnivaju na ispitivanju žena s neuspelom implantacijom ili s dobrom prognozom. Potrebno je više studija na ženama s autoimunim poremećajima kako bi se utvrdilo da li ova populacija ima koristi.
Uključene su preporuke o korišćenju ovih dodataka u VTO koje je dalo nekoliko međunarodnih udruženja, kao što su Američko društvo za reproduktivnu medicinu (ASMR), Britansko društvo za fertilitet (BFS) i Kanadsko društvo za fertilitet i andrologiju (CFAS). U većini slučajeva nijedno od ovih društava nije preporučivalo korišćenje ovih terapija, često navodeći da je potrebno više istraživanja i ona bi trebalo da se ograniče na istraživačko okruženje. Nije jasno kada su ove preporuke date.
Autori ističu da je, pre nego što se obavi ovakvo istraživanje, važno da se ono pre svega pozabavi postojećim imunološkim faktorima koji dovode do neplodnosti. Potrebno je da se razviju testovi koji mogu jasno da prepoznaju ove pacijentkinje, a zatim da ih leče lekovima koji specifično deluju na ove faktore kako bi se videlo da li postoji korist. NK ćelije se često krive, ali nije jasno koji tip ovih ćelija dovodi do neplodnosti, da li NK ćelije uopšte izazivaju neplodnost ili je reč o drugoj vrsti ćelija imunskog sistema, kako da se urade testovi za ove populacije ćelija, na kojim grupama pacijenatkinja i koji nivoi ovih ćelija ili njihove aktivnosti izazivaju neplodnost.
Izvor: www.remembryo.com
