Nastanak spermatozoida se odvija u testisima, na mestu stvaranja hormona koji se naziva testosteron. Kod zdravog mlađeg muškarca, svakodnevno nastane u proseku oko 100 miliona spermatozoida. Spermatozoid prolazi dug put koji počinje prolaskom kroz sistem kanalića u epididimisu, tokom koga nastupa njegovo sazrevanje. Proces stvaranja i sazrevanja spermatozoida traje nešto manje od tri meseca, tako da svaka ozbiljnija bolest, može uticati na njihovo stvaranje. Posebno treba voditi računa o akutnim infekcijama praćenim visokom temperaturom.

Spermatozoid se sastoji iz tri dela: glave, repa i središnjeg dela. Da bi uspešno oplodio jajnu ćeliju spermatozoid mora da bude pokretan (što čini pomoću repa) kako bi mogao da kroz mukus (sluz) cerviksa i matericu, stigne do jajovoda gde se, nakon ovulacije, nalazi jajna ćelija. Takođe, neophodno je da bude normalnog oblika kako bi mogao da prodre kroz opnu jajne ćelije, i da u nju “unese” sopstveni genetski materijal koji se nalazi u glavi. Životni vek spermatozoida, nakon ejakulacije, zavisi od većeg broja faktora. Seme koje je ejakulirano u vaginu može opstati u gornjim genitalnim organima u proseku 3-5 dana. Do začeća može da dođe u tom periodu.

Spermatozoidi ejakulirani u spoljašnju sredinu mogu preživeti u semenoj tečnosti (tečnosti koju stvara prostata i u kojoj se nalaze spermatozoidi u toku ejakulacije) najviše nekoliko sati. Međutim seme može da se čuva i duži vremenski period ukoliko se čuva na niskoj temperaturi ili ukoliko se izvrši krioprezervacija.

Kada je u pitanju vantelesna oplodnja, uticaj na kvalitet embriona pa samim tim i na začeće imaju u podjednakom udelu jajna ćelija i spermatozoid. Naravno, embriolog vodi računa da se u jajnu ćeliju “ubaci“ najbolji spermatozoid, ali se postavlja pitanje kako odabrati najbolje?

Magnetna selekcija spermatozoida (MACS) se u Srbiji radi od 2016. godine i možemo reći da smo tada prvi u regionu radili tu proceduru. Ova metoda posebnim postupcima odvaja spermatozoide koji su morfološki ispravni i nisu slepljeni, ali i one bez fragmentacije. Metoda je preporučena onima koji imaju visok nivo DNK fragmentacije u spermi.

Genetska ispravnost spermatozoida je ključna za potencijal samog embriona i njegov normalan razvoj. Visok nivo DNK fragmentacije u spermatozoidima može negativno da utiče na deobu embriona i kasniji razvoj koji može dovesti do ranog pobačaja.

MACS je bezbedna i neinvazivna procedura koja selektuje najkvalitetnije spermatozoide u uzorku. Ovakva selekcija značajno povećava šanse za uspeh. DNK oštećenja predstavljena fragmentacijom i apoptozom sperme (smrt ćelije) mogu biti uzrok neplodnosti, a da ih standardne metode (procena pokretljivosti, morfologija i koncentracija spermatozoida) ne mogu utvrditi na vreme.

Smatra se da je glavni uzrok DNK oštećenja oksidativni stres koji se povećava s godinama zbog raznih štetnih faktora: nikotin, zagađivači životne sredine, povišena temperatura testisa, infekcije, upale i slično.

Metoda MACS je 2014. godine dobila laboratorijsku nagradu od strane ESHRE-a i ona je dizajnirana da selektivno otkloni neispravne, iako morfološki neprepoznatljive, ćelije u pripremi sperme. Postupak počinje magnetnim obeležavanjem neželjenih ćelija, nakon čega one prolaze kroz kolonu razdvajanja, gde se selektivno zadržavaju. U toj koloni se prikupljaju živi spermatozoidi bez DNK fragmentacije i oni se koriste kasnije u postupku.

Ovakav način dobijanja spermatozoida za oplodnju predstavlja ključnu prednost nad tradicionalnim testovima DNK fragmentacije, kod kojih se može dobiti samo procenat oštećenja spermatozoida, i metode za procenu morfologije (IMSI) ne mogu da obezbede zadovoljavajuću sliku o stanju DNK u jezgru sperme.

Što je sperma bolja, to je embrion bolji, kaže koordinator SIG Andrologije ESHRE-a.

Skrining sperme na osnovu kvaliteta, tvrdi koordinator, a ne samo na osnovu broja spermatozoida ili morfologije, pruža mogućnost da se poboljša selekcija spermatozoida za ICSI i time poveća stopa živorođene dece. Cochrane grupa istraživača je u 2014. godini opisala različite napredne tehnike za koje se tvrdi da mogu da poboljšaju selekciju spermatozoida na osnovu fizioloških faktora, među kojima je i sposobnost spermatozoida da se vežu za hijaluronsku kiselinu (hijaluronska kiselina je sekrecija cerviksa i glavna komponenta ekstracelularnog matriksa koji okružuje oocit-kumulus kompleks).

Cochrane istraživači nisu pronašli ni jedan dokaz koji podržava bilo koju od identifikovanih metoda, međutim dve manje studije su sugerisale da je ICSI sa spermatozoidima izabranim na osnovu vezivanja hijalurona („fiziološki“
ICSI) poboljšao kvalitet embriona i stopu živorođene dece. Taj ‘nedovoljan’ dokazni materijal sada je dobio na težini objavljivanjem ovog istraživanja (Hyaluronic Acid Binding Sperm Selection). To ispitivanje se vršilo na uzorku od 2772 parova kojima je rađena ICSI metoda, a koji su nasumično odabrani. Primarni ishod istraživanja bila je stopa živorođene dece, a kao sekundarni ishodi navedeni su: stopa pobačaja i stopa kliničke trudnoće.

Rezultati
Kada su podaci analizirani, utvrđeno je da je stopa živorođene dece bila 27,4% u grupi koja veže hijaluronsku kiselinu i 25,2% u standardnoj ICSI grupi. Iako se navedena metoda trenutno ne preporučuje, autori kažu da ovakvi rezultati po prvi put potvrđuju da postoji značajna razlika u procentu živorođene dece nakon selekcije spermatozoida koji vezuju hijaluron. Studija je potvrdila i znatno nižu stopu pobačaja u grupi koja veže hijaluronsku kiselinu (uz sugestiju da kvalitet sperme zaista ima stvarni efekat na kvalitet embriona i klinički ishod).

DNK oštećenja
Nekoliko studija iz prethodne decenije pokazalo je jasne veze između spermatozoida sa oštećenom DNK i stope trudnoće. Naravno, manja je veza kod ICSI metode, gde je ‘prirodna’ selekcija zamenjena ekspertizom embriologa. Dalje studije su pokazale da spermatozoidi sa većom stopom DNK oštećenja imaju manju sposobnost vezivanja za hijaluronsku kiselinu. U ranijim istaživanjima potvrđeno je da parovi koji imaju najviše koristi od ICSI metode jesu u stvari parovi sa niskim rezultatima vezivanja spermatozoida za hijaluronsku kiselinu.

Ova ispitivanja predstavljaju mali korak napred u razumevanju kako i koliko kvalitet spermatozoida utiče na vijabilnost (sposobnost) embriona. Kao što su autori ove studije naveli: ,,U poređenju sa kvalitetom jajnih ćelija i embriona, relativno malo truda je uloženo u poboljšanje kvaliteta spermatozoida nakon obrade”.

FISH metoda
Ovom metodom detektuju se numeričke aberacije hromozoma X, Y, 13, 18 i 21 u spermatozoidima. Na osnovu ove analize možemo dobiti precizne informacije o učestalosti aneuploidija hromozoma 13, 18, 21, X i Y u uzorku sperme. Studije su pokazale da je povećan procenat spermatozoida sa aneuploidijama u korelaciji sa povećanom stopom spontanih pobačaja. Metoda koja se primenjuje za ovu analizu je fluorescentna in situ hibridizacija (FISH). FISH je molekularnocitogenetička tehnika koja se zasniva na sparivanju specifične fluroscentno obeležene DNK probe i odgovarajuće komplementarne sekvence na hromozomu od interesa.

Autorka: Sandra Jovanović
Šansa za Roditeljstvo

IZVOR: MAGAZIN ŠANSA ZA RODITELJSTVO 11

Zabranjeno kopiranje i preuzimanje dela ili celog teksta, kao i slika iz Magazina bez navođenja izvora!