Antimilerov hormon (AMH) spada u homodimerične glikoproteinske hormone. Pre sekrecije, ovaj hormon podleže glikozilaciji. Ime je dobio po čuvenom nemačkom anatomu i fiziologu Mileru (Johan Peter Miler, 1801–1858).
Danas se zna da je gen za AMH na 19. hromozomu, dok se gen za njegove receptore nalazi na 12. hromozomu. Ima presudnu ulogu u razvoju muških polnih organa tako što sprečava, još u toku embrionalne faze, razvoj Milerovih kanala, iz kojih nastaju ženski polni organi.
AMH je prisutan i kod muškaraca i kod žena. Kod muškaraca se ovaj hormon stvara od rođenja, tokom celog života – zato što se luči u testisima. Kod žena, AMH ima važnu ulogu u ovarijalnoj folikulogenezi i proizvodi ćelije folikula jajnika i to tek nakon puberteta. AMH luče preantralni i antralni folikuli, veličine 3–8mm. Nakon rasta folikula preko 8mm prestaje stvaranje AMH. Sa starošću žene broj folikula se smanjuje, te samim tim opada i nivo AMH.
AMH je pouzdan marker za reproduktivni potencijal jajnika i može da se meri bilo kada u toku ciklusa, za razliku od inhibina B i FSH – koji se određuju trećeg dana ciklusa da bi nalaz bio dijagnostički validan. Vrednosti AMH ne zavise od telesne težine, načina života, ishrane, upotrebe alkohola. Kako se rađanje dece sve više odlaže, tako se i sa uvećanjem godina starosti žene – smanjuje njena plodnost. Procena rezervi jajnika je postala veoma važna, uopšte u populaciji žena.
Najaktuelnije je određivanje nivoa AMH na polju asistirane reprodukcije. Nivo AMH se najčešće određuje kod žena koje se pripremaju za biomedicinski potpomognutu oplodnju, kako bi se procenilo kolike su im rezerve jajnih ćelija sadržanih u jajnicima. Ispitivanjem rezerve jajnih ćelija može da se proceni preostali broj reproduktivnih godina.
Zato ističemo da je AMH hormonski marker kojim se kvantitativno predviđa rezerva jajnih ćelija i funkcionalna iscrpljenost jajnika, kao i njegova reakcija na stimulaciju ovulacije.
Nivoi AMH opadaju sa godinama, pa u perimenopauzi opada – kako kvalitet, tako i broj folikula u jajniku. Nivo AMH ne može direktno da pokaže aktuelni broj oocita (jajnih ćelija), ali sigurno ukazuje na njihov ukupni broj i potencijal.
Žene sa sniženim AMH imaju manji broj jajnih ćelija, samim tim i manju učestalost ostvarenih trudnoća. U odnosu na FSH (folikulostimulirajući hormon), vrednosti AMH su superiorne kada se procenjuje broj jajnih ćelija. Smanjenje AMH je u skladu sa godinama starosti žene. Vrednosti ovog hormona opadaju naročito posle 40. godine.
Međutim, ovo smanjenje se može javiti i pre 40-te godine, pa čak i ranije. Žene kod kojih dolazi do smanjenja broja jajnih ćelija pre 40-te godine, najčešće imaju prevremenu insuficijenciju jajnika (POF), što se ranije nazivalo terminom „preuranjena menopauza“. Kod ovih žena je, po pravilu, smanjen nivo AMH, a povišen nivo FSH.
Na funkciju jajnika, a samim tim i na vrednost AMH, mogu uticati i mnoga druga stanja. U endometriozi koja zahvata jajnik, pogotovo stromu jajnika gde se nalaze antralni folikuli, takođe je smanjen nivo AMH, ali vrednosti FSH ostaju uredne. Određivanjem nivoa AMH može da se predvidi, takođe, nastupanje očekivanih promena koje su karakteristične za perimenopauzu. Time, praktično, može da se predvidi i vreme same menopauze.
Povišene vrednosti AMH se nalaze kod žena koje imaju sindrom policističnih ovarijuma (PCOS), kod njih se nalaze mnogobrojni folikuli u jajnicima, veličine 3–8 mm, koji luče AMH.
Određivanje AMH se primenjuje sve više u onkologiji, kod izvesnih malignih bolesti. Kod muškaraca se određuje u cilju dijagnostike seksualnih anomalija, kao i kod nespuštanja testisa (kriptorhizam). Određivanje AMH kod muškaraca je moguće od rođenja i tokom celog života – jer se ovaj hormon luči u Sertolijevim ćelijama testisa.
Tabela referentnih vrednosti – koristi se za procenu oplodne moći jajnika.
*Ovako visoke vrednosti su česte kod sindroma policističnih jajnika (PCOS) i nekih tumora.
Hormon se određuje u uzorku krvi. Rezultati mogu biti izraženi u pmol/L ili u ng/ml (konverzioni faktor za prevođenje ng/ml u pmol/L je 7,13) .
Tekst napisala:
Prof. dr sci. med. Branislava Brkić
specijalista medicinske biohemije, stručni savetnik u Beo-lab laboratoriji
Ukoliko imate bilo koje pitanje možete kontaktirati Centar za vantelesnu oplodnju na 0800 333 030 ili direktno Udruženje Šansa za roditeljstvo na 061/624-5224.
