Humani papiloma virus, poznatiji kao HPV, je virusna infekcija koja se prenosi kontaktom „koža na kožu”, pa se iz tog razloga smatra najčešćom seksualno prenosivom bolešću. Postoji više od stotinu vrsta HPV virusa, od kojih se više od 40 prenosi seksualnim putem. Iako neki slučajevi genitalne infekcije neće dovesti do zdravstvenih komplikacija, mnoge vrste mogu izazvati nastanak polnih bradavica. U medicini je HPV prepoznat kao velika opasnost i uzročnik raka grlića materice.
U 90% slučajeva infekcije HPV virusom osoba koja je zaražena nema nikakve simptome. Često se dogodi da ga osoba koja je prenosilac i koja ne zna da ima virus nesvesno prenosi svojim seksualnim partnerima. U zavisnosti od tipa virusa, on se može razviti u polne bradavice (kondilome), ali i u ozbiljne zdravstvene komplikacije, kao što su razne vrste karcinoma (karcinom grlića materice, anusa ili grla). Tipovi humanog papiloma virusa koji izazivaju polne bradavice nisu isti kao oni koji izazivaju rak, pa se ne može reći da će osoba koja ih je razvila u budućnosti razviti i rak. Karcinom koji izaziva HPV najčešće je asimptomatski, što znači da često ne pokazuje simptome dok ne bude u poodmakloj fazi svog rasta. Ključ za lečenje karcinoma je u preventivi bolesti i redovnim odlascima kod ginekologa.
Postoje niskorizični, visokorizični i neklasifikovani tipovi humanog papiloma virusa.
Niskorizični su tip 6 i tip 11 (40, 42, 43, 44, 54, 61, 70, 72, 81) – izazivaju infekcije koje ne dovode do onkoloških, već benignih promena i pojave kondiloma ili ranica na grliću materice koje su niskorizične, odnosno iziskuju praćenje i redovnije ginekološke preglede.
Visokorizični su tip 16 i tip 18 (31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59, 68, 73, 82) – izazivaju predkancerogene cervikalne lezije, kao i karcinome. U 70% slučajeva uzročnici su upravo tipovi 16 i 18.
HPV infekcija je uporna i dugotrajna, posebno kod muškaraca i može biti povezana sa situacijama koje su nazivane „neobjašnjivom“ neplodnošću. HPV kod muškaraca najčešće ne daje simptome, osim kada se razviju polne bradavice. U slučaju da muškarci primete promene ili izbočine na penisu ili anusu, odmah se moraju javiti lekaru. Uprkos širokoj rasprostranjenosti i u muškoj i u ženskoj populaciji, smatra se da će infekcija sa bilo kojim od visokorizičnih tipova humanog papiloma virusa sa sigurnošću biti uvod u rak grlića materice kod žena. Ne treba ignorisati činjenicu da je oko trideset vrsta HPV-a potencijalni uzročnik karcinoma penisa ili anusa.
Smatra se da će 80% žena doći u kontakt sa nekom vrstom HPV-a tokom života. Žene, kao ni muškaraci, često nemaju simptome infekcije. Obavezno je javljanje ginekologu ukoliko primetite genitalne bradavice u vagini, u ili oko anusa.
Kod žena se abnormalnost ćelija uočava PAPA testom (Papanikolau) i to može biti prvi znak za oprez i upozorenje na karcinom grlića materice. Najmanje 14 sojeva HPV-a izaziva rak. Promenama na grliću materice često je potrebno i nekoliko godina da razviju karcinom. Ipak, kada se karcinom otkrije u najranijoj fazi moguće je njegovo lečenje i očuvanje fertiliteta.
HPV ne smanjuje šansu za začeće kod žena, ali može dodatno iskomplikovati trudnoću. Rast hormona u trudnoći može da izazove rast genitalnih bradavica, pa se preporučuje porođaj carskim rezom zbog rizika od transmisije virusa s majke na dete, kao i rizika da su bradavice blokirale porođajni kanal. Promene na grliću materice mogu se javiti i tokom trudnoće, pa je od velike važnosti nastaviti praćenje.
Genitalne bradavice leče se spaljivanjem radiotalasnom strujom, smrzavanjem tečnim azotom ili laserskim uklanjanjem promena. HPV koji ne daje simptome (nema ispoljenih polnih bradavica) ne može se lečiti! Kanceri izazvani ovim virusom mogu se lečiti hemoterapijom, terapijom zračenjem, kao i operacijom organa koje je kancer obuhvatio.
Za HPV infekciju se vezuje veći rok inkubacije, pa od momenta zaražavanja do pojavljivanja polnih bradavica može proći od mesec dana do dve godine. Ta informacija samo ide u prilog činjenici da je HPV visoko rasprostranjen virus, koji se brzo i veoma lako prenosi. Upotreba prezervativa ne sprečava u potpunosti njegovo prenošenje jer se virus širi delovima kože koji su bez zaštite, ali svakako smanjuje rizik od prenošenja. Ukoliko uočite promene i polne bradavice, preporučuje se izbegavanje seksualnih odnosa do završetka lečenja. Polne bradavice se nekada moraju ukloniti više puta, u zavisnosti od njihovog ponovnog pojavljivanja. Važno je i jačati imunitet kako bi se uspešno borio sa virusom.
Prevencija širenja virusa svakako je i imunizacija. Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” uveo je tokom 2022. godine vakcinu u Srbiji, koja je dostupna o trošku RFZO-a. Preporuka je da vakcinu prime deca školskog uzrasta, oba pola, pre nego što stupe u seksualne odnose. Najnovija istraživanja pokazala su da vakcina može da smanji rizik od karcinoma grlića materice za 90%, kao i da vakcinacija protiv HPV-a nije povezana sa problemom neplodnosti.
Autorka: Marijana Arizanović
Šansa za Roditeljstvo
Izvor: MAGAZIN ŠANSA ZA RODITELJSTVO 15
