PR TEKST
Šta je infertilitet i posle koliko vremena i neuspešnih pokušaja trudnoće parovi treba da se zabrinu?
Infertilitet je problem koji je rasprostranjen širom sveta i koji kod infertilnog para izaziva osećaj ličnog neuspeha, što u mnogim kulturama ima i karakteristično socijalno obeležje. Nameće se impresija o „epidemiji“ infertiliteta u razvijenim zemljama poslednjih godina, što je posledica promenjene uloge i statusa žene u društvu, odložene starosne kategorije kada žena želi da formira porodicu i da dobije dete, povećane upotrebe kontraceptivnih sredstava, liberalizacije abortusa, kao i činjenice da nefavorizujuće ekonomske prilike dovode potencijalne roditelje u dilemu o mogućnosti pružanja željenog kvaliteta života budućem detetu. Mnogi pacijenti se „kasno“ obraćaju lekaru u cilju ispitivanja i lečenja infertiliteta iz različitih razloga: neki čekaju da završe svoje obrazovanje (usavršavanje), pojedini da stabilizuju karijeru, a neki su jednostavno ambivalentni u želji za potomstvom.
Drugi parovi, pak, nestrpljivo očekuju potomstvo odmah nakon donete odluke, bilo zbog trke sa „biološkim satom” ili zato što za njih roditeljstvo predstavlja esencijalnu potrebu u njihovim životima. U svakom slučaju, parovi se osećaju uskraćeno i isfrustrirano ukoliko ne dolazi do željene trudnoće i ostvarenja njihovih planova. Za mnoge ljude reprodukcija predstavlja osnovni zadatak i svrhu života. Potomstvo, predstavljajući produžetak nas samih, čini nas besmrtnima. Značaj potomstva je duboko ukorenjen u ljudskoj psihi i kulturi, tako da nesposobnost dobijanja potomstva može dovesti do krize identiteta. Iskustvo neplodnosti se najčešće definiše kao period životne krize. Problem neplodnosti kod para povlači za sobom razvoj niza negativnih međusobnih odnosa, kao i pogoršanja u komunikaciji sa roditeljima, rođacima i prijateljima. Osobe sa problemom infertiliteta osećaju se deprimirano, anksiozno, imaju osećaj krivice, sramote, bespomoćnosti, suočeni su sa strahom od neuspeha. Često su, zbog panike da neće uspeti u svom životnom cilju, dezorganizovani i odaju utisak manje efikasnih ljudi.
Pacijenti sa problemom infertiliteta često imaju osećaj besa ili depresije jer ne mogu da predvide i kontrolišu ishod lečenja. Za razliku od nekih drugih životnih kriza, problem infertiliteta je najčešće dugotrajan i može trajati nedeljama, mesecima, godinama. Stalni pritisak porodice, prijatelja i društva ima poguban efekat na kvalitet međusobnog odnosa samog para, koji svoj život podređuje osluškivanju cikličnih promena u njihovim telima, upoznavanju i učestvovanju u različitim medicinskim tretmanima. Gubitak entuzijazma na poslu, užitka na godišnjem odmoru, relaksacije u kontaktima sa rodbinom i prijateljima postaje sadržaj njihovih života. Mogućnost ili nemogućnost reprodukcije predstavlja srž čovekovog identiteta, ne samo kao muškarca ili žene, već i kao supruga ili supruge, seksualnog partnera, ćerke, sina, člana društva. Infertilitet je udružen sa mnogobrojnim gubicima: gubitkom ostvarenja životnog cilja, gubitkom životnog sna, gubitkom bliskosti sa okolinom, gubitkom doživljavanja sebe kao seksualnog bića.
Za bračni infertilitet se smatra da postoji ukoliko posle godinu dana zajedničkog života, koji podrazumeva regularne seksualne odnose, ne dođe do željene trudnoće. U prvih 12 meseci zajedničkog života zatrudni u proseku 86% žena starosti 20–24 godine, 78% žena starosti 25–29 godina, 63% žena starosti 30–34 godina i 52% žena starosti 35–39 godina. U toku naredne godine zajedničkog života još svega 10% parova ostvari trudnoću, dok kod ostalih i dalje ostaje problem infertiliteta. Stoga je potrebno da se bračni par već nakon prve godine zajedničkog života obrati ginekologu koji se posebno bavi ovom problematikom. Ukoliko, pak, žena ima preko 35 godina, poželjno je da se javi lekaru već posle šest meseci zajedničkog života, koji podrazumeva regularne seksualne odnose (ukoliko nije došlo do željene trudnoće).
Koji su glavni uzroci ženskog i muškog steriliteta?
Uzroci infertiliteta su mnogobrojni i oni variraju u zavisnosti od geografske lokacije, socijalno-ekonomske sredine i organizovanosti zdravstvene službe. Uzroci infertiliteta se mogu podeliti na urođene (npr. poremećaji u razvoju materice) i stečene (npr. začepljenje jajovoda, priraslice). Takođe se uzroci mogu podeliti na funkcionalne (npr. hormonski poremećaji, u koje spada izostanak ovulacije) i organske (npr. dvoroga materica). U ekonomski nerazvijenim zemljama najčešći uzroci infertiliteta su vezani za infekcije polnih organa, tuberkulozu, venerične bolesti, postabortalne i postporođajne infekcije i neuhranjenost, koja dovodi do hormonskih poremećaja i učestalijih pobačaja. U zemljama „razvijenog sveta” najčešći uzroci infertiliteta su: poremećaji ovulacije (25–45%), muški infertilitet (20–30%), bolesti jajovoda (15–30%), endometrioza (10–15%), imunološki infertilitet (5–15%) i infertilitet neobjašnjenog porekla (5–10%).
Kao što smo napomenuli, jedan od najčešćih uzroka infertiliteta predstavlja poremećaj ovulacije, tj. poremećaj razvoja, sazrevanja i izlaska jajne ćelije iz folikula. Do poremećaja ovulacije mogu dovesti mnogobrojni hormonski poremećaji na nivou hipotalamusa, hipofize, jajnika, štitaste i nadbubrežne žlezde. Ovi poremećaji takođe mogu biti prouzrokovani i naglim smanjenjem ili povećanjem telesne težine, kao i stresnim situacijama i psihološkim problemima.
Infekcije vagine i grlića materice su veoma česte i dovode do smanjenja kvaliteta sluzi grlića, što onemogućava prodor dovoljnog broja spermatozoida u matericu, potom u jajovode i, samim tim, smanjuju mogućnost trudnoće. S druge strane, infekcije mogu prouzrokovati zapaljenja jajnika i jajovoda, koja mogu dovesti do stvaranja priraslica oko njih i/ ili do začepljenja jajovoda. Zapaljenski procesi, kiretaže i prethodne operacije mogu dovesti do organskih promena na jajovodima, do njihovog suženja, začepljenja i nemogućnosti spontanog zatrudnjivanja žene. Endometrioza je bolest koja nastaje kada tkivo unutrašnjosti materice postane prisutno van nje, tj. ima zadatak da menstruira na nekom drugom mestu: jajniku, trbušnoj maramici, crevima, jajovodima… Endometrioza dovodi do drastičnog smanjenja mogućnosti zatrudnjivanja žene. Ukoliko žena i ostane spontano trudna, što je veoma mala verovatnoća, veliki su procenti ranih pobačaja. Tumori jajnika i materice (miomi) mogu praviti problem da žena zatrudni. Prisustvo antispermatozoidnih antitela u sluzi grlića materice i/ili u krvi otkriva nam imunološki karakter uzroka infertiliteta. Čest uzrok infertiliteta je postojanje psiholoških problema, čiji je koren najčešće u samoj nemogućnosti žene da ostvari veoma željenu trudnoću. On se pojačava i potencira uticajem bliže okoline – rodbine i prijatelja.
Muški infertilitet, takođe, može biti urođen ili stečen. Stečeni može biti posledica infekcija i zapaljenja muških genitalnih organa, poremećaja hormona koji utiču na proizvodnju i kvalitet spermatozoida, povrede genitalnih organa. Način života, stres, fizička neaktivnost, prekomerna telesna težina muškarca i određene bolesti (šećerna bolest, bolesti bubrega, jetre i drugih organa) mogu dovesti do muškog infertiliteta.
Naravno, moramo biti svesni činjenice da je infertilitet pretežno multifaktorijalne etiologije i da, zbog toga, uvek treba da težimo sveobuhvatnom i kompletnom ispitivanju oba partnera. Ispitivanje oba partnera je potrebno isplanirati tako da omogući efikasan i brz uvid u sve moguće faktore infertiliteta, uključujući i psihološki faktor. Najčešća greška u lečenju neplodnosti je da se, kada se u toku ispitivanja pronađe i izleči jedan od uzroka, dalja ispitivanja u cilju postizanja eventualne trudnoće prekidaju i ne nastavljaju do kraja, što vodi do pauze u lečenju. Tako se najčešće gubi dragoceno vreme i stoga prvo treba kompletno izvršiti sva ispitivanja, pa tek onda započeti lečenje.
Autorka: Prof. dr Eliana Garalejić
Bolnica Jevremova, članica MediGroup-a
Izvor: MAGAZIN ŠANSA ZA RODITELJSTVO 16
