Nakon toliko čekanog pozitivnog testa na trudnoću, svaka žena se pita hoće li sve biti u redu, da li će se sve normalno odvijati. Zato je bitno pripremiti svoje telo za trudnoću, obezbediti bebi najbolje uslove za razvoj u maminom stomaku. Naravno, ne mogu se svi problemi ovako izbeći, ali svako treba da uradi ono što je u njegovoj moći. Evo par korisnih saveta o usvajanju zdravih životnih navika koje će, svakako, biti vrlo korisne i u trudnoći.
Ne postoji savršenije vreme za rad na svom zdravlju nego – odmah.
Fokusiranje na zdrave navike u trudnoći ne znači samo razmišljati o svom ličnom zdravlju već i o zdravlju bebe. To često može biti pokretač za stvaranje navika koje će bolje služiti vama (a kasnije i vašoj bebi), pogotovo jer loše navike majke mogu negativno uticati na razvoj bebe. Dugoročno, to znači da navike i životni stil mogu imati uticaj na celokupni život, kao i osetljivost potomstva na bolesti. Preduzmite nekoliko malih koraka kako biste osigurali da vaše telo bude zdravo do trudnoće i tokom nje.
- Počnite da uzimate prenatalne vitamine (ako već niste). Iako prenatalni vitamini nisu lek i ne garantuju savršeno zdravlje, mnoge potrebe za hranjivim sastojcima povećavaju se tokom trudnoće, a neke žene nisu u stanju zadovoljiti to ishranom. Zamišljajte svoje prenatalne vitamine kao rezervu za dane kada ne možete jesti sve voće, povrće i drugu hranu bogatu vitaminima i mineralima.
- Težite zdravom rasponu BMI. Da biste sprečili nepotrebne komplikacije za mamu i bebu tokom trudnoće, potrudite se da imate zdravu težinu pre začeća – idealno je da imate BMI u rasponu od 18,5-24,9. I prekomerna težina ima svoje potencijalne rizike. Npr. prekomerna težina, tj. gojaznost, povezana je s povećanim rizikom majke od gestacijskog dijabetesa, hipertenzije i carskog reza, zajedno s rizikom da se beba rodi prerano. Takođe, žene s prekomernom težinom imaju rizik od anemije, pobačaja, komplikacija posle porođaja i postporođajne depresije, kao i male porođajne težine bebe.
- Fokusirajte se na proteine. Kako su proteini u osnovi gradivni blokovi ljudskog života, oni bi trebalo da budu glavna komponenta obroka. Steknite naviku uključivanja proteina u SVAKI obrok (uključujući grickalice) jer se potražnja za proteinima neprestano povećava kako trudnoća odmiče, kao i zbog toga što mogu pomoći u stabilizaciji nivoa šećera u krvi. Dobri životinjski izvori uključuju: govedinu uzgajanu na pašnjacima, jagnjetinu, svinjetinu, divljač, piletinu, ćuretinu, supu od kostiju, a idealno, ribu i morske plodove. Jaja i mlečni proizvodi od životinja iz slobodnog uzgoja, orašasti plodovi, maslaci od orašastih plodova, semenke, pasulj i mahunarke dobri su izvori proteina.
- Ne preskačite obroke. Preskakanje obroka može imati štetne posledice po ravnotežu hormona, negativno utiče na zdravlje i, na kraju, narušava plodnost. Redovna navika preskakanja obroka (najčešće doručka) može ne samo usporiti metabolizam (jer vaše telo može preći u ‘režim gladovanja’ zadržavajući kalorije, za razliku od njihovog efikasnog sagorevanja), već može promeniti i različite hormone povezane sa plodnošću, uključujući kortizol, insulin, estrogen, progesteron i hormone štitne žlezde.
- Usredsredite se na unošenje nekih važnih sastojaka iz hrane. Trudnoća prilično troši vaše nutritivne vrednosti. Mada će vaša beba verovatno dobiti sve potrebne hranljive sastojke, žena često može biti izloženija riziku od nedostatka vitamina i minerala. Iako postoji mnogo hranljivih sastojaka koji bi mogli biti od koristi prilikom pripreme za trudnoću, važno je usredsrediti se na:
FOLATE (prehrambeni oblik folne kiseline) – ovaj B-vitamin je od vitalne važnosti za rani razvoj fetusa, posebno za neuralnu cev. Odlični izvori uključuju: lisnato zeleno povrće, brokoli, avokado, mahunarke, špargle, klice, prokelj, agrume, orašaste plodove/semenke.
OMEGA-3 MASNE KISELINE – pomažu u podršci rasta bebe, uključujući mozak i oči. Izvori su: losos, sardele, ostrige, inćuni, chia i laneno seme, orasi.
GVOŽĐE – važno je za sprečavanje anemije zbog nedostatka u trudnoći, jer telo trudnice zahteva upotrebu dodatnog gvožđa za stvaranje dodatne krvi (hemoglobina) i kiseonika za bebu i mamu. Odlični izvori uključuju: meso, svinjetinu, perad, pasulj, tamnolisnato povrće, sušeno voće, grašak (uparite ove namernice sa hranom bogatom vitaminom C, poput paprike ili citrusa).
KALCIJUM – presudan je za podršku mišićno-koštanog, nervnog i krvnog sistema i, na kraju, za sprečavanje osteoporoze kod majke kasnije u životu. Odlični izvori su: jogurt, semenke, sardine i konzervisani losos, pasulj i sočivo, bademi (uparite ove namirnice, takođe, sa hranom bogatom vitaminom C, poput paprike ili citrusa).
- Svakodnevno se krećite, ali nemojte preterivati. To što ste aktivni pre trudnoće može vam olakšati ulazak u rutinu vežbanja prilagođenih trudnoći. Pokazalo se da je umereno vežbanje povezano s povoljnijim ishodima za majku i bebu. S druge strane, intenzivno vežbanje (posebno za one žene koje već imaju manju težinu) pre trudnoće može biti štetno.
- Idite ranije u krevet i usredsredite se na svoje mentalno zdravlje. Reproduktivni i hormoni spavanja su povezani i dobre navike spavanja važna su komponenta za pripremu za trudnoću. Lišavanje sna ne samo da može da oteža gubljenje kilograma (ako imate prekomernu težinu), već može negativno uticati na vaše emocionalno zdravlje i dovesti do većeg ukupnog stresa. Kao i kod većine stvari, reč je o pronalaženju ravnoteže. U proseku je optimalno 7-9 sati sna, kao i da zaspite pre ponoći.
Ukoliko imate bilo koje pitanje možete kontaktirati Centar za vantelesnu oplodnju na 0800 333 030 ili direktno Udruženje Šansa za roditeljstvo na 061 624 5224
Izvor: www.rmany.com
