Život čine mnoge stvari, prepliću se i lepe i ružne, a meni se nekako čini da sam od malena samo plakala. Izgleda da se moj život sastoji iz mnogo više ružnih stvari nego lepih. Moje suze neuporedivo su brojnije od osmeha.
Majku sam upoznala jako kasno, kad sam već bila odrasla i formirana kao osoba. Ipak, teško, ali nekako sam joj oprostila što me je napustila kad mi je bila najpotrebnija. Patila sam za njom ceo život. Ne znam da li je to razumela ikada?
Uzdam se i verujem u Boga i neku božju pravdu. Iako vidim da daje decu i onima koji ih ne žele, nisam potpuno izgubila veru i nadu. Opet, ne mogu da se ne zapitam – čime su neki divni ljudi zaslužili da se ovoliko muče i čekaju, bore i pate da dobiju svoje dete, dok je to blago nekom drugom olako dato? Nema tu ni Boga ni pravde! Naljutim se, rastužim i razbesnim, a onda opet pomolim da pronađe i mene u masi ljudi koji traže samo jedno – DETE!
U Boga nisam još uvek izgubila veru, u doktore jesam. Prečesto sam dobijala negativne odgovore i nailazila na nečovečansko ponašanje. Više i ne pamtim koliko puta sam čula rečenicu: ,,Mi Vam ne možemo pomoći, molim vas napustite kancelariju“. Svesna sam da mi, u ovoj državi, lekari procedurama ne mogu pomoći, ali bi jedna topla reč i malo razumevanja mogli biti od pomoći.
Njihove reči pamtim, taj ton se teško zaboravlja i pamtiću ih ceo život.
Često pomislim da ispaštam grehe moje majke, grehe što nas je ostavila, ali nisam savim sigurna u to. Ne mogu ni da shvatim, ni da razumem zašto se baš meni ovo dešava. Zar nakon svega što sam prošla, preživela i preplakala, nisam zalužila da imam samo jedno što celog života želim – svoju porodicu?!
Za mene je jedina šansa donacija, ali nemam sredstva za nju. Potrebno je mnogo novca za proceduru, ali i odlazak u inostranstvo. Iako kilometrima nije jer se radi u zemljama u okruženju, iz moje pozicije, donacija je tako daleko… Usvajanje deteta bila je naša sledeća odluka, ali smo stali kod jedne prepreke i ne vidim pomaka. Nije lako. Čak je ponekad i teško, preteško… Ali moram ići dalje.
Uzdam se u ljubav! Ona mi pomaže i ona me pokreće. Imam sreću što imam pored sebe divnog i dobrog muža, ali srce moje puca i tuguje za detetom. Okrenula sam se veri u Boga, okrenula sam se ljubavi i čekam moje čudo da se desi.
