Pandemija COVID-19 uticala je i na IVF svet, globalno – na sve klinike i sve zemlje na svetu. Manji broj urađenih IVF ciklusa zbog mera predostrožnosti usled pandemije, problemi sa raspoloživim osobljem, uticali su na odlaganja u lečenja neplodnosti, ali mogu uticati i na pacijente sa slabom ovarijalnom rezervom. Kako?
Razumljivo, smernice za lečenje neplodnosti tokom pandemije COVID-19 ističu da je potrebno odrediti prioritete – određene grupe pacijenata kojima je potrebna prioritetno IVF terapija.
Žene sa slabom ovarijalnom rezervom – šta i kako?
Jedna od tih rizičnih grupa su žene sa slabom rezervom jajnika, tj. sa malim zalihama jajnih ćelija. Smatra se da ove žene imaju ispod prosečne šanse za dobijanje deteta pomoću IVF-a, posebno ako je starosna dob veća. U skladu sa tim, ovi pacijenti obično zahtevaju ponavljanje IVF ciklusa, što se tokom pandemije korona virusa može olakšati kroz sistem prioriteta.
Studije su takođe pokazale da rezerva jajnika kod žena neizbežno opada vremenom. Za žene sa smanjenom ovarijalnom rezervom razumno je pretpostaviti da svako dalje smanjenje rezerve jajnika može biti posebno štetno.
Šta je sa ženama koje su već bile u IVF stimulaciji?
Treba li i dalje posmatrati njihove rezerve jajnika kao osnov za donošenje odluka o određivanju prioriteta ili treba pogledati šta se dogodilo tokom prvog IVF ciklusa? Mora biti relevantno koliko je jajnih ćelija dobijeno. Iz iskustva znamo da neće sve žene sa smanjenom rezervom proizvesti mali broj jajnih ćelija, ali neće ni sve žene sa normalnom rezervom jajnika dobiti zadovoljavajući broj jajnih ćelija.
Jedna klinika je sprovela originalnu studiju koja je razmatrala rizik slabog odgovora jajnika (dobijeno do tri jajne ćelije) tokom ponovljenog IVF-a. Otkrili smo da tri faktora mogu pouzdano predvideti naredni rezultat u toku naredne IVF procedure:
- rezerva jajnika žene
- broj jajnih ćelija iz početne/prve IVF procedure
- vremenski interval između IVF ciklusa.
Žene koje imaju slabu ovarijalnu rezervu i nizak početni prinos jajnih ćelija imaju najveći rizik da opet dobiju manji broj ćelija (57% u roku od jedne godine, 73% nakon jedne godine). Ovo ide u prilog argumentu davanja prednosti ženama sa slabim odgovorom na stimulaciju kod IVF-a.
Međutim, i druge grupe su u opasnosti. Tu spadaju žene koje u početku mogu postići razuman broj jajnih ćelija (4-9 ćelija), kao i žene sa normalnom ovarijalnom rezervom koje postižu rezultate ispod očekivanja i time postižu nizak početni prinos jajnih ćelija; žene u ove dve grupe imaju približno 28% šanse za nizak prinos jajnih ćelija u roku od jedne godine, koji se nakon godinu dana povećava na 44%. Zanimljivo je da 55% žena koje su imale mali broj jajnih ćelija tokom ponovljene IVF nisu imale ovakav odgovor u svom početnom/prvom IVF ciklusu.
Koje su implikacije ove studije na pružanje usluga lečenja neplodnosti tokom pandemije COVID-19?
Prvo, određivanje prioriteta određenih IVF pacijenata mora se neprestano procenjivati, jer se očekivanja mogu promeniti tokom IVF procesa. Kao drugo, fokusiranje isključivo na rezervu jajnika žene nije optimalna strategija prioritizacije za pacijente koji su već započeli sa vantelesnom oplodnjom – verovatno će ugroziti žene sa normalnom rezervom koje neočekivano postižu mali broj jajnih ćelija.
Konačno, studija je potvrdila da je za dobar deo IVF pacijenata vremensko kašnjenje vrlo bitno. Stoga, dok prolazimo kroz pandemiju COVID-19, naučno je opravdano koristiti karakteristike jajnika žene za donošenje izbora prioriteta oko nuđenja opcija lečenja neplodnosti.
Ukoliko imate bilo koje pitanje možete kontaktirati Centar za vantelesnu oplodnju na 0800 333 030 ili direktno Udruženje Šansa za roditeljstvo na 061/624-5224.
Izvor: www.bionews.org.uk
