O hormonima, hormonskim poremećajima, kvalitetu jajnih ćelija, proceduri vantelesne oplodnje i hormonskoj stimulaciji, ali i tome koliko se pažnje posvećuje endokrinologiji u toku procedure vantelesne oplodnje, razgovarali smo sa prof. dr Svetlanom Spremović － Rađenović, specijalistom ginekologije i akušerstva i subspecijalistom endokrinologije, načelnicom Odeljenja ginekološke endokrinologije Kliničkog centra Srbije, Klinike za ginekologiju i akušerstvo.
1. Koliko je važna saradnja ginekologa i endokrinologa u procesu vantelesne oplodnje?
Ginekolog koji izvodi procedure vantelesne oplodnje, prema kriterijumima evropskih i američkih udruženja, mora imati posebna ― ekspertska znanja iz oblasti reproduktivne endokrinologije ili iz oblasti infertiliteta. U ovom trenutku Republička stručna komisija je u procesu definisanja načina za obrazovanje ginekologa koji rade postupak vantelesne oplodnje u Srbiji. U Srbiji nema mnogo ginekologa sa ekspertskim znanjem iz reproduktivne endokrinologije, što se, naravno, može promeniti.
2. Kada treba potražiti pomoć endokrinologa?
Mi pričamo o specijalistima ginekologije koji imaju posebna znanja iz oblasti endokrinologije, jer samo specijalista ginekolog-akušer može raditi postupak vantelesne oplodnje. Ukoliko odgovor na postupak stimulacije ovulacije u toku vantelesne oplodnje nije onakav kakav se očekuje, tj. ako je manje folikula ili ukoliko je odgovor preteran, onda je posebno značajno da se ginekolog-endokrinolog uključi u postupak. Tada treba dopuniti hormonske analize da bi slika bila jasnija. Takođe, ginekologa-endokrinologa treba uključiti u postupak kod pacijenata za koje već unapred znamo da postoji hormonski problem, kao kod onih pacijentkinja koje imaju neuredne menstruacije, krvarenja između menstruacija, povećane koncentracije prolaktina. Na Odeljenju ginekološke endokrinologije u Klinici za ginekologiju i akušerstvo KCS moguće je uraditi sva potrebna ispitivanja i endokrinološke testove da bi se imao uvid u to da li je potrebno posebno lečenje pre postupka vantelesne oplodnje. Mi, takođe, imamo veoma dobru i dugogodišnju saradnju sa internistima endokrinolozima, kod pacijenata koji se već leče zbog problema sa štitastom žlezdom, dijabetesom, nadbubrežnim žlezdama ili hipofizom, jer se praćenje takvih trudnoća odvija na poseban način.
3. Šta znači disbalans hormona za vantelesnu oplodnju i koji hormoni imaju važnu ulogu u ovoj proceduri?
Jajnik je endokrina žlezda, ali je, takođe, i deo sistema endokrinih žlezda. To znači da se svaki poremećaj bilo koje endokrine žlezde odražava i na funkciju jajnika i na hormone jajnika i zato uvek analiziramo hormone svih endokrinoloških osovina. Naše pacijentkinje znaju da uvek uradimo hormone štitaste žlezde i hormone hipofize, pored hormona osovine jajnika, kada se ulazi u postupak vantelesne oplodnje.
4. Možete li da nam objasnite šta je FSH, a šta LH hormon i koliko je važan njihov odnos?
Folikulostimulirajući hormon je FSH ― i kao što ime kaže, stimuliše rast folikula u kome sazreva jajna ćelija, takođe, stimuliše sintezu estrogena u rastućem folikulu. LH ili luteinizirajući folikul ― dovodi do rupture folikula, oslobađanja jajne ćelije i nastavka sazrevanja jajne ćelije i stimuliše sintezu muških hormona u jajniku iz kojih će kasnije nastati estrogeni. Oba hormona sintetišu se u hipofizi i utiču na funkciju jajnika. Sintetisani su hormoni koji su po svojoj strukturi slični prirodnim hormonima i oponašaju njihovu funkciju: stimulišu ovulaciju i rast folikula. FSH i LH u sintetskoj formi se koriste za stimulaciju ovulacije u postupcima vantelesne oplodnje.
5. Koliko gojaznost i nepravilan način života utiču na zdravlje žene, začeće i uspeh vantelesne oplodnje?
Gojaznost veoma loše utiče i na začeće i na kasniju trudnoću, te je većina centara, i kod nas i u svetu, koji se bave vantelesnom oplodnjom, definisala da žena koja ima indeks telesne mase veći od 30 ― ne može ući u postupak VTO. Način života je veoma važan: zdrava ishrana, boravak napolju zbog sinteze D vitamina u koži, fizička aktivnost, koja između ostalog popravlja raspoloženje i podiže sopstvene hormone sreće u mozgu ― svakako su bolje rešenje nego terapija antidepresivima.
6. Hormonski poremećaji su, kažu, povezani sa godinama žene? Koji se hormoni menjaju i zašto?
Sa godinama opada broj jajnih ćelija, samim tim i koncentracija estrogena u krvi. Hipofiza je “podešena” da vraća hormone jajnika u prvobitno stanje, te će se povećati stimulacija jajnika iz hipofize, tj. FSH I LH, što za neko vreme održava funkciju jajnika. Međutim, kada broj folikula padne još više, onda ni dodatna stimulacija jajnika ne pomaže i žena ulazi u perimenopauzu i menopauzu.
7. Da li se može uticati na kvalitet jajnih ćelija?
Donekle da, odgovarajućim načinom života, prestankom pušenja, fizičkom aktivnošću koja poboljšava cirkulaciju, karnitinima koji metabolički uravnotežavaju jajnu ćeliju.
8. Da li možemo da zaustavimo starenje ćelija?
U ovom trenutku i u ovoj fazi razvoja nauke, nažalost, ne. Vreme neumitno i neosetno protiče, dobro je povremeno misliti o tome. Žene treba da rađaju što pre mogu.
9. Zbog čega su insulinska rezistencija i PCOS najčešća dijagnoza žena i koliki uticaj imaju na začeće?
PCOS, tj. sindrom policističnih jajnika, jeste najučestalija endokrinološka bolest kod žena u reproduktivnom periodu. U poslednje vreme je i češća ova bolest jer se povećao broj gojaznih žena. Određeni procenat žena sa sindromom policističnih jajnika ima insulinsku rezistenciju. Ako gojazna žena ima insulinsku rezistenciju, na insulinsku rezistenciju će žena značajno uticati (smanjiće se ili sasvim nestati) ukoliko reguliše težinu. Ako žena nije gojazna i ima insulinsku rezistenciju, onda postoje lekovi kojima se insulinska rezistencija može smanjiti i često nam se dešava da, ukoliko nema drugih uzroka infertiliteta, pacijentkinje ostanu spontano trudne samo sa ovom terapijom.
10. Koliko je važna uloga endokrinologa u pripremi za proces vantelesne oplodnje?
Sam postupak stimulacije ovulacije podrazumeva hormonsku terapiju, prema tome, ginekologu je neophodno znanje iz endokrinologije, čak i ako žena nema posebnih hormonskih disbalansa, neophodno je ekspertsko znanje iz endokrinologije.
11. Da li je važna upotreba vitamina i suplemenata u pripremi za BMPO?
Mislim da mnogo toga što je važno, većina žena može uneti uravnoteženom i zdravom ishranom.
12. Da li korišćenje hormonske terapije u procesu vantelesne oplodnje ima štetne posledice po zdravlje žene?
Hormonska terapija se koristi u toku kratkog vremena u postupku stimulacije ovulacije i ne mnogo puta, pa samim tim ne bi trebalo da ima štetnih efekata po zdravlje. Kako je vantelesna oplodnja postupak sa kojim se imaju dugogodišnja, decenijska iskustva, dosadašnji podaci nisu pokazali da postoji porast oboljenja koji je u vezi sa stimulacijom ovulacije i vantelesnom oplodnjom.
13. Da li je dovoljno pažnje u toku VTO procedure posvećeno endokrinologu?
Bilo bi dobro da većina timova koji rade vantelesnu oplodnju ima mogućnost da konsultuje i pozove ginekologa-endokrinologa koji poznaje fiziologiju i patofiziologiju funkcije ginekoloških organa i poznaje i radi proceduru vantelesne oplodnje, ali i dejstvo hormona svih endokrinoloških osovina. Mislim da treba da posvetimo pažnju i školujemo ovakav profil stručnjaka da bi se i uspeh vantelesne oplodnje poboljšao.
14. Koji je Vaš savet ženama koje su u procedurama VTO?
Da imaju strpljenja i vere da će uspeti. To je veoma važno. Ne posustati kod prvog neuspeha. I rađati što pre. Ne čekati. Ako posle osam meseci bez kontracepcije ne dođe do trudnoće, obratite se ginekologu.
