U istraživanju koje je sprovelo Udruženje Šansa za roditeljstvo pod nazivom ,,Koliko smo zadovoljni inostranim klinikama” za VTO učestvovalo je 197 ispitanika.
Istraživanje je sprovedeno od 5. do 15.februara 2021.godine. Po rezultatima, čak 97% ispitanika je ženskog pola, a najzastupljenija starosna dob je od 41. do 45.godine (37%). Ostale starosne dobi zastupljene su u približnim procentima i kreću se oko 20% za ispitanike u starosnoj dobi ispod 25 godina, od 26 do 30 godina, od 31 do 35 godina, od 36 do 40 godina, i više od 45 godina. Zaljučak koji se nameće jeste da parovi kod kojih žena ima u rasponu od 41. do 45. godina najčešće traže pomoć klinika u inostranstvu.
Kako i koliko smo se lečili pre odlaska u drugu zemlju?
Ono što posebno intrigira i postavlja mnoga pitanje jeste činjenica da skoro 35% ispitanika nije u Srbiji imalo niti jedan postupak lečenja neplodnosti pre odlaska u inostranstvo. Uputili su se odmah u inostranu kliniku. To navodi na zaljučak, shodno uporednim rezultatima, da parovi iz Srbije predugo čekaju i da onda u starijoj životnoj dobi budu primorani da potraže pomoć inostranih klinika i donacije reproduktivnih ćelija. Četvrtina ispitanika (25%) uradila je više od 3 postupka vantelesne oplodnje u Srbiji pre odlaska u inostranstvo.
Izbor destinacije za VTO?
Što se tiče izbora zemalja, prvo mesto na skali zauzima Češka Republika sa čak 40% ispitanika iz Srbije koji su izabrali ovu destinaciju za svoje lečenje. Na drugom mestu sa 21% nalazi se Grčka, zatim sa 7,6% Severna Makedonija. Ostale evropske i neevropske zemlje zastupljene su u mnogo manjem procentu (Španija, Ukrajina, Slovačka, Belgija, Bugarska, Mađarska, ostale destinacije u Evropi i van Evrope). Češka je dugo već zastupljena u Srbiji kao pogodna destinacija za donaciju reproduktivnih ćelija i embriona za parove. Ipak u Češkoj postoje ograničenja u starosnoj dobi žene, naime starosna granica za ženskog parnera po zakonu Republike Češke je 49 godina i singl žene ne mogu raditi proceduru sa doniranim spermatozoidima. Grčka je u poslednjih par godina postala otvorenija za pacijente iz Srbije, i posebno su „popularne“ destinacije solunske regije – što zbog blizine, starosne granice za ženu do 50 godina, što zbog mogućnosti da singl žene ulaze u proces sa doniranim spermatozoidima. Severna Makedonija takođe je destinacija koju parovi iz Srbije rado posećuju u želji da se u Srbiju vrate sa ostvarenom trudnoćom.
Donacija ili VTO u inostranstvu?
Što se tiče postupka donacije reproduktivnih ćelija i embriona, ne začuđuju podaci da čak polovina ispitanika (oko 50%) odlazi u inostrane klinike zbog donacije reproduktivnih ćelija ili embriona. Takođe, postoji određen broj parova i pojedinaca u ovoj grupi koji nisu želeli da se izjasne i odgovore na ovo pitanje, iako je u upitniku jasno upozoreno da se njihov identitet ne može pronaći – čini se kao da se ljudi u Srbiji, koji odlaze u inostranstvo zbog mogućnosti donacije, i dalje skrivaju i osećaju određenu vrstu diskriminacije, jer su stigmatizovani što može biti posledica nepoznavanja procesa donacije generalno u društvu. Mnoga pitanja muče parove i žene bez partnera koji uz pomoć donacije ostvaruju trudnoću, a glavno pitanje je kako će društvo prihvatiti činjenicu da je dete dobijeno uz pomoć doniranog materijala? Čini se kao da u ovom segmentu imamo još mnogo posla – to je nesumnjivo segment edukacije i pružanja podrške.
Kako da odaberem kliniku?
Kada govorimo o odabiru klinika u inostranstvu, preporuke su nešto što je najprisutnije. Pored mnoštva informacija na internetu i putem društvenih mreža veliki broj ispitanika, čak 51% se odlučuje za kliniku zbog preporuke prijatelja, poznanika, rođaka. Slika koju neko donosi iz inostranstva gde u naručju drži bebu koju su dobili nakon više pokušaja u Srbiji, ili nakon samo jednog odlaska – nešto je što je najrelevantnije za parove kod nas. Lekari u Srbiji, takođe, u velikoj meri utiču na izbor inostrane klinike kod parova i pojedinaca i to u 15.7% slučajeva, a internet je pružio dovoljno dobre informacije za čak 30% ispitanika kada je u pitanju izbor klinike. Kada bismo sada rangirali ove odgovore – prvo mesto bi svakako bile preporuke, drugo mesto internet, treće mesto preporuka lekara iz Srbije i na poslednjim mestima se nalaze ostali razlozi. Takođe, moramo naglasiti da se iz odgovora ispitanika jasno pozicionira Udruženje Šansa za roditeljstvo kome se veruje, te parovi iz Srbije smatraju da su saradnici udruženja pouzdaniji za sam proces i saradnju i ostvarivanje komunikacije.
Jezik i komunikacija
Inostrane klinike posebno se trude da na poseban način ostvare dobru komunikaciju sa našim parovima i pojedincima, i zato najbolju saradnju ostvaruju na maternjem jeziku pacijenta. Više od 80% ispitanika sa klinikama komunicira na srpskom jeziku, a čak 83% ispitanika smatra da je to vrlo važno. Znači, jezik ne sme biti barijera i komunikacija se mora odvijati dvostrano pa je mnogo lakša kada bar predstavnik klinike (koordinator) govori sprski jezik, a još je važnije kada odabrani lekar, specijalista infertiliteta, govori srpski.
Komunikacija s lekarima
Važan segment lečenja neplodnosti jeste komunikacija između pacijenata i lekara. Lekari iz inostranstva, kako smatraju parovi iz Srbije, na raspolaganju su za sva pitanja u 60% slučajeva, znači ipak nekim klinikama nedostaje direktnija i bolja komunikacija između specijaliste i samog para, s posebnim naglaskom da je jasno da direktna komunikacija ne podrazumeva komunikaciju s koordinatorom. Uglavnom su komunikacije s lekarima iz inostranih klinika organizovane online, a odgovori na ovo pitanje odnose se na komunikaciju pre samog odlaska u inostranstvo i pre samog postupka. Podvlačimo da je prvi kontakt sa klinikom i lekarom od vitalnog značaja za dalji tok lečenja i pacijente koji stvaraju poverenje prema lekaru.
Čekanje na postupak u inostranstvu
U lečenju neplodnosti vreme ima važnu ulogu za parove. Od konačnog dogovora s klinikom do samog postupka parovi i pojedinci u proseku čekaju oko 3 meseca, tako kaže 65% ispitanika, a mali broj ispitanika, samo 14.8% čeka duže od 3 meseca na postupak. U sadašnjem trenutku pandemije korona virusa, mnoge zemlje su zatvorile svoje granice za inostrane državljane, pa tako veliki broj parova nije u mogućnosti da započne ili završi procedure lečenja van naših granica. Ovakva situacija utiče na emotivno i psihološko stanje onih koji put do bebe jedino mogu pronaći u zemljama u kojima se proces donacije odvija.
Kvalitet usluge u inostranstvu
Kvalitet usluga svakako je širok pojam koji podrazumeva plejadu mnogih faktora. Ipak, kada sagledamo opšti utisak, i zadovoljstvo i nezadovoljstvo uslugom IVF klinike u inostranstvu na skali od 1 do 5, rezultati kažu da 42% ispitanika daje najvišu ocenu (ocenu 5) klinikama van naših granica, ocenu 4 je dalo 21.8% ispitanika, a ocenu 3 dalo je 16.2% ispitanika. Najmanju ocenu (1) je dalo 13,5% ispitanika. Znači, skoro polovina ispitanika je veoma zadovoljna pristupom i komunikacijom, kao i kompletnom uslugom klinike u inostranstvu, ali ne smemo zaboraviti drugu polovinu koja ipak nije zadovoljna kvalitetom usluge ni “tamo negde daleko”.
Dodatne usluge i plaćanje
Dodatni troškovi stalna su bolna tema za pacijente koji se bore za bebu. Situacija je ipak nešto bolja u inostranim klinikama u odnosu na domaće kada su u pitanju dodatni troškovi i usluge, jer većina ispitanika (69%) ima informaciju o svim dodatnim troškovima koji slede u postupku vantelesne oplodnje. Ipak , čak 31% nije na vreme obavešteno o svim troškovima koji slede. Vrlo je važno da svaki par u proceduri lečenja neplodnosti blagovremeno bude obavešten o svim eventualnim, mogućim dodatnim troškovima. Faktori iznenađenja svakako u ovom domenu nisu nikako dobri i stvaraju pritisak i nesigurnost kod pacijenata.
Koliko nas košta IVF u inostranstvu?
Poređenja radi, cene postupka vantelesne oplodnje u Srbiji sa sopstvenim ćelijama kreću se oko 2000 EUR plus neophodni lekovi za lečenje koji nisu uračunati u ovu cenu, tako da cene vantelesne oplodnje kod nas mogu biti različite. U inostranstvu parovi i pojedinci postupak lečenja neplodnosti plaćaju oko 5000 EUR (čak ½ ispitanika) ali sa lekovima i korišćenjem donorskog materijala ukoliko je neophodan, dok je čak 26% njih platilo i više od 5000 EUR, a 15% čak nije sigurno koliko je zaista koštao njihov postupak. U neophodne troškove, kada je u pitanju lečenje u inostranstvu, treba ubrajati i troškove putovanja, smeštaja ali, kako ovo istraživanje i kaže, dodatne troškove za sam proces vantelesne oplodnje koji se mogu pojaviti. Ono što je važno napomenuti je da inostrane klinike uglavnom imaju određene ugovore i protokole koji prate ceo IVF postupak. Najčešće se ugovorom definiše šta je sve obuhvaćeno postupkom lečenja. Zato pažljivo čitajte ugovore i pitajte sve, ali baš sve što vas zanima pre samog započinjanja procesa.
Da li je “traka“ i u inostranstvu? Da li je “tamo negde” mnogo bolje?
Sutuacija jeste za nijansu bolja nego u Srbiji, jer se “samo” polovina ispitanika osećala kao na traci tokom lečenja. Priče koje često čujemo da je u inostranstvu mnogo bolji pristup, mnogo veći uspeh i bolja posvećenost lekara, izgleda da ostaju samo na pričama, jer se ipak polovina ispitanika vrati sa ovim utiskom – osećali smo se kao na traci, tako da je individualni pristup svakako neophodniji. Naravno da se i u ovom slučaju sve loše zaboravlja ukoliko lečenje neplodnosti dovede do trudnoće i rođenja bebe. Utisak koji lekar ostavlja na pacijente u prvom razgovoru svakako je bolji i čini se da inostrani lekari mnogo više pažnje posvećuju prvom razgovoru i prvim konsultacijama, jer je nešto manje od polovine ispitanika (41%) ocenilo najvišom ocenom prvi utisak koji je ostavio lekar specijalista u inostranoj klinici na njih.
Takođe, što se tiče samog uspeha vantelesne oplodnje, ne treba zaboraviti da uspeh vantelesne oplodnje sa sopstvenim ćelijama nije isto što i uspeh vantelesne oplodnje sa doniranim materijalom. Naime, uspeh vantelesne oplodnje sa doniranim jajnim ćelijama procentualno je veći od uspeha vantelesne oplodnje sa sopstvenim ćelijama jer se koriste jajne ćelije donora koji su mladi. Posebno se ističe veći uspeh vantelesne oplodnje sa doniranim materijalom ukoliko žena ima više od 35 godina. Ovde je važno podvući da je ovo istraživanje popunilo najviše osoba starije životne dobi (41-45 godina) koje svakako imaju veću šansu za začećem sa doniranim materijalom.
Lečenje neplodnosti medicinski potpomognutim tehnikama je slojevit postupak koji obuhvata više segmenata, pa mu zato tako i treba prilaziti, a zadovoljstvo i nezadovoljstvo pacijenata najčešće se ogledaju u krajnjem uspehu. Ovo istraživanje pokušalo je da raščlani sve te činioce i predstavi činjenice na kojima se baziraju konačni utisci. Cilj istraživanja je pružanje podataka pacijentima u vezi sa lečenjem u inostranstvu, ali i poboljšanje kvaliteta usluga kako u inostranstvu tako i kod nas.
ZANIMLJIVI KOMENTARI:
Na kraju, važno je istaći zanimljive komentare ispitanika koji prikazuju konačan utisak o inostranim klinikama. Jasno je da utisaka ima različitih, ali konačan zaključak kazuje – bolja organizacija od domaćih, profesionalniji pristup i jasniji stavovi.
Oduševilo me nije ništa, oduševiće me ako sledeći postupak uspe.
Osoblje je bilo ljubazno, ali nakon drugog dolaska imala sam osećaj kao da su jedva čekali da odem, da što pre završe sa mnom.
Odlučuju uglavnom oni, iako kažu da je tvoja odluka krajnja.
Ljubazni, profesionalni, pristupačni pacijentima. Deluju kao da im je stalo do nas.
Svi su se prema nama ophodili normalno, ne snishodljivo ili nadmeno. Jednostavni ljudi koji razumeju problem i tako tome i pristupaju. Ne prave dramu ni oko čega. Osećala sam se sigurno.
Doktor kog sam izabrala nije bio prisutan na transferu embriona, a zbog njega smo se odlučili za kliniku. Ni koordinatorka nije bila prisutna. Prepušteni nepoznatim ljudima.
Osećala sam se kao na traci, od početka do kraja.
Jasna i brza komunikacija sa koordinatorkom, ali i jasna prezentacija troškova.
Topao odnos, detaljna pojašnjenja, razrađen princip rada, nije bilo čekanja i glatko je sve prošlo. Profesionalni.
Posvećenost svakom pacijentu do detalja. Vidljiva razlika u kvalitetu usluge i opremi u odnosu na Srbiju.
Površnost i nepouzdanost koordinatorke, nezainteresovanost s njene strane.
Empatija, detaljna objašnjenja i mogućnosti, uvažavanje našeg mišljenja.
Rečeno je da ćemo imati minimum 2 embriona u stadijumu blastociste, a vratili su trodnevne embrione.
Nemaju vremena da odgovore na naša pitanja. Vidljiva je odbojnost prema ljudima iz Srbije.
Našim klinikama nedostaju koordinatori koji vode i koordinišu svaki slučaj.
Skriveni troškovi su me sačekali i tamo – baš kao i u našim klinikama.
Savetujem da budete jasni u vezi onoga što želite i svesni eventualnih posledica vaših želja.
Tamo i ako sam singl mogu da postanem majka, ovde se mogu samo ubiti ako sam singl.
Ukoliko imate bilo koje pitanje možete kontaktirati Centar za vantelesnu oplodnju na 0800 333 030 ili direktno Udruženje Šansa za roditeljstvo na 061/624-5224
