AMENOREJA je stanje koje se odlikuje zostankom menstruacije tokom najmanje šest meseci, a može da bude fiziološka i patološka. Fiziološka amenoreja predstavlja normalni izostanak menstruacije u periodu pre puberteta, tokom trudnoće, za vreme dojenja i nakon menopauze. Patološka amenoreja se deli na primarnu i sekundarnu. Primarna nastaje kada se kod fizički i polno zrele devojke prva menstruacija (menarha) ne pojavi do 16. godine života. Prisutna je kod 0,1% ženske populacije. Sekundarna amenoreja predstavlja izostanak menstruacije tokom tri ciklusa ili 6 meseci kod žena koje su već imale menstruaciju. Ova vrsta amenoreje se javlja kod približno 1% žena.
AMH (Anti-Mullerian hormone) je supstanca koju proizvode granuloza ćelije u folikulima jajnika. Sintetiše se u preantralnim i antralnim folikulima (manjim od 4mm). Nivoi ovog hormona prilično su konstantni, pa se on može uraditi bilo kog dana menstrualnog ciklusa. On je identifikovan kao regulator regrutacije – sprečava da se ne isprazne svi folikuli odjednom iz „rezervoara” jajnika. Određivanje nivoa AMH govori o stanju jajnika, tj. o ovarijalnoj rezervi. Njega stvaraju mali rastući folikuli, te ne zavisi od nivoa drugih steroidnih hormona. Može se meriti od rođenja do menopauze, Sa starošću žene količina folikula se smanjuje, pa se tako i nivo AMH smanjuje.
ANTISPERMATOZOIDNA ANTITELA (ASA) su specifična antitela i predstavljaju stranu belančevinu za organizam žene. Ukoliko iz bilo kog razloga dođe do kontakta belančevinskih struktura spermatozoida sa imunološkim sistemom kod žene, on će te strukture prepoznati kao stranu belančevinu i započeti sa proizvodnjom ovih antitela (ASA). Mogu se stvoriti kao posledica sistemskog imunološkog odgovora na kontakt sa antigenima spermatozoida ili kao posledica lokalnog imunološkog odgovora na te antigene. U prvom slučaju postoje cirkulišuća antitela koja će biti izlučena putem produkata žlezdanog epitela kanala grlića materice, materične sluznice ili žlezda sluznice jajovoda. Zahvaljujući tome čitav reproduktivni trakt žene biće prekriven antispermatozoidnim antitelima. Ukoliko se spermatozoid nađe u takvoj sredini, antitela će se vezivati za njegovu površinu, učiniti ga nepokretnim i onemogućiti njegov prodor prema jajnoj ćeliji. U drugom slučaju antispermatozoidna antitela će biti stvorena lokalno u žlezdanom tkivu kanala grlića materice. Ukoliko se to desi, već u prvom kontaktu spermatozoida sa cervikalnom sluzi, doći će do njegove imobilizacije i sprečavanja daljeg prodora prema jajovodu. U oba slučaja do oplodnje jajne ćelije neće doći. Takvu neplodnost označavamo neplodnošću imunološkog porekla.
BLASTOCISTA nastaje nakon završetka razvoja morule. Nakon spajanja jajne ćelije sa spermatozoidom nastaje najpre zigot (jednoćelijski embrion). Ovaj embrion nastavlja sa svojom deobom do morule. Morula ima 16 ćelija, a 5 – 6 dana nakon oplodnje stvara se blastocista ili embrion u stadijumu blastociste – zametak sa više od 100 ćelija u kojem je počela diferencijacija. Blastocista predstavlja blastulu čoveka i sastoji se iz trofoblasta (učestvuje u daljem razvitku i obrazovanju placente), blastocela (centralne šupljine) i embrioblasta (tzv. unutrašnje mase od koje daljim razvijanjem nastaje embrion). Ono što sledi je izlazak blastociste iz opne (zona pellucida) i njena spremnost da se implantira u matericu.
EMBRION je oplođena jajna ćelija spermatozoidom koja nastavlja svoju deobu. To je oplođena jajna ćelija sa 46 hromozoma, od kojih 23 potiču od oca i 23 od majke. Ta ćelija sadrži složen genetski zapis karakteristika poput pola, visine, boje kože itd.
ENDOMETRIOZA predstavlja prisutnost delića tkiva endometrijuma izvan materične šupljine, na mestima kao što su jajnici, jajovodi, trbušna šupljina… Kada se ove ćelije nalaze van materice, stvara se endometrijalno žarište. Bez obzira na kom se mestu i organu nalazi, endometrijalno tkivo se po svom rastu, bujanju i krvarenju ponaša jednako kao i u materici i stvara probleme.
FSH (folikulostimulirajući hormon) reguliše razvoj, rast, pubertetsko sazrevanje i procese vezane za reproduktivna dešavanja u organizmu. Stvara ga i izlučuje hipofiza, a pod kontrolom hipotalamusa. On se luči i kod muškaraca i kod žena i uloga mu je u stimulisanju sazrevanja polnih ćelija. Dok su nivoi FSH kod muškaraca uglavnom konstantni, kod žena se menjaju tokom menstrualnog ciklusa. To regulisanje menstrualnog ciklusa se dešava u sadejstvu sa LH (luteizirajućim hormonom), još jednim hormonom hipofize.
KONIZACIJA podrazumeva uzimanje uzorka tkiva grlića materice za biopsiju u obliku konusa-kupe. Uzorak tkiva se nakon toga šalje u laboratoriju na analizu. Konizacija je metoda kojom se mogu otkriti različite promene na grliću materice. Uzorak tkiva grlića materice se za konizaciju može uzeti: uz pomoć skalpela, uz pomoć (CO2) lasera ili LOOP radiotalasnom omčicom.
LH (luteinizirajući hormon) dovodi do rupture folikula, oslobađanja jajne ćelije i nastavka sazrevanja jajne ćelije i stimuliše sintezu muških hormona u jajniku iz kojih će kasnije nastati estrogeni. Sintetiše se u hipofizi i utiče na funkciju jajnika. Sintetisani su hormoni koji su po svojoj strukturi slični prirodnim hormonima i oponašaju njihovu funkciju: stimulišu ovulaciju i rast folikula.
OVULACIJA je oslobađanje jajne ćelije iz jajnika prskanjem folikula – fertilni period menstrualnog ciklusa tj. plodni dani. Svakog meseca, folikul sa jajnom ćelijom sazreva unutar jajnika. Jednom kad dostigne određenu veličinu, folikul otpušta jajnu ćeliju iz jajnika u jajovod i kroz jajovod putuje prema materici.
PG (progesteron) stimuliše rast endometrijuma za prihvat embriona ukoliko je došlo do oplodnje, ali reguliše i njegovo ljuštenje ako do trudnoće ne dođe. Ima vrlo važnu ulogu i u nervnom sistemu i deluje opuštajuće, čime se objašnjavaju promene u raspoloženju, razdražljivost i depresivna stanja koja se javljaju već s prvim znacima smanjene proizvodnje progesterona i rada jajnika.
PGD (preimplantacijska genetska dijagnostika) je metoda kojom se ispitivanjem DNK embriona utvrđuje rizik od naslednih bolesti. Ovo je dijagnostika svakog pojedinačnog gena embriona. Indikacija za jedan ovakav test mogu biti nasledne bolesti davalaca polnih ćelija, ili nasledne bolesti u njihovim porodicama. Ovim testom se dobija slika koja pokazuje da li je embrion nasledio od jednog roditelja ili od oba, mutirani gen koji može izazvati oboljenje. Postupak se radi tako što se uzme uzorak DNK embriona. Ovaj test ne ugrožava razvoj embriona.
PGS (preimplantacijski genetski skrining) je skrining na aneuplodije – poremećaj broja hromozoma. Ovim testom se utvrđuje da li je broj hromozoma prihvatljiv i ukoliko je taj broj 23, identifikuje se jedan (ili više) zdravih embriona i nastavlja sa IVF procesom. Naravno, mora se uzeti u obzir da se ovim testom ne otkrivaju sve anomalije ili poremećaji jer za neke je potrebno da dođe do složenijeg razvoja embriona.
SPERMOGRAM je tzv. nativni pregled sperme. Ovim pregledom se dobijaju podaci o ukupnom broju spermatozoida, procentu progresivno pokretnih, ne-progresivno pokretnih, slabo pokretnih i nepokretnih spermatozoida. Osim toga, ovim pregledom se određuju i parametri kao što je zapremina, viskoznost, brzina likvefakcije, pH, boja ejakulata, kao i podaci vezani za aglutinaciju i agregaciju spermatozoida.
