Sterilitet opterećuje svaki 6. par u reproduktivnom periodu. Muški faktor steriliteta je prisutan u više od 50% slučajeva. Istraživanja su pokazala da kod 7% svih muškaraca postoji problem steriliteta. Problemi se javljaju u vidu smanjenog broja spermatozoida (oligozoospermia), smanjene pokretljivosti spermatozoida (asthenozoospermia), velikog procenta patološki izmenjenih spermatozoida (teratozoospermia), a vrlo često se ovi problemi javljaju kao udruženi (oligoastenoteratozoospemia). U manjem procentu može se javiti necrozoospermia (odsustvo živih spermatozoida u ejakulatu).

Najteži problem, ipak, predstavlja azoospermia – potpuno odsustvo spermatozoida u ejakulatu i tada je potrebno definisati da li se radi o poremećaju stvaranja spermatozoida u testisima (tj. spermatogenezi), kada govorimo o ne-opstruktivnoj azoospermiji (NOA), ili se radi o nemogućnošću izbacivanja spermatozoida putem ejekulata zbog poremećaja u transportu kroz epidimis, semevod ili seminalne vezikule, kada govorimo o opstruktivnoj azoospermiji (OA).

Iz više razloga ispitivanje uzroka sterliteta treba započeti pregledom muškog partnera pri čemu se obraća  pažnja na veličinu testisa i moguće abnormalnosti epididimisa i semevoda. Analiza spermograma je osnov ispitivanja muškog partnera. Uredan nalaz spermograma podrazumeva: volumen ejakulata >1,5 ml, pH ejakulata >7,2 , broj spermatozoida > 15mil/mil , ukupna pokretljivost 40 % , pri čemu je potrebno da 30% ima aktivnu pokretljivost, > 4% uredne morfologije. Stvaranje zrelih spermatozoida od spermatogonije je proces koji traje 72 dana. Još 14 dana je potrebno za transport spermatozoida kroz epididimis, semevod i ejakulatorne kanale. Tokom prolaska kroz epididimis, spermatozoidi postaju pokretni i podležu definitivnom sazrevanju.

Laboratorijska ispitivanja uključuju vrednost FSH. Povećane vrednosti FSH uz mali volumen testisa upućuju na probleme u spermatogenezi, i u tom slučaju moramo ispitati eventualne hromozomske abnormalnosti, npr. Klinefelterov sindrom (XXY), ili prisustvo mikrodelecije na Y hromozomu.

Zahvaljujući metodama asistirane reprodukcije danas smo u mogućnosti da dobijemo trudnoću i kod azoospermije. U tom slučaju do spermatozoida možemo doći finim aspiracionim tehnikama:

PESA (perkutana epididimalna aspiracija spermatozoida ) je tehnika gde se malom iglom ulazi u epididimis (glavu ili rep ) i aspiracijom izvlače spermatozoidi.

MESA (mikrohirurška epididimalna aspiracija spermatozoida) prethodno se hirurški prepariše epididimis, a zatim se iglom vrši aspiracija.

Testikularno tkivo se može dobiti na 3 načina:

1. TESA – finom perkutanom aspiracionom tehnikom mogu se izvući spermatozoidi iz samog testisa (FNA  fine-needle aspiration).
2. TESE (testicular sperm extraction) – otvorenom hirurškom biopsijom.
3. Mikro-TESE  – hirurška biopsija testisa pod kontrolom mikroskopa.

Sve ove procedure mogu se raditi u lokalnoj, ali i u kratkotrajnoj opštoj intravenskoj anesteziji. Krioprezervacija (zamrzavanje) spermatozoida, ili tkiva testisa dobijenih ovim metodama, i njihova upotreba nakon odmrzavanja uz ICSI metodu predstavljaju jednu od revolucionarnih procedura u lečenju najtežih oblika muškog steriliteta. Zahvaljujući ovim metodama ne samo da se rešava problem azoospermije, već se parovima značajno olakšava planiranje postupka VTO i usklađivanje sa njihovim životnim i profesionalnim obavezama.

Celokupno lečenje muškog steriliteta putem potpomognutih tehnika uspešno sprovodimo u Specijalnoj bolnici za lečenje steriliteta Spebo Medical. Ukoliko imate pitanja u vezi sa lečenjem, ili možda želite da nam se obratite kako bismo vam pomogli na putu ka roditeljstvu, slobodno nas kontaktirajte.

Čekamo vas u Leskovcu!

Spebo Medical
016/344-1344
info@spebo.co.rs
ul.Norvežanska br.16, Leskovac

Tekst napisao:
dr Nebojša Marković
šef tima za VTO
SPEBO MEDICAL, Leskovac

Izvor: MAGAZIN ŠANSA ZA RODITELJSTVO 7.