Kao i na prethodnim vebinarima, potrudili smo se da sva pitanja i nedoumice koje dobijemo od vas prenesemo stručnjacima i dođemo do značajnih odgovora. Neki od njih će biti korisni saveti, smernice za dalje procedure, pomoć u odlukama koje se tiču vašeg puta do bebe, a mnogi će neretko poslužiti kao snažan vetar u leđa i uteha.
Najzanimljivije odgovore, koje smo izdvojili za vas, tražili smo od raznih stručnjaka – ginekologa, biologa i embriologa. Kako je izbor stručnjaka različit, tako smo se potrudili da i njihovi odgovori budu što korisniji za čitaoce (a i sve one koji će celokupne snimke vebinara, ukoliko već nisu, pogledati na našem Jutjub kanalu).
Naši učesnici na četvrtom i petom vebinaru bili su:
- Dr Athanasios Pantelis, ginekolog– akušer, specijalista reproduktivne medicine, Newlife IVF Greece;
- Aleksandra Dimitrijević, diplomirani biolog, Institut za javno zdravlje Kragujevac;
- Dr Lacramioara Sandu, embriolog, Columna Medical Center, Rumunija, predstavnik ZyMot-a.
Ovom prilikom im se zahvaljujemo!
DA LI PAROVI IZ SRBIJE DOLAZE U GRČKU SAMO ZBOG DONACIJE? ZA KOJE PROCEDURE VLADA NAJVEĆE INTERESOVANJE?
Dr Athanasios Pantelis: Grčku posećuje puno parova iz Srbije, koji prevashodno imaju problem sa neplodnošću, a zarad nekog tretmana potpomognute oplodnje. Najčešće su to parovi koji su imali mnogobrojne procedure vantelesne oplodnje u svojoj zemlji i u tom smislu želim da naglasim da je i nivo centara za vantelesnu oplodnju na zavidnom nivou, kao i da je kvalitet uslugа kojе pružaju lekari kod vas veoma visok. Ono što je kod nas drugačije jesu zakonski okviri, pa na donaciju jajnih ćelija ili spermatozoida najčešće dolaze parovi, ali i žene bez partnera.
KOJA JE STAROSNA GRANICA ZA ULAZAK U PROCEDURU DONACIJE JAJNIH ĆELIJA U GRČKOJ?
Dr Athanasios Pantelis: Do prošle godine starosna granica u Grčkoj bila је 50 godina. Prva izmena dogodila se prošle godine, pa je ta granica pomerena na iznad 50, a nedavno je izglasan predsednički zakon, na osnovu predsedničkog ukaza, kojim se starosna granica pomerila na 54 godine. Tu je bitno da spomenemo da uslov važi za sve žene. Važno je da, kada žene imaju preko 50 godina, njihov zahtev odobri Uprava za biomedicinski potpomognutu oplodnju. Taj zahtev podrazumeva i dostavljanje mnogobrojne medicinske dokumentacije, koja se tiče njihovog opšteg i reproduktivnog zdravlja i na osnovu te dokumentacije nacionalna uprava odobrava zahtev. Dakle, da bi se ušlo u proceduru vantelesne oplodnje nakon 50. godine, preduslov je da se odobri zahtev.
ŠTA SVE UTIČE NA KVALITET SPERMATOZOIDA?
Aleksandra Dimitrijević: Na morfologiju spermatozoida utiče dosta faktora, bilo da su to uticaji okoline, pušenje, alkoholizam, razne vrste opojnih droga… Ja sam imala različite tipove pacijenata, koji su donekle priznavali da uzimaju neke od tih nedozvoljenih supstanci, ali tek kada im se ukaže na problem. To su neki od najjačih faktora koji utiču na morfologiju. Donekle utiče i ishrana… Mediteranska ishrana se smatra najboljom za kvalitet spermatozoida, iako kod nas nije prioritet da se tako hranimo. Kada bismo mogli da utičemo na ove životne navike, možda bismo i uspeli da utičemo da to bude znatno bolje. Česta ejakulacija takođe može uticati na kvalitet spermatozoida. Poboljšanje spermatozoida se vidi već nakon tri meseca zdravih navika.
DA LI SE U GRČKOJ RADI VANTELESNA OPLODNJA SA DONIRANIM EMBRIONIMA?
Dr Athanasios Pantelis: Naravno da se radi VTO sa doniranim embrionima. Važno je da se prvo pronađe odgovarajuća donorka jajnih ćelija i da se nakon toga ćelije donorke oplode spermatozoidima donora. Dakle, biraju se i donorka, i donor, da bismo dobili embrione.
ŠTA MOŽE BITI UZROK NEUSPELOG TRANSFERA?
Dr Athanasios Pantelis: Da sada napravimo razliku… Kada govorimo o doniranim jajnim ćelijama ili spermatozoidima ili doniranim embrionima, procenat uspešnosti ostvarivanja trudnoće je mnogo veći jer on zavisi od genetskog materijala, odnosno, u pitanju je genetski materijal mlađih osoba. U genetskom materijalu parova koji se suočavaju sa nekim problemom lečenja neplodnosti, gde uglavnom imate problem sa kvalitetom – tu je i niža stopa uspešnosti.
DA LI DNK FRAGMENTACIJA SPERME UTIČE NA EMBRION?
Aleksandra Dimitrijević: Da, visok nivo DNK fragmentacije u ćelijama spermatozoida može negativno uticati na deljenje embriona i kasniji razvoj embriona, što može dovesti do spontanog pobačaja. Ta DNK oštećenja molekula mogu da budu predstavljena fragmentacijom, odnosno kao degradirajući molekul i mogu da budu uzročnik muške neplodnosti. Neka donja granica je 30%. Vrednosti ispod toga se smatraju negativnim, a iznad toga pozitivnim rezultatom. Svi bi trebalo da obrate pažnju na ovu analizu pre nego što uđu u sam proces. Pouzdano znam da neke klinike ne savetuju da se otpočne sa hormonskom stimulacijom žene dok se ne uradi analiza DNK fragmentacije sperme.
IMAM POLICISTIČNE JAJNIKE I HIDROSALPINGS. PIJEM KONTRACEPCIJU, U PROCESU SAM VANTELESNE OPLODNJE. KAKVE SU ŠANSE ZA USPEH?
Dr Athanasios Pantelis: Ukoliko je hidrosalpings uočen na HSG-u, potrebno je uraditi laparoskopsko uklanjanje jajovoda, jer zapušeni jajovodi mogu biti smetnja. Nakon te intervencije i uklanjanja problema, sledeći korak je vantelesna oplodnja (stimulacija). Kod žena koje imaju PCOS najčešće imamo i veliki broj jajnih ćelija koje se dobiju nakon stimulacije. Nisu sve te ćelije kvalitetne, ali kada imate veliki broj, onda su veće i šanse da dobijete kvalitetne. One će se oploditi spermom partnera ili donora, u zavisnosti od toga koja je pocedura u pitanju. Kada se embrioni razviju do faze blastociste, šanse za pozitivan ishod su visoke. Statistika kaže da je kod žena mlađih od 35 godina, kod kojih prebacimo dva embriona u fazi blastociste, procenat uspešnosti veći.
KOJE DODATNE DIJAGNOSTIČKE, KAO I PROCEDURE U OKVIRU IVF-A, BI DOKTOR PREPORUČIO KOD SMANJENE OVARIJALNE REZERVE I PROBLEMA SA IMPLANTACIJOM DOBIJENOG EMBRIONA?
Dr Athanasios Pantelis: Ono što bih preporučio kod smanjene ovarijalne rezerve jesu suplementi koji imaju određeni udeo i nešto malo mogu izmeniti tu sliku. Kada pričamo o negativnom ishodu nakon embriotransfera, to je glavobolja mnogih lekara koji se bave ovim poslom i, nažalost, najčešće se odgovor krije u lošem DNK embriona.
MOŽE LI SE ISPITATI DA LI JE JAJNA ĆELIJA GENETSKI ZDRAVA?
Dr Athanasios Pantelis: Ne postoji način niti metoda pomoću koje može da se ispita kvalitet jajne ćelije. Do sada nije pronađen… Jedino što se može ispitati je preimplantacijski genetski skrining, odnosno testiranje, ali embriona.
ŠTA POKAZUJE MAR TEST?
Aleksandra Dimitrijević: MAR test je mešani antiglobulinski test. On pokazuje slepljenost spermatozoida i smatra se veoma bitnom dijagnostičkom merom. Muškarci čija je partnerka imala vanmateričnu trudnoću treba da urade tu analizu jer to u velikoj meri može biti uzrok. Do sada se pokazalo da su u ovim situacijama muškarci imali pozitivan MAR test i povećanu aglutinaciju spermatozoida. Kod svake povećane aglutinacije treba da se uradi test, ali ukoliko je on pozitivan, preporuka je da se muškarac obrati imunologu, koji će problem terapijski, na pravi način i rešiti. U suprotnom partnerka može ponovo ostati vanmaterično trudna, a može doći do toga da izgubi organe koji su joj potrebni za prirodnu reprodukciju i jedina opcija koja preostaje za začeće je vantelesna oplodnja.
DA LI SE TERAPIJOM MOŽE REŠITI VISOK FSH?
Dr Athanasios Pantelis: Rast FSH-a kod žena ukazuje na to da se ovarijalna rezerva približava kraju, a kod muškaraca ukazuje na to da ne postoji proizvodnja spermatozoida. Pomoću hormonske zamenske terapije, koja se koristi poput kontracepcije, može se laboratorijski spustiti FSH. Njegove vrednosti će biti niže, ali se samom tom terapijom neće ništa izlečiti. Čim se prekine terapija, on će odmah porasti. Iako će rezultat u laboratoriji biti bolji, to i dalje znači da je ovarijalna rezerva niska.
POSTOJI LI ANALIZA KOJOM MOŽEMO VIDETI DA LI SMO KOMPATIBILNI, ODNOSNO DA LI MOŽEMO IMATI DECU?
Aleksandra Dimitrijević: Nažalost, takva analiza ne postoji. Ljudi često misle da je to MAR test, koji ima dve metode – direktnu i indirektnu. Direktna metoda je iz ejakulata, a indirektna iz krvi žene i sperme njenog partnera. Indirektna metoda se ne zasniva na konkretnom muškarcu, odnosno partneru te žene čija se krv uzima. Uglavnom se to radi tako što se skuplja materijal i onda se ta analiza radi u jednom danu – bira se najpodobniji davalac, odnosno najbolji spermogram tog dana. Na osnovu njega se gleda da li žena ima antispermatozoidna antitela na tog potencijalnog davaoca. To ne mora biti njen lični partner.
DA LI TROMB U MANJEM KRVNOM SUDU, ODNOSNO KAPILARU, PREDSTAVLJA SMETNJU ZA VANTELESNU OPLODNJU?
Dr Athanasios Pantelis: Žene kod kojih postoji istorija tromboze ili venske tromboze nemaju automatski kontraindikacije za vantelesnu oplodnju. Ono što je bitno je da od samog početka procesa vantelesne oplodnje i stimulacije dobiju terapiju niskomolekularnim heparinom, odnosno antikoagulantnim injekcijama za razređivanje krvi.
DA LI RADITI PODMLAĐIVANJE JAJNIKA I KAKVI SU REZULTATI NAKON TOGA?
Dr Athanasios Pantelis: Kada je reč o takvim tretmanima, kojim se navodno podmlađuju jajnici, možemo jedino reći da za sada ne postoje naučni radovi i istraživanja koji nam apsolutno mogu dokazati da takve terapije i doprinose boljem kvalitetu jajnih ćelija. Znači, ne možemo sa sigurnošću kazati da postoje naučni dokazi za to da oni koriste. Ukoliko u budućnosti neki od radova pokaže da postoji njihovo blagotvorno dejstvo, možda se i budu primenjivale i kod nas u klinici. Za sada se takve metode ne primenjuju jer nisu naučno dokazane.
S OBZIROM NA TO DA ZYMOT DUGO IMPLEMENTIRATE U PRAKSI, MOŽETE LI NAM BLIŽE OBJASNITI ŠTA JE TO?
Dr Lacramioara Sandu: Zymot je medicinsko sredstvo koje je predviđeno za obradu uzoraka sperme koji se koriste u toku vantelesne oplodnje. Postoje klasične metode, koje se nalaze u protokolima, koji predviđaju centrifugiranje uzoraka. Zymot funkcioniše na drugačiji način – njegovo dejstvo se bazira na mikrofluidnoj pokretljivosti uzorka. Suština ovog medicinskog sredstva jeste membrana sa mikroporama, kroz koju će moći da prođu samo najkvalitetniji spermatozoidi iz osnovnog uzorka sperme. Za razliku od klasičnih metoda, Zymot uopšte ne predviđa centrifugiranje. Pre početka samog procesa VTO-a vrše se razni testovi, između ostalih i provera DNK fragmentacije uzoraka sperme. Ovi testovi i spermogram su osnovni testovi, koji moraju da se urade pre same procedure. Ukoliko dođe do dokazivanja visoke fragmentacije DNK, onda smo sigurni da će se razviti embrioni koji neće biti zadovoljavajućeg kvaliteta i koji će dovesti do više spontanih pobačaja. Klasične metode selekcije nam ne umanjuju procenat fragmentacije u uzorku koji će se finalno koristiti za oplodnju, za razliku od ove jedinstvene metode. Kod onih parova koji su već imali neuspele pokušaje Zymot daje veću šansu za oplodnju jajnih ćelija kvalitetnijim uzorkom spermatozoida.
DA LI POSTOJI OGRANIČENJE U MILILITRU UZORKA KOJI SE KORISTI?
Dr Lacramioara Sandu: Preporučuje se korišćenje bar 850 mikrolitara uzorka, ali ukoliko uzorak bude malo manji, to neće presudno uticati na migraciju spermatozoida i kvalitet uzorka koji će se dobiti. Ono što je najbitnije i što uslovljava sve jeste pokretljivost spermatozoida, jer se sam princip funkcionisanja Zymot-a zasniva na motilitetu i pokretljivosti spermatozoida. Ukoliko motilitet ne postoji, spermatozoidi neće proći kroz mikropore membrane. Sama morfologija spermatozoida u ovom slučaju nije presudna, zbog toga što se u praksi pokazalo da je direktno motilitet spermatozoida u vezi sa fragmentacijom DNK. Na primer, kod uzoraka gde postoji kriptozoospermija najverovatnije neće biti motiliteta i migracije spermatozoida. U tom slučaju, preostaje samo da se uradi klasična obrada spermatozoida.
DA LI SE NAKON UZORKA OBRAĐENOG U ZYMOT-U MOŽE ZAMRZNUTI MATERIJAL ILI SE OBRADA MATERIJALA VRŠI NAKON NJEGOVOG ODMRZAVANJA?
Dr Lacramioara Sandu: Ne postoji ograničenje u kom obliku će biti – da li je svež uzorak ili uzorak koji je bio zaleđen. Jedino postoje protokoli nakon zamrzavanja, kojima se odstranjuje materijal i razblažuje podlogom, nakon čega može da se propusti kroz Zymot. Ono što je ovde još bitno jeste to da se kod uzorka koji je bio zamrznut (pošto se zna da se prilikom zamrzavanja 50% pokretnih spermatozoida uništava) nakon razblaživanja proveri motilitet spermatozoida. Neophodno je da postoji bar 30% pokretnih, kako bi mogao da se iskoristi Zymot.
DA LI ZYMOT ZAMENJUJE ISPITIVANJE DNK FRAGMENTACIJE?
Dr Lacramioara Sandu: Ispitivanje DNK fragmentacije je svakako analiza koja se vrši pre samog procesa. Ukoliko postoji određen procenat fragmentacije, postoje suplementi i određene metode za poboljšanje, a sama selekcija i upotreba Zymot-a dovodi do pravljenja selekcije što kvalitetnijih spermatozoida. Svakako, ovo ne isključuje analizu DNK fragmentacije. U svakom slučaju, njena analiza nije isključiva, jer se u odnosu na procenat fragmentacije određuju određene metode oplodnje.
AKO SE „NAGAĐA“ DA JE USPEŠNOST VANTELESNE OPLODNJE OKO 30%, DA LI BI SE ONA POVEĆALA AKO BI SE PRI SVAKODNEVNIM PROCEDURAMA KORISTIO ZYMOT?
Dr Lacramioara Sandu: Svaka metoda dobijanja što kvalitetnijih uzoraka sperme vodi ka većim šansama za uspešnu trudnoću i rađanje bebe. Za sada ne postoji mogućnost da se kaže da će to biti mnogo veći procenat od tih 30% jer je još uvek početak i svaki uspeh treba dokazati.
DA LI POSTOJE (ILI SU U PLANU) KLINIČKE STUDIJE KOJE ĆE SE BAVITI OVOM TEMOM? DA LI STE IMALI PREDRASUDE KADA STE SE PRVI PUT SUSRELI SA OVOM, NOVOM METODOM SELEKCIJE SPERMATOZOIDA?
Dr Lacramioara Sandu: Svaka metoda sa kojom se počinje kod nas u klinici mora iza sebe imati kliničku studiju i ne može biti u fazi ispitivanja. Naravno, čitamo ispitivanja, pratimo studije većih ustanova, koje imaju i veći protok pacijenata nego naša klinika i tek onda pristupamo primeni neke nove metode ili nekog novog medicinskog sredstva. Onog momenta kada smo otpočeli sa primenom, a i kasnije, sagledali smo, kao tim, povoljnije situacije kod parova koji su, uglavnom, imali neuspele pokušaje sa određenim procentom fragmentacije DNK – to su naša iskustva iz prakse. U datom trenutku, kada nam određeni par dođe u kliniku, analize se odrade i za svaki par individualno odlučujemo šta je najbolje i koja će metoda biti najkorisnija i to i preporučujemo. Kada smo sagledavali prethodne analize i preporučivali Zymot, imali smo situacije gde smo dobili kvalitetnije blastociste i gde je najčešće dolazilo do trudnoće, sa rođenjem deteta. U svakom slučaju, ne postoji magična formula ili magično sredstvo koje će dovesti do uspeha, sve je vrlo individualno.
Ukoliko želite da pogledate snimke vebinara, svratite na naš YouTube kanal, snimili smo ih za vas – ŠANSINI WEBINARI
Autorka: Dragana Krstić
Šansa za Roditeljstvo
Izvor: MAGAZIN ŠANSA ZA RODITELJSTVO 16
