Termin biološki sat je užasan, zar ne, posebno za nas koji se borimo za bebu. Kako svaki mesec i godina prolazi, postajemo još svesniji brzine vremena i hitnosti da procedura zaista funkcioniše i da uspe. Ono što nam ne treba je ružan izraz kao što je “biološki sat” da nas podseti da kasnimo!!! Ono što nam ne treba je analogija velikog sata koji se nazire, koji glasno otkucava nad nama, da nas podseti da VREME ISTIČE!
Mislim da se svi možemo složiti da bismo, da smo mogli da se vratimo u prošlost, bili svesniji naše plodnosti i njene krhkosti. Sve je vrlo dobro kada se čita o činjenici da su vam jajne ćelije u najboljim godinama u vašim 20-im, ali šta to znači meni, sredovečnoj (da li tako sada zovemo ženu srednjih tridesetih godina?) ženi koja je u drugom postupku vantelesne oplodnje?
U svakom slučaju, mislila sam da smo samo mi žene te koje se stide “godina”, ali ispostavilo se da su to i momci. Sada im se, takođe, govori da bi zapravo bilo mnogo bolje da su osnovali porodicu u svojim 20-im ili ranim tridesetim. Nedavno sam pročitala intervju sa profesorom, urologom i andrologom sa jednog koledža u Londonu, koji je rekao da je muškarac najpogodniji da postane otac u svojim kasnim 20-im ili ranim 30-im. U svom ekskluzivnom intervjuu izjavio je da muškarce na jednostavan test sperme (spermogram) može uputiti lekar opšte prakse. Pa, hvala vam profesore, ali ova informacija je 15 godina prekasna za nas.
Rekao je da iako muškarci proizvode spermu ceo život, kvalitet te sperme će opasti oko 40. godine muškarca (osim ako niste, naravno, Ronnie Vood iz Rolling Stonesa koji je nastavio da pravi decu do 68 godina!). Dok sam čitala članak, pitala sam se da li da kažem svom mužu, kako bi on mogao da podeli sa mnom svoje mišljenje o „godinama“, ali dok sam gledala sve te reči, pomislila sam u sebi – hoće li mi ovo pomoći? Pošto mu je dijagnostifikovana „lenja sperma“, da li bih sada trebalo da učinim da se moj muž oseća još gore nego što se već oseća? Ne. Umesto toga, odlučila sam da pretražim internet.
Ne mogu ništa da uradim da preokrenem vreme. Moram samo da nastavim dalje, očajnički pronalazeći načine da platim još jedan proces IVF-a koji može, ali ne mora da funkcioniše zbog lošeg spermograma i niskog AMH. Razumem da je važno da mlađi ljudi shvate koliko je plodnost dragocena i koliko je vreme zaista bitno, ali jednostavno ne mogu, a da se ne osećam slomljeno kada čitam takve članke. Ono što ću ipak učiniti je da se postaram da kada konačno postanem majka (a znam da hoću!!!!) kažem svojoj deci da razmišljaju o svojoj budućnosti. Želim da putuju i da imaju sjajne karijere, ali nikada ne želim da dožive bol kroz koju smo moj muž i ja prošli dok smo se borili da zatrudnimo.
Ohrabriću ih da rano urade testiranja i provere svoju plodnost i da možda razmisle o očuvanju plodnosti – nešto o čemu mi apsolutno niko nije pričao kada sam imala 20 godina.
Izvor: www.ivfbabble.com
