Pred nama je potpuno novo etičko pitanje, moderna dilema sredovečnih žena: šta raditi sa svojim zamrznutim jajnim ćelijama kada biološki sat prestane da kuca?
S.M. (48) i K.P. (49), dve žene koje se približavaju 50. rođendanu, suočene su sa mogućnošću uništavanja svojih jajnih ćelija zato što više nisu sigurne da žele bebu ili smatraju da je kasno za to. Ipak, zasad ne mogu da donesu tu odluku.
• S.M. (48) ima 11 jajnih ćelija koja je zamrzla još 2015. godine, kad je imala 43 godine, nakon samo jednog ciklusa intenzivnog hormonskog lečenja, ali je „malo verovatno“ da će ih iskoristiti. Suočena je sa teškom odlukom šta da radi sa svojim zamrznutim jajnim ćelijama. Potrošila je skoro 10.000 funti, ali ima problem s tim da postane majka sada, kada se bliži pedesetoj.
• K.P. (49) takođe je potrošila 10.000 funti na zamrzavanje jajnih ćelija kada je imala 37 godina. Britanski zakon trenutno kaže da se ljudske jajne ćelije mogu zamrzavati na najviše deset godina. Ona je prešla to ograničenje, pa je prebacila ćelije u Španiju, gde ne postoje vremenska ograničenja.
S.M. otvoreno govori o svojoj emocionalnoj dilemi – da li da iskoristi svoje jajne ćelije ili ne. Svesna je godina i teško joj je da odluči. Ovakve ispovesti će postajati sve češće. Očajna da postane majka, ali bez muškarca s kojim bi zasnovala porodicu, bila je jedna od stotina žena bez partnera koje su zamrzle jajne ćelije, kada je tehnologija za to postala dostupna širokim masama.
Tužno pitanje za ove žene je – da li bi trebalo i dalje plaćati nekoliko stotina funti godišnje da bi držale svoje dragocene jajne ćelije u skladištu, uprkos tome što se, nekada intenzivan, majčinski instinkt polako gubi? Ili bi trebalo da potpišu papire za njihovo uništenje i time zauvek izgube šansu da dobiju sopstvenu bebu?
U 2013. godini HFEA je zabeležila samo 569 slučajeva zamrzavanja jajnih ćelija, a broj je skočio na 2.000 u 2018. godini i još uvek raste. Ne postoji granična starost, tako da žena može zamrznuti jajne ćelije u bilo kojoj fazi, pod uslovom da nije ušla u menopauzu i još uvek proizvodi jajne ćelije.
Ceo proces je vrlo skup, međutim, ono što je mnogo važnije je da se tokom godina stav žena prema tim jajnim ćelijama drastično menja. Zamrznute ćelije ne stare, ali sama žena da. Žene u predmenopauzi i menopauzi još uvek mogu teoretski dobiti dete ako koriste mlade i zdrave jajne ćelije – bilo svoje, zamrznute, ili donatorske. Kako godine odmiču, uočljiv je pad kvaliteta njihovih jajnih ćelija i to je primarni razlog što pokušaji začeća u srednjim i kasnim 30-im, a još više u 40-im, postaju manje uspešni. Zato se žene i odlučuju za zamrzavanje, jer time povećavaju sebi šanse za uspeh, a i zaustavljaju starenje jajnih ćelija.
Ali, za žene poput S.M. problem je u pomisli da postanu majke sa 50 godina. Ona je žarko želela da bude majka, ali je želela da pronađe partnera. Sad shvata i iskreno priznaje da je zapravo želela da osnuje porodicu sa partnerom, a ne da bude samohrana majka. Ta joj se ideja uvek činila zastrašujućom. U 30-im je gradila karijeru i zabavljala se, tek je oko 40. godine počela da se interesuje za zamrzavanje jajnih ćelija.
Istražila je donatore sperme nakon što je gej prijateljica tim putem dobila dete, ali joj je to bilo previše.
„Definitivno je postojao deo mene koji je osećao da ću propustiti jedno od velikih životnih iskustava – ljubav između majke i deteta – ako ne pokušam da zatrudnim. Ali u isto vreme, pomisao da bih to radila sama delovala je zastrašujuće. Moji roditelji me podržavaju, ali oni imaju 80 godina i žive u Škotskoj. Da se nešto dogodi usred noći, ne bih imala nikoga da mi pomogne.”
Kad je odlučila da zamrzne svoje jajne ćelije, usluga je obuhvatala seanse sa terapeutom, tokom kojih je razgovarala o tome kada bi moglo biti pravo vreme za upotrebu njenih jajnih ćelija. Ali, tu odluku je morala da donese sama.
Uspeh bilo koje buduće trudnoće ni u kom slučaju nije zagarantovan – dvostruko veću šansu za živorođeno dete upotrebom zamrznutih jajnih ćelija imaju žene kojima su izvađene kad su imale 25 godina, u odnosu na one koje su se zamrzavanju podvrgle sa 40 godina.
S. M. takođe kaže da joj je postupak dao neki lažni osećaj sigurnosti jer je verovala da još ima vremena i mogućnost izbora. Svake godine, kad je dobijala račun za čuvanje od 300 funti, pismo iz klinike bi sletelo na otirač poput aktivirane bombe, podsećajući je da je prošla još jedna godina i da još uvek, uprkos izlascima, nije pronašla pravog muškarca. Tokom druge godine od zamrzavanja, tražila je od homoseksualnog prijatelja da razmisli o tome da sa njom postane roditelj, ali nakon dužeg razmatranja, on je odbio. Do treće je počela da prihvata ideju da neće imati dete. Krajem prošle godine je otpočela vezu sa čovekom koji već ima decu tinejdžerskog uzrasta. Sad oseća da je kasno za bebu. Ipak, ne može da se odluči za uništenje ćelija, pa veruje da će plaćati skadištenje do deset godina. Jedan deo nje ipak nije odustao.
Britanski zakon trenutno kaže da se ljudske jajne ćelije mogu zamrzavati iz „socijalnih razloga“ na period od najviše deset godina, ali ta granica je postavljena 1984. godine i smatra se proizvoljnom. Suprotno tome, postoji ograničenje od 55 godina za jajne ćelije zamrznute iz „medicinskih razloga“ – pre nego što se žena podvrgne hemoterapiji koja uništava plodnost, na primer. Kampanje za ukidanje ovog ograničenja su u toku i britanska vlada ga trenutno razmatra.
Ali, iako bi to moglo biti korisno za žene koje su zamrzle jajne ćelije u 20-im, za one u 40-im produženje granice čuvanja jajnih ćelija možda samo produžava i dilemu. Sada se suočavaju s tim da moraju same da zahtevaju uništavanje svojih jajnih ćelija.
Odluka koju žene treba da donesu je ogroman emocionalni teret i trebalo bi da se omogući obavezno savetovanje u klinikama pre nego što se pristupi zamrzavanju svojih jajnih ćelija.
K.P. (49) je druga žena koja otvoreno iznosi svoju situaciju. Zapravo, ona je već majka. Svog sadašnjeg partnera je upoznala kad je imala 40 godina. Odmah su počeli da pokušavaju da dobiju bebu i, iako je imala četiri pobačaja, začela je prirodno i bez upotrebe zamrznutih jajnih ćelija. Njihova ćerka sada ima šest godina.
„Dok sam prolazila kroz te pobačaje, činjenica da imam zamrznute jajne ćelije bila je apsolutni psihički spas”, kaže ona.
Danas je sigurna da neće pokušati da dobije drugo dete. Želela bi da donira svoje zamrznute jajne ćelije. „U suprotnom deluje kao da ih bacam“ – ali kako postoje strogi propisi o testovima koje donatorke jajnih ćelija moraju da prođu, a većina klinika neće da koristi donatorske jajne ćelije žena starijih od 35 godina, ovo nije realna opcija. Ipak, ni ona ne može da se odluči za uništenje.
Direktorka PET-a se zalaže za povećanje desetogodišnjeg limita, tako da žene imaju više vremena za donošenje ovako teške odluke.
„Za žene koje nisu želele da pokušaju same da budu majke i nisu nikoga upoznale, to može biti vrlo tužna odluka. Za druge to može biti zaista pozitivan izbor ako im, na primer, ne trebaju njihove jajne ćelije jer su nekoga kasnije upoznale i rodile decu prirodno.”
Ukoliko imate bilo koje pitanje možete kontaktirati Centar za vantelesnu oplodnju na 0800 333 030 ili direktno Udruženje Šansa za roditeljstvo na 061 624 5224
Izvor: www.dailymail.co.uk
